Tema: Traminac slavan, grasevina kolo vodi

Traminac slavan, grasevina kolo vodi


U svetski čuvenom Iločkom podrumu samo 2011. godine prerađeno je više od 7,5 miliona kilograma grožđa. Ovih dana upriličena je degustacija ove berbe i bila je to prilika da se upoznamo sa istorijatom, blagom ovog vinogorja i vinarijom koja je danas sastavni deo giganta Agrokor.



Ilok je mesto gde su svojevremeno i muslimani gajili vino, a danas ovdašnja vina postaju sinonim za kvalitet kontinentalnog hrvatskog vinarstva. Prosečno, svaki od šest hiljada stanovnika proizvede po 1.666 litara vina, a najveći proizvođač na ovdašnjoj vinskoj cesti - Iločki podrumi, na najcenjenijim lokacijama Vukovo i Principovac uzgaja grožđe i proizvodi najviše nagrađivana vina u Hrvatskoj. Prema godišnjoj listi svetskog udruženja vinskih novinara i pisaca, Traminac ledena berba sa Principovca je po broju medalja i nagrada trenutno na 19. mestu u svetu. Vina iz Iločkih podruma su na ovogodišnjem Decanteru osvojila „samo” dva srebra i dve preporuke.

Ilok, na granici Hrvatske i Srbije, oslanja se na obronke Fruške gore sa jedne strane, a na Dunav sa severa. U XV veku, tokom vladavine Nikole Iločkog kralja Bosne, od 1471. do 1477. godine ovde je građen Stari podrum u kome se danas nalaze kušaonica, restoran i vinoteka. Nikola je stolovao u Iloku dok ga nije nasledio sin Lovro, a podrum je pripadao obitelji Konte koja se bavila vinogradarstvom i vinarstvom. Nakon poraza u Mohačkoj bitci, ovde gospodare Turci do 1688. godine, ali se sve vreme gaji vinova loza. Prema podacima arhiva, samo 5% muslimanskog stanovništva nije proizvodilo vino iako im je religija isključivo zabranjivala da ga ikada konzumiraju. To je tada, jednostavno, bio dobar posao. U kompleksu u kome je danas Stari podrum, nalazi se i dvorac Odaskalki, plemića koji su 1699. došli iz Rima i uveli mnoge novine u vinarstvu.


Nakon oslobođenja od Turaka u XVII veku, papa Inocent XI daje Iločko područje na upravljanje talijanskoj obitelji Odeschalchi (Odeskalki), koja uvodi visoko kvalitetne vinske sorte, te među prvima u Evropi počinje puniti i prodavati vina u bocama.


Osnovna prerada i proizvodnja vina odvija se u Starom podrumu od kraja II Svetskog rata, pa sve do 1968. kad je izgrađen novi podrum sa puno većim kapacitetom. Od tad, u Starom podrumu se nalaze drvene bačve u koje se donosi vino na dozrevanje ili se dovozi kao mošt, pa ovde samo fermentira, što zavisi od toga šta se želi postići od vina. Barik bačvi od 225 litara ima preko 400 komada, a tu su i one velike, od 500 – 5.000 litara u kojima vino dozreva.

U Iloku koriste i sur-li tehnologiju. Bačve su barrique, ali vino i fermentira u njima na talogu koji se mora mešati jednom nedeljno. Ako se spusti na dno, zgusne se i može se preneti negativan ton iz taloga na vino.

Danas Iločki podrumi, deo nekadašnjeg giganta Vupik Vukovar, godišnje proizvedu 4,5 - 5,5 miliona litara vina dok su kapaciteti oko 10 miliona. Grožđe beru sa 350 hektara vlastitih vinograda i otkuplju od kooperanata sa još duplo toliko. Međutim, zasađeno je i dadatnih 1.500 hektara. Najviše je graševine, ali ima dosta traminca, frankovke, kabernea, šardonea, rizlinga rajnskog, belog pinoa. Osim grožđem i vinom, bave se proizvodnjom loznog i sadnog materijala, vrhunskih cijepova sa plavom etiketom koji garantuju bezbednost, čistoću i usklađenost sa zahtevima EU.



Barrique je pomodarstvo
„Ne može se svako vino barikirati”, komentariše Mladen Papak trend da gotovo svaki podrum proizvodi barikirana vina. „Vino za barik mora biti snažno, imati dovoljno alkohola, ekstrakta, da bi kroz dozrevanje dobijalo na kvalitetu. Barik mora samo da osnaži vino, a nikako da preuzme arome. Uostalom, to je samo trend, pomodarstvo. A vino mora biti na prvom mestu sa svojim osobinama.”



„Mi smo region belih sorti, oko 85% je traminac”, veli Mladen Papak direktor Iločkih podruma, a po zanimanju i enolog u podrumu. „Traminac je najpoznatiji, u Novom Sadu sam razgovarao sa ljudima iz starije generacije i oni tvrde da su Ilok i traminac gotovo sinonimi.
ip-principovac-traminacTo je iznimno potentna sorta iz Tirola koja na ovim prostorima i u ovoj klimi daje svoj maksimum, a mi samo vina od traminca imamo u osam kategorija. Gotovo smo u zadnje dve-tri godine osvojili celi svet sa ovim vinom: Pariz dva zlata, Verona dva, Madrid, Budimpešta, London, Decanter, San Francisko, Izrael... Prošle godine je proglašen u Hrvatskoj „Vinom godine 2010/11”, a prema pisanju vinskih novinara koji godišnje zbrajaju sve ocene, od 550.000 etiketa na svim sajmovima naš Traminac je zauzeo 19. mesto u svetu. Druga sorta po redu, ali i vrsta vina koja se najviše konzumira u Hrvatskoj je graševina. Ili rizling talijanski, ili laški rizling u Sloveniji. 30% ukupne potrošnje vina u Hrvatskoj otpada na graševinu i to ne samo u regijama gde se proizvodi, već širom zemlje. Posebno u Dalmaciji, u jeku turističke sezone.


