Berba i cuvanje stonog grozdja


Bere se probirnom berbom, ručno, u više navrata. Najpovoljniji uslovi za čuvanje u kontrolisanim uslovima su temperatura od 0 do - 1C, relativna vlažnost vazduha od 85-90%, 2-3% ugljen-dioksida i 2% kiseonika. Pakovanja sa niskom dozom sumpor-dioksida. Zimsko belo i Valandovski drenak mogu da se čuvaju i do 5,6 meseci.


Stono grožđe se bere kada je najlepše po izgledu i kada je najpovoljniji odnos izmađu šećera i kiselina. Bere se probirnom berbom, ručno, u više navrata. Beru se grozdovi najpovoljniji za svežu upotrebu. Prilikom berbe grozdovi se pridržavaju za peteljku da bi se sačuvao pepeljak. Ubrani grozdovi se odlažu u plitku ambalažu. Ona treba da je obložena lišćem ili hartijom da ne bi došlo do mehaničkog oštećenja. Prilikom berbe vrši se delimično čišćenje grozdova. Ono se obavlja makazama tupih vrhova, a odstranjuju se oštećene, natrule, sitne i nedovoljno zrele bobice. Očišćeno stono grožđe klasira se prema našim standardima u extra, prvu i drugu klasu u zavisnosti od krupnoće grozda i krupnoće bobica.

Klasirano stono grožđe pakuje se u plitku ambalažu (holandezi), u kojoj se slaže u jednom redu bez slobodnog prostora. Ambalaža se oblaže sa polumasnom hartijom. Za bele sorte upotrebljava se limun žuta, a za obojene bela hartija.

Poseban momenat na koji treba obratiti pažnju je i čuvanje stonog grožđa. Ono se vrši u hladnjačama u uslovima kontrolisane atmosfere. Najpovoljniji uslovi za čuvanje su temperatura od 0 do - 1C, relativna vlažnost vazduha od 85-90%, 2-3% ugljen-dioksida i 2% kiseonika. Pri ovoj temperaturi životni procesi u grožđu su svedeni na minimum, a visoka relativna vlažnost vazduha sprečava gubitak vode. Sprečavanje razvoja bolesti (truleži) vrši se dezinfekcijom prostora najčešće primenom sumpor-dioksida fumigacijom. U toku čuvanja može doći do sušenja peteljki već nakon gubitka 2-3% mase, dok se bobice vidno smežuravaju pri gubitku 4% mase. Pred uskladištenje preporučuje se prehlađivanje grožđa. Od bolesti, tokom čuvanja najčešće se pojavljuju gljivična obolenja kao što su siva plesan (Botrytis cinerea Pers.) i mrka plesan (Cladosporium sp.). Ostale plesni se ređe javljaju (Penicilium sp., Alternarija sp., Aspergilus sp., Rhizopus sp., Fuzarium sp. i dr).

Na svetskim tržnicama sve ćešće se prodaje stono grožđe pristiglo iz prekookeanskih zemalja. Ono se pakuje i transportuje u specijalnim pakovanjima sa niskom dozom sumpor-dioksida. Niske doze sumpor-dioksida (1-5ppm) se održavaju pomoću generatora koji su u obliku kesa (sistem Paulin) ili ploča (sistem SYS et Grape Guard). Generatori se stavljaju u pakovanja grožđa obmotana polietilenskom folijom. Oslobođena vlažnost iz grožđa u pakovanju izaziva sporu ali kontinuiranu emisiju sumpor-dioksida koja traje nekoliko nedelja. Kvalitet grožđa iz ovakvih pakovanja je neuporedivo bolji nego iz običnih pakovanja jer je izgled grožđa mnogo lepši a grozdovi izgledaju sveži. Neki autori smatraju da su ovi načini borbe protiv Botrytisa nepotrebni pošto se sa više prskanja fungicidima u toku vegetacije može sa sigurnošću sprečiti napad ove truleži. Na ovaj način se eliminiše i štetno dejstvo sumpora na metalne delove uređaja za hlađenje, a ponekad i na samo grožđe.

Dužina čuvanja najviše zavisi od sorte. Sorte ranijih epoha sazrevanja se kraće, a kashijih duže čuvaju. Vrlo rane sorte (Julski muskat) mogu se čuvati desetak dana. Sorte I epohe se čuvaju do 30 dana, II epohe (Muskat hamburg) 60-90 dana, III epohe (Afuz-ali, Italija) 90-120 dana, i sorte IV epohe (Zimsko belo, Valandovski drenak) 5-6 meseci u kontrolisanim uslovima.