Burgundac sivi – vrhunska sorta za vrhunsko vino


Vino Burgundca sivog je bogato u ekstraktu, veoma pitko, harmonično, osvežavajuće i specifičnog sortnog mirisa i ukusa. Naročito su cenjena desertna vina proizvedena u Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji i Mađarskoj. Proizvode se i vina tipa šampanjca.


Sorta Burgundac sivi potiče iz Francuske. Predpostavlja se da je nastala u Bungurdiji mutacijom pupoljka sorte Burgundac crni. S obzirom na ampelografske i ostale karakteristike ona se svrstava u grupu sorti burgundaca koje se međusobno razlikuju po vremenu sazrevanja grožđa, po boji pokožice bobica, po agrobiološkim svojstvima, po karakteristikama vina i drugo.

S obzirom na širok areal gajenja, gotovo svaka zemlja ima svoje nacionalne nazive za ovu sortu. U Nemačku je introdukovao poznati trgovac Seger Ruland, po kome nosi naziv Rulender. U Francuskoj je zovu Pinot Gris, u Italiji Pinot Grigio u Mađarskoj Surkeborat itd. Sinonimi postoje i u drugim zemljama u kojima se ova sorta gaji: Austriji, Švajcarskoj, Češkoj, Slovačkoj, Rumuniji, Rusiji i našoj zemlji.

Čokot je srednje bujnosti. Cvet je hermafroditan. Oplođavanje je normalno. Bobica je sitna, okrugla ili slabo ovalna. Pokožica bobice je sivo-crvenkaste boje. Grozd je mali ili srednje veličine cilindričnog ili cilindrično-kupastog oblika. Masa grozda se kreće od 70 do 125 grama, u nekih klonova do 150g.

Burgundac sivi je malo ili srednje prinosna sorta. Koeficijent rodnosti varira od 1,2 do 1,4. prinos grožđa varira u zavisnosti od klona i niza drugih činilaca i kreće se od 6000 do 12000 kg/ha. Rezidba je duga ili mešovita. Lukovi se režu na 8 do 10 okaca a kondiri za zamenu na dva okca. Od uzgojnih oblika prikladni su svi koji omogućavaju dugu odnosno mešovitu rezidbu. Ovoj sorti najviše odgovara špalirski način gajenja. Najpogodnija su umereno plodna, umereno krečna, peskovita i toplija zemljišta. Prema plamenjači i pepelnici je osetljiva, a prema sivoj plesni, ako za vreme sazrevanja grožđa nastupi kišni period, veoma osetljiva. Okca izmrzavaju u toku zime na -22°C do -24°C. U grupi sorti burgundca predstavlja sortu najotporniju prema niskim temperaturama.

Od loznih podloga preporučuju se Kober 5 BB, Teleki 8 B, Teleki 5 A, Teleki 5 C i SO-4.

Grožđe sazreva u II epohi, te je to srednje pozna sorta. Šira sadrži 20-24% šećera i 6-7 g/l ukupnih kiselina. U fazi suvarka grožđa, sadržaj šećera dostiže i koncentraciju od 30%. Šira je bezbojna, veoma prijatnog mirisa i ukusa.

Spravlja se po postupku za bela vina. Sadržaj alkohola se kreće od 12-15% i 5-6 g/l ukupnih kiselina. Vina se svrstavaju u kvalitetna i vrhunska. Naročito su cenjena desertna vina proizvedena u Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji i Mađarskoj. Proizvode se i vina tipa šampanjca.

Vino je bogato u ekstraktu, veoma pitko, harmonično, osvežavajuće i specifičnog sortnog mirisa i ukusa. Boja je žuto zelenkasta ili žuto zlatna. Dužim odležavanjem se postiže bolji kvalitet. Poseban medni ton se postiže kada se primenjuje probirna ili pozna berba grožđa. Takva vina se troše kao aperitivna. U ovom pogledu vinogorje i lokaliteti u Kaiserstul-u u Badenskom vinogradarskom rejonu Nemačke su poznata i priznata u celom svetu. Klonskoj selekciji ove sorte poklanja se velika pažnja u Nemačkoj, Italiji i Mađarskoj.

Ovi podaci o sorti Burgundac sivi, pokazuju da je u pitanju sorta za kvalitetna i vrhunska vina i da je opravdano što se našla u grupi sorti za uzgoj u vinogradarskim reonima Srbije.