Preostale sorte su pino beli, šardone i rizling rajnski, imamo nešto malo silvanca zelenog i pinoa sivog ali sa njima ne idemo u promet kao sortnim vinima. Od crvenih su tu frankovka i cabernet sauvignon. Kaberne se sadi poslednju deceniju i za sad daje jako dobre rezultate, ali je ta sorta već raširena po celom svetu, pa nam nije previše interesantna. Međutim frankovka, za koju se smatra da je poreklom iz ovih krajeva je sorta kojom se nismo nažalost dovoljno bavili. Ali Austrijanci jesu, i od nje su napravili brend, kao blau frankisch, pogotovo u Burgerlandu (Gradišće) Austrija.”


Ilok se sve više razvija u pravcu vinskog turizma, pa se prava slika dobija kad se malim, plavim elektro vozom kpopnete na Principovac, brdo prekriveno vinogradima odakle puca pogled na veći deo Bačke a po lepom vremenu vidi se i Novi Sad. Ovde je prva loza posađena u V veku, a na vrhu dominira letnjikovac Odaskalki oko koga je 87 hektara vinograda. Samo u Principovac je poslednjih godina investirano preko 40 milona kuna.

Degustacija nekih Iločkih vina
Čitavo potkrovlje i krov letnjikovca Odaskalki na Principovcu je skinut, pa je tu uređen vidikovac od stakla i blještavog čelika. Idealno mesto za opuštenu popodnevnu degustaciju vrhunskih vina sa pogledom na Panonsku niziju, uz vođenje stručnjaka kakav je Mladen Papak. Probali smo sve, od bazičnih iločkih sorti, da bi na kraju prešli na predikatne varijante.

Graševina 2010, je zelenkastožuta, laganog tela, izrazito kompleksne arome, čak i cvetne ako dozreva, a u slučaju da ovo vino postaje predikatno, arome zrelog ili suvog voća sve su izrazitije. Graševina odlično ide uz masniju i pikantniju hranu kao što je fiš paprikaš, koji traži par čaša vina ali onoga koje nije prealkoholno...

Šardone 2009. Pre 20 godina se misilo da su šardone i pino beli isto vino. Zelenkasto, kremastije, uz evidentno jače kiseline. Opojan miris, malo kiselkast na početku, a kasnije sve slađi, sa diskretnim notama putera. I ponešto herbalan...

Traminac 2009. Najpoznatiji traminac je u Alzasu, ali ga i u Iloku ima na 120 hektara. Kad je mlad ima muškatne mirise, u telu je pun i kremozan. Nema puno šećera, ali ima malo više alkohole što se lako da kontrolisati. A kiseline su ipak niže, pa kad je ovo vino suvo, izgleda kao da sladi. Kasnije su izražene cvetne arome sa dominacijom mirisa ruže što je kod predikata još izraženije. Pun zaokružen, najčeše se služi kao aperitiv ili uz deserte, ali ovakav suvi odličan je uz sireve, divljač sa umakom od borovnice, brusnice. Ipak, najbolji je uz guščju jetru.

Graševina Principovac 2008. Posebno su u Iloku ponosni što s graševinom sad uspevaju da postignu ono što su dosad sa tramincem, pogotovo što graševina zauzima 65% sortimenta. Izuzetno žuta, puno se kasnije bere, ali ne spada u kasne berbe.

Traminac Principovac 2008. Uz sve sortne karakteristike, malo miriše na suvo voće.
U Parizu je dobio nagradu kao najbolje vino iz te berbe u toj kategoriji.

Traminac Principovac, izborna berba bobica. Već tamno zlatna boja govori da se radi o nečem specijalnom. Ovo je predikatno vino. Inače postoji 5 predikatnih kategorija, vina koja se kasnije beru. Osnovna im je karakteristika višak šećera kao posledica napada botritisa. Lišće loze otpada, kožica perforira. Povećava se koncentracija šećera i svih ostalih sastojaka, suvih materija, koja je tim veća što je kasnija berba beremo. Po koncentraciji i vremenu berbe se odabira predikatna kategorija.
Prva je kasna berba koja mora imati 94 stepeni šećera;
Druga je izborna berba i ona ima 105 stepeni;
Treća je izborna berba bobica sa 127 stepeni u čaši;
Četvrta je izborna berba pročišćenih bobica sa 157 stepeni;
Ledena berba je zadnja kategorija, koja može imati 127 stepeni, ali u trenutku berbe i prerade grožđe mora biti u smrznutom stanju. Ono malo vode što je ostalo je smrznuto, i mošt ne teče nego kaplje, čisti nektar!

Traminac Principovac izborna berba pročišćenih bobica. Dominantno je suvo voće i med, puno, bogato, ekstraktno, kremasto vino.

Traminac Principovac, ledena berba. Kao što je rečeno, čist nektar slasti, kako na nosu, tako i na nepcu. Piti ga izuzetno ohlađeno.