Šta otkriva boja vina?

Već prvi pogled na čašu vina može otkriti mnogo toga. Osim činjenice da li je čaša poluprazna ili polupuna, boja vina recimo može odrediti ne samo starost, već i sortu, ali i ponešto o vama samima koji ste ga naručili i otvorili!

Posmatrana na lepom difuznom svetlu i beloj pozadini, boja vina svojim nijansama iskusnom stručnjaku šapuće brojne podatke: od sorte, preko starosti i kakvoće, do kvaliteta vina i njegovih eventualnih mana. A ponekad i kiselost, što može pretpostaviti dužinu mogućeg maturiranja. Recimo širaz s plavičastim obrubom uz zid čaše obično pokazuje niski nivo kiselosti i upućuje da ga treba popiti u roku od svega nekoliko godina posle punjenja.

Sa druge strane, kad je reč o sorti, boja nije naročito siguran metod prepoznavanja jer vino često ume da iznenadi promenama pa se sorta zato pojavljuje u raznim kategorijama obojenosti. Ali, osnove bi mogle biti ovakve:

Boja slame u nijansama od blede do tamne: vino verde, morava, muskadet, verdeho, mladi rizling, torontes, muskat, albarinjo...
- Ove osobine (uz nekad i zelenkaste nijanse) ukazuju na mladost, svežinu i lagano telo. Ovde spada i mladi pino griđo, a vi uživajte u tim vinima u prve dve godine.

Žuta boja u nijansama od blede do tamne: albarinjo, gruner veltliner, sovinjon blan, semijon, vermentino, sotern, odležali rizling...
- Veliki broj belih vina spada u ovu kategoriju, poput nebarikiranog šardonea ili šenin blana, a ovakva obojenost pretpostavlja umerenu zrelost i umerno telo.

Boja zlata u nijansama od blede do tamne: šenin blan, pino griđo, vionjer, verdeho, šardone, odležala bela vina Riohe...
- Zlatasti odsjaji najaviće zrelost vina koja se prema strukturi gotovo mogu žvakati, ali još dovoljno živahna i voćna. Budući da je većina tih zlatnih vina prošla kroz neki oblik starenja u hrastovini, možete očekivati da su sa nižim kiselinama.

Braonkasta boja u nijansama od blede do tamne: odležala bela vina, šeri, beli porto, pedro ximenez...
-- Pretpostavljate da su ovo raritetnija vina. Ili umrla! Tupa, zatvorena boja zlata i izbledela narandžasta vina su prostor za duboku analizu. S jedne strane mogu biti nejasnija i tamnija samo zato što su izrađena od delomično sušenog voća, dok su opet neka desertna dublje zlatne boje i u nijansama. S druge strane, ovaj kolorit može značiti da su vina baš odavno imala premijeru. Dugim stajanjem većina belih vina gubi sjaj, a u najgorem slučaju boje su indikativne za oksidaciju.


Amber ili narandžasta boja u nijansama od blede do tamne: šeri, morava, beli porto, tokaj, vin santo, stari tawny porto...
- U vinima sa visokim procentom šećera ovakve nijanse daju nagoveštaj posebne zrelosti aroma, od džema, preko kandiranog voća do čitave bombonjere voćnih, cvetnih pa i tercijarnih nota.

Boja bakra u nijansama od blede do tamne: pino griđo, provansalski roze, roze od sorte pino noar, tiburenski roze...
- Specifična boja bakra dolazi od crvenkaste pokožice bele sorte pino griđo ili nežnih crvenkastih nijansi kod sorti poput pinoa koje daju bleđe obojena crvena vina.

Boja lososa u nijansama od blede do tamne: provansalski roze, beli zinfandel, sanđoveze rose, širaz roze...
- Ova obojenost nagoveštava vina modernog stila, lagana, hrskavih kiselina, elegantna i slojevita. Posebno su popularna bledo ružičasta, boje korala, ruže, svetlog lososa ili svetlo narandžaste boje, pri čemu je reč obično o skupljim etiketama koje mogu duže da odležavaju.

Pink boja u nijansama od blede do tamne: roze od sorte morvedre, grenaš roze, tavel, ružica...
- Ružičasta boja zapravo zavisi od količine vremena u kom sok ostaje u kontaktu s pokožicom tokom fermentacije. Produžite kontakt i imaćete tamnije, purpurne ili magenta note vina. Kao i kod belih vina, ako roze pokazuje smeđe ili tamne braonkaste odsjaje i tonove, razmislite dvaput pre nego ga kupite. Postoji mogućnost da je u oksidiranom obliku dok opet, za neka gore pomenuta vina, može biti i sasvim normalan efekat, pogotovo ako je griđo u pitanju.

Boja rubina u nijansama od blede do tamne: pino noar, prokupac, tempraniljo, bordoške kupaže, merlo, kaberne...
- Vina svetle rubin boje ili donekle providne granitne su laka vina, mlada vina, najverovatnije pino noar, cvajgelt ili game. Obično su sa niskim ili srednjim sadržajem tanina i dovoljno kiseline da isprate skoro svaki kuvani obrok. Još svetlija nijansa najčešće znači da su veoma mlada.

Boja purpura u nijansama od blede do tamne: božole, valpoličela, malbek, širaz, alikant buše (bojadiseri), pinotaž...
- Opet, vina dubokih crvenih rubin tonova pa i boje zrele trešnje su ona koja najradije zamišlja prosečni ljubitelj: divan merlo, zinfandel ili sanđoveze. U svakom slučaju, srednje telo, umereni tanini i kiseline, baš kakve se traže u većini vinskih karti restorana.

Boja crvenog granita u nijansama od blede do tamne: nebiolo, sanđoveze, odležala crvena vina, probus, odležali amarone, barolo...
- Pred vama su vina-obrok. Mogu se „žvakati“ koliko su puna i džemasta u pozitivnom smislu reči. Ovde spadaju najpopularnije, najraširenije svetske sorte: kaberne, širaz i recimo malbek. Dubina i neprozirnost ovih vina garantuje kompleksnost ukusa i aroma, zdrave i izrađene tanine i najverovatnije niže kiseline. Kad vina pak zaogrnu nijanse mahagonija ili malo pobraone, verovatno je reč o dosta odležalim bogatim vinima, još uvek u dovoljnoj kondiciji za uživanje. Pa i nešto više!

Zlatasto braon boja u nijansama od blede do tamne: odležali porto, odležali nebiolo, odležali sanđoveze, madera, jako staro crveno vino...
- Ušli smo u zonu 10+ godina ili vina sposobnih za dugo odležavanje. Ovim superseniorima tipa porto ili madera decenije odležavanja ne mogu ništa, naprotiv! Sasvim suprotno, ako je u vašem podrumu merlo ili nebiolo zagasnuo u braon tonove ne recite da vas nismo upozorili pre otvaranja. A opet, jedan odležali merlo, poput etikete Chateau Petrus, sigurno vas neće sprečiti da ga otvorite bez obzira na nijansu braon boje. Pa makar plakali posle toga, bilo od sreće ili razočarenja.

I za kraj, da li ste primetili da je šardone slabijeg tela daleko svetliji od onog izuzetno punog, pa i kaberne ili kratošija? Vino postaje tamnije sa dužinom odležavanja. Takođe, što je vino