Sardone - morfoloske i proizvodne osobine


Šardone je sorta vinove loze koja potiče iz grupe sorti istog porekla ili conculta Pinot. U concultu Pinot još spadaju i Burgundac crni, Burgundac beli, Burgundac sivi i još neke na ovim prostorima manje poznate sorte. Ove sorte vode poreklo iz Burgundije i Šampanje, čuvenih vinogradarskih reona sa severoistoka Francuske.


Predpostavlja se da je Šardone nastao mutacijom iz Burgunca belog. Između ove dve sorte u prošlosti nisu pravljene razlike. Smatralo se da su to sinonimi iste sorte. Kasnije se došlo do saznanja da i pored velike sličnosti, ove dve sorte možemo razlikovati po nekim morfološkim detaljima i određenim biološkim karakteristikama. Šardone se najviše gaji u Francuskoj u Šampanji, a u SAD u Kaliforniji.Na nešto manjim površinama se gaji u Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji, Češkoj, Slovačkoj, Rumuniji, Mađarskoj, Južnoj Africi i Australiji.

U našoj zemlji u ukupnim površinama pod vinogradima ima je malo ali u poslednjih 10-tak godina se intezivnije podižu vinogradi sa ovom sortom. Smatramo da će se na osnovu svih parametara, površine pod Šardoneom i dalje povećavati s obzirom da je vino ove sorte izuzetno traženo i ne tržištu ima visoku cenu.

Što se karakteristika same loze tiče čokot je srednje bujnosti, grozd je mali, valjkast ili sa ramenom, srednje zbijen. Prosečna masa grozda je oko 100 grama. Bobice su beličasto-zelene, male, okrugle, sočne, karakteristične arome.Kad su proizvodne osobine u pitanju karakteristično je da rano započinje vegetaciju, nekoliko dana pre Pinot sorti. Srednje pozna sorta je i bere se u drugoj polovini septembra.

Nakuplja mnogo šećera, ali se zato odlikuje malom rodnošću. Prosečni prinosi se kreću oko 9000kg/ha. U ovom pogledu zaostaje za burgundcem belim, ali pri većim opterećenjima, na visokim uzgojima, zadovoljava. Ni pri većim prinosima ne dolazi do narušavanja kvaliteta. Vrlo često Šardone po kvalitetu vina nadmašuje Burgundac beli. Otpornost na niske temperature mu je dobra, ali je sorta osetljiva na Botritis. Na zapercima ne rađa.

Vino je karakteristično, harmonično, elegantno, puno, sa diskretnom ali jasnom aromom i lepim voćnim kiselinama, često sa malo neprevrelog šećera. Klonska selekcija ove sorte vršena je u Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Rusiji, Bugarskoj i Mađarskoj. Vrlo je perspektivna sorta za visokokvalitetna bela vina, prvenstveno severnjačkih vinogorja, ali veoma dobre rezultate daje i u uslovima toplije klime. Tako je u Kaliforniji jedna od najznačajnijih sorti za bela vina.