Vegetarijanska vina - Istine i zablude


ZA ORGANSKA vina ste sigurno čuli, ali - vegetarijanska?

Ozbiljni ste po pitanju jelovnika, da ne konzumirate hranu životinjskog porekla? Onda je možda vreme i da razmislite o pićima...
Pri preradi grožđa u krajnji produkt vino, ne moraju svi postupci teći onako kako priroda nalaže. Nešto se od toga može ubrzati „laganom“ hemijom, a da se ne uđe u domen bilo kakvih neželjenih nuspojava. Da li je zaista tako?

Ukoliko ste vegetarijanac, vino je divan, prirodan napitak dobijen isključivo od voća - grožđa. Ali postoji deo procesa proizvodnje nazvan „fining“ koji je zagospodario gotovo svim svetskim komercijalnim vinarijama. Jednostavno, nakon punjenja burića, tokom fermentacije, određen broj čestica organskog i neorganskog porekla lebdi, kruži, odstojava u svežem vinu. Taj neželjeni talog se lako, uz pomoć sile zemljine teže izdvaja i to na dno suda. Ali G sila često nije dovoljno brza i efikasna za sve veću potražnju vinopija, pa su hemičari rešili da vinarima izađu u susret dodavanjem nekih prirodnih i manje prirodnih „lepkova“ što će čestice pokupiti, što pre složiti u vidu taloga na dno. I vino „profiniti“. Izum nije od juče, grozdanom soku se odvajkada dodaju bivolska krv, belance, kazein iz mleka, tvari dobijene iz ribe, algi pa čak i konjetine. Defacto, svaki će žalatinasti protein odraditi posao. Ali time se „meso“ ugradilo u finu strukturu vina, pa šta će vegetarijanci sad?

U Kaliforniji problem pokušavaju da reše glinom, ali jednostavno ima vinarija koje se hvale svojim vegetarijanskim vinima i garantuju da su pravljena prostim višegodišnjim odležavanjem, filtriranjem i dekantovanjem. Recimo, takva je čileanska vinarija Errázuriz i njihova kolekcija merloa, pino noara, širaza i kaberne sovinjona...

Jeste, možda smo neke vegetarijance sad ipak malo rastužili, neke obradovali, ali vina se nipošto ne treba odreći u životu. Ja se uvek setim onog magarca što je taman naučio da ne jede, kad je naprasno uginuo od gladi. Živeli!