Povratak narandzastih vina!


Videli smo da se roze vraća na velika vrata. Ali, kao da to nije sve. Na tom „pink talasu“ ponovo u modu dolaze i – narandžasta vina! Svaki hipster-sommelier u svetu koji drži do sebe obavezno će vam preporučiti barem jedno takvo vino, ako ne samo zbog boje, onda i zbog činjenice da ga nema previše na tržištu i da nije jeftino!

Svi manje-više dobro razaznajemo vina po tri osnovne boje: bela, roze i crvena. Ali, sada se sve ozbiljnije u našu svakodnevnu vinsku priču meša četvrta – narandžasta!


U suštini, u pitanju je belo vino čija kožica u procesu maceracije ostaje duže u kontaktu sa vinom, što je, zapravo, karakteristika crvenih vina. Samim tim, dobija se dublja, intenzivnija boja.

Vino takođe može da se ostavi u otvorenim sudovima i da delom oksidira, što doprinosi narandžasto-ćilibarskoj boji, koja se prilično razlikuje od veselog pink tona rozea. Takođe, veliki broj ovakvih vina namerno se ostavlja u nefiltriranom, mutnom stanju.

Zbog svega toga, neki su se setili da takvo vino nazovu – belo vino za ljubitelje crnog!


Tri puta narandžasto
Evo nekoliko narandžastih vina iz regiona koja će vas zadovoljiti kavlitetom i – bojom!
coenobium Coenobium Rusticum, 2007
Vino predstavlja kupažu sorte trebbiano i drugih sorti koje se gaje u regionu Lazio, a proizvode ga časne sestre iz Cisterijanskog reda uz pomoć vinara Giampiero Bea. Vino je egzotičnog ukusa sa naglašenim aromama meda.

Mutnjikavo i bledo narandžaste boje, ovo suvo penušavo vino iz regiona Emilia-Romagna, iz Italije, izuzetno je osvežavajuće, puno živahnih ukusa zelene jabuke i citrusa.

Jedno od najekstremnijih i najitrigantnijih vina vinarije Movia iz Slovenije predstavlja vino koje se pravi od sorte rebula, tamno narandžaste boje, odležava sedam meseci u buradima zakopanim devet metara ispod zemlje, razvijenog je bukea, bogato aromama jabuke i veoma zahtevno za degustaciju.


Iako za mnoge novost, u pitanju je postupak proizvodnje vina kakav se primenjivao hiljadama godina u Gruziji. U novijoj istoriji tu praksu su 50-ih i 60-ih godina prošlog veka popularisali italijanski vinari iz regiona Friuli-Venecija, ali su narandžasta vina ipak pala u zaborav kada su tehnički korektnija i svežija bela vina počela da osvajaju tzržište. Sada stvari, izgleda, idu obrnutim tokom. Kao da su bistra i lagana bela vina dosadila ljudima, pa sve više njih ukus vinske čarolije traži u zamučenim narandžastim vinima.

U našem okruženju najviše pažnje, uz Italijane, narandžastim vinima poklanjaju danas vinari iz Slovenije, nešto malo u Hrvatskoj, te Nemačkoj i Francuskoj. Ipak, glavni u promovisanju ove (stare) nove vinske mode su, naravno, Amerikanci.

Na kraju, još samo to da narandžasta vina plene punim, zaokruženim ukusom i jasnom citusnom svežinom. Upravo zbog teksture i opojne arome, teško ih je uparivati sa hranom, pa ukoliko se nađete u prilici da pijete neko od narandžastih vina i ne znate koje bi jelo išlo najbolje, ne stidite se, već pitajte somelijera za savet.