Berba vinskog grozdja


Pri berbi vinskih sorti treba odvojati bele od crnih sorti, svaku sortu brati posebno u momentu pune zrelosti. U punoj zrelosti najveći je sadržaj šećera i najveća je masa bobica a samim tim i grozda. Kombajn zamenjuje 60-120 berača.


Grožđe vinskih sorti se bere u punoj zrelosti kada se u dva merenja utvrdi da nema rezlike u sadržaju šećera i kiselina u grožđu ili su te razlike neznatne. U punoj zrelosti najveći je sadržaj šećera i najveća je masa bobica a samim tim i grozda. Ako se grožđe vinskih sorti upotrebljava za proizvodnju grožđanog soka tada se berba obavlja nešto pre pune zrelosti (u tehnološkoj zrelosti). Za proizvodnju specijalnih desertnih vina grožđe se bere nakon nastupanja pune zrelosti grožđa.

Idealni vremenski uslovi za berbu su suvo vreme sa temperaturom od 20-25 C. Ako je temperatura viša od 25C, treba voditi računa da ne dođe do pregrevanja grožđa u kljuku ili u sanducima, jer se to može vrlo nepovoljno odraziti kako na tok fermentacije, tako i na kvalitet budućeg vina. U slučaju nastupanja kišnog perioda u vreme berbe dolazi do pojave truleži – botritisa. Ova gljiva razlaže obojene i aromatične materije čime se pogoršava kvalitet vina.

Pri berbi vinskih sorti treba odvojati bele od crnih sorti, svaku sortu brati posebno u momentu pune zrelosti. Na onim imanjima u kojim postoje bele, crne i muskatne sorte koje istovremeno sazrevaju, prvo treba izvršiti berbu obojenih i muskatnih sorti, a potom belih. Vinsko grožđe se bere u jednom prohodu, sa čokota se bere svo grožđe sa osnovnih lastara. Izostavlja se nedovoljno zrelo (greš-jagurida). Uglavnom se radi o grožđu na zapercima. Kod nekih sorti za koje je karakteristično da u punoj zrelosti imaju manji sadržaj kiselina, pribegava se branju jednog dela greša sa ciljem povećanja sadržaja kiselina u širi. Tada je skladniji odnos šećer-kiseline u širi i alkohol-kiseline u vinu. Ovde se pre svega radi o sortama muskat otonel, traminac, neoplanta. Da bi se obezbedio dovoljan sadržaj kiselina kod ovih sorti, berba se obavlja pre pune zrelosti pa se tako izbegava berba berba greša (jaguride).

Kod nas je još, uglavnom, zastupljena ručna berba vinskih sorti. Jedan berač u toku dana prosečno ubere 400-600kg. To znači da za berbu 1ha u toku jednog dana treba 30-60 berača, u zavisnosti od sorte, visine prinose, uzgojnog oblika, kvaliteta radne snage, organizacije berbe i drugih momenata.

Kad je reč o mašinskoj berbi, kombajni za berbu grožđa mogu biti samohodni i vučeni. Uz to jedni rade na principu udaranja i otresanja bobica sa šepurine a drugi na principu usisavanja bobica. Više se koriste oni koji rade na principu udaranja i otresanja bobica, a jedna mašina može dnevno da otrese 2-2,5ha, što znači da zamenjuje 60-120 berača. Prof dr. L. A. navodi da je moguć dnevni učinak rada kombajna 5-15ha. Mehanizovana berba ima i svojih slabosti koje se ogledaju u sledećem: veći gubitak grožđa 5-10%, uzgojni oblik čokota mora biti prilagođen radu mašine, pa se zbog toga u mnogim plantažama mora vršiti rekonstrukcija ovog oblika, loše podešeni kombajni-berači za rad mogu izazvati oštećenja na čokotu i na kraju ove mašine su veoma skupe.