Tema: Burgundac sivi – samo za sladokusce

Burgundac sivi – samo za sladokusce


Sorta Burgundac sivi potiče iz Francuske. Pretpostavlja se da je nastala u Burgundiji mutacijom sorte Burgundac crni (Pinot noir). S obzirom na ampelografske i ostale karakteristike ona se svrstava u grupu sorti burgundaca koje se međusobno razlikuju po vremenu sazrevanja grožđa, po boji pokožice bobica, po agrobiološkim svojstvima, po karakteristikama vina itd. Za gajenje ove sorte najpogodnija su umereno plodna, umereno krečna, peskovita i toplija zemljišta.

U Srbiji skoro sva vinogradarska područja su pogodna za ovu sortu grožđa. Prema plamenjači srednje osetljiva dok je prema pepelnici i sivoj plesni dosta osetljiva ako za vreme sazrevanja grožđa nastupi kišni period. Okca izmrzavaju u toku zime na –22°C do –24°C što znači da u grupi sorti burgundaca predstavlja sortu najotporniju prema niskim temperaturama. Boja bobica je najčešće sivkasto plava, čemu i duguje ime – na Francuskom „gris“ znači „siv“. Takođe, može biti i braonkasto rozikaste, ili čak boje belog grožđa, a ono što je posebno interesantno je da se javlja ponekad različita obojenost na istom grozdu. Grožđe sazreva u II epohi, te je srednje pozna sorta. Šira sadrži 20-24 % šećera i 6-7 g/l ukupnih kiselina. U fazi suvarka grožđa, sadržaj šećera dostiže i koncentraciju od 30 %. Šira je bezbojna, veoma prijatnog ukusa i mirisa.

Reč „pinot“ na francuskom znači „šišarka“ i pretpostavlja se da je asocijacija na oblik grozda koji raste u takvim „šišarkastim“ grupacijama.

Vina koja se dobijaju od ovog grožđa mogu biti različite boje – od žutozelene preko zlatno žute pa sve do bakarne, čak i svetlo roze.

Sivi burgundac, kako kod nas zovu ovu sortu, još je u srednjem veku bio poznat na prostorima današnje Burgundije (Francuska) pod imenom Fromenteau. Zajedno sa pino noarom se proširio po Evropi i stigao, oko 1300. godine, u Švajcarsku. Po nekim istorijskim izvorima, ovo je bilo omiljeno vino Šarla IV koji je poslao zasade ove sorte u Mađarsku preko katoličkih monaha koji su je zasadili u blizini jezera Balaton oko 1375. godine. Loza je uskoro, po njima, dobila ime szürkebarát što znači „sivi monah (brat)“.

Početkom XVIII veka, nemački trgovac Seger Ruland je otkrio zasade loze koja je rasla divlje na zapadu Nemačke i nazvao je Ruländer. Međutim, ispostavilo se da je u pitanju bio sivi burgundac.

Sve do XVIII i XIX veka, ova sorta je bila dosta zastupljena u Burgundiji i Šampanji ali slabi i neujednačeni prinosi doveli do toga da izgubi na popularnosti u tim prostorima. Slična situacija je bila i u Nemačkoj, međutim, na sreću naučnici su uspeli da, početkom XX veka, razviju klonove koji su davali stabilniji i konzistentniji prinos.

Naučnici sa američkog univerziteta Dejvis su utvrdili da sivi burgundac ima neverovatno sličnu DNK građu kao i pino noar i da je razlika u boji posledica genske mutacije koja se odigrala pre mnogo vekova. Lišće i loza su toliko sličnitako da je drugačija boja, skoro jedino što ih razlikuje.

Sinonimi:
Francuska: Auxerrois gris, Fauvet, Fromentau, Fromentot, Gris Cordelier, Auvernas gris, Malvoisie, Pinot Beurot, Tokay d’Alsace(zbog EU regulative preimenovan u Pinot gris)
Nemačka: Rulender, Grauer Burgunder, Grau Klevner, Tokayer. Grauer Mönch
Italija: Pinot Grigio, Gris Commun
Mađarska: Szürkebrat, Szürke kisburgundi, Szürke burgundi, Piros kisburgundi
Grčka: Monemvasia
Hrvatska/Slovenija: Sivi Pinot
Srbija: Sivi burgundac


Oko 2005. popularnost sivog burgundca je dostigla svoj maksimum u Evropi, posebno u Italiji i Francuskoj i ta popularnost polako zahvata i Srbiju. Vino je bogato u ekstraktu, veoma pitko, harmonično, osvežavajuće i specifičnog sortnog mirisa i ukusa. Boja je žuto zelenkasta ili žuto zlatna. Dužim odležavanjem postiže se bolji kvalitet. Poseban medni ton se postiže kada se primenjuje probirna ili pozna berba grožđa. Takva vina se troše i kao aperitivna. U ovom pogledu vinogorje i lokaliteti u Kaiserstul- u u Badenskom vinogradarskom rejonu Nemačke su poznata i priznata u celom svetu.

Vina dobijena od ove sorte znatno variraju po karakteristikama u zavisnosti od regiona u kome se prave. Alzaški auxerrois gris je srednje puno vino sa bogatim,donekle cvetnim bukeom i ima tendenciju da razvije izvesne začinske note u odnosu na druge regione. Mnogi misle da vina ovog regiona mogu duže da se čuvaju što je, u principu, retko za sivi burgundac. Nemački grauburgunder je pak, puniji sa lepo izbalansiranim kiselinama i sa blagom notom slasti Naročito su cenjena desertna vina proizvedena u Nemačkoj, Italiji, Švajcarskoj, Austriji i Mađarskoj. Proizvode se i vina tipa šampanjca. U Oregonu, vina su srednje puna, žute do bakarno rozikaste boje i arome koja podseća na krušku, jabuku i/ili dinju. Kalifornijski pinot gris je nešto lakši sa malo svežijim ukusom i tonovima bibera i rukole. Italijanski pinot grigio je lagano vino, svetle boje, sortnog mirisa sa svežim kiselinama i lepim telom. U Srbiji sivi burgundac, kao vino, najčešće podseća na italijanski tip vina Pinot grigio.

Ono što je sa ekonomske strane interesantno je to što se ovo vino može dosta rano flaširati i pustiti u promet – nekih 4-12 nedelja nakon fermentacije.

Danas se ova sorta grožđa gaji u mnogim zemljama kao što su: Francuska, Nemačka, Italija, Švajcarska, Austrija, Češka, Slovačka, Mađarska, SAD, Rusija i mnoge druge.