Zapisi o vinu

Човек је још од давнина научио да од грожђа прави вино. Корени производње вина највероватније потичу из Персије. Египћани, Феничани, Грци и Римљани су волели јака, пуна вина са великим садржајем алкохола које су морали разблаживати водом.



У Библији вино се спомиње 521 пут.



Дионис у Грчкој и Бахус у Риму били су богови вина. Од прастарих, митолошких времена моћ вина да узвиси човека, да му подари ведрину и дар говорења чинили су га у очима људи "пићем богова". Људи су волели да привире у свет "божанских пића" па је вино често отварало пут до женских срца, али уз божанску капљицу су објављивани ратови и склапана примирја. Вином се прославља рођење, обележавају успеси, али се њиме испраћа и на последњи пут.



Вино је било и остало цењено пиће многих цивилизација. Један Француз је рекао: "Све моде пролазе само вино остаје". Несумњиво, вино представља најцивилизованије и најкултивисаније средство за уживање и својеврсни културни и цивилизацијски изазов.



Нажалост, у нашој земљи мало се води рачуна о ширењу винске културе, као делу опште културе једног народа. Ширење винске културе веома је значајно за цивилизовано и продуховљено уживање у вину. У циљу ширења винске културе посебно се разматрају: начин чувања и сервирања вина, слагање вина и хране, однос вина и здравља.



Начин чувања вина



Након извесног времена одлежавања вина у танковима или бурадима које зависи од типа вина које се жели добити, вино се флашира, а фине физичке и хемијске карактеристике се настављају полако развијати у боци.



Флаширано вино захтева посебне услове за чување. Добар подрум за чување флашираног вина мора испуњавати следеће захтеве:



подрум мора бити мрачан јер то позитивно доприноси дугом и хармоничном старењу вина

боце морају бити постављене у хоризонтални положај како би се спречило "исушивање" запушача што би условило опасан контакт вина са ваздухом. У хоризонталном положају запушач (плута) је натопљен вином, чиме се појава исушивања спречава.

температура чувања вина је 11°C (идеална) мада може да се креће и до 14°C. Најважније је спречити варирање температуре која убрзава нежељено "старење" вина. Вино не трпи физичке шокове као што су нагле промене температуре.

влажност ваздуха у подруму је од изузетне важности, јер директно утиче на квалитет запушача; најбоља влажност је између 65% и 80%, која спречава "исушивање" запушача са једне стране а са друге стране ова влажност не оштећује етикете на боцама.

подрум за чување вина мора имати чист мирис

подрум мора бити тихо место, без вибрација или других физичких шокова, који би штетили хармоничном старењу вина.



У току одлежавања вина запушачи и боце се морају пажљиво пратити. Дефектне и старе запушаче код архивских вина треба заменити. Веома ретко у подруму инсекти могу "напасти" запушач и избушити га што узрокује цурење вина и врло брзо кварење вина у боци. Такве запушаче треба променити, а стављање капсула преко запушача служи одвраћању инсеката и заштити запушача.



Љубитељи вина који имају своје подруме за чување вина морали би имати регистар у који би уносили следеће податке за свако вино:



име вина и геграфско порекло

годину бербе

име произвођача

место и датум набавке вина

коментаре о периодичном тестирању вина

број боца



Ове информације не само да обезбеђују добар менаџмент у подруму, већ и осигуравају да поједина вина нудимо кад су на врхунцу квалитета.



Треба имати на уму да вина у току старења пролазе кроз фазе младости, зрелости (најбољи баланс и развијен буке) и опадања квалитета. Вина добијена из добрих година могу бити у фази "младости" неколико година, чак и деценија, што зависи од локалитета где је грожђе узгајано, врсте грожђа, менаџмента у винограду, примењене технологије и наравно климатских услова. Након фазе младости вино улази у "зрелу" фазу кад је његов квалитет најбољи и кад га треба пити. Дужина ове фазе зависи такође од многих фактора, али основно је препознати ову фазу кадa је вино у најбољем балансу, тада га пити и не дозволити да вино уђе у фазу опадања квалитета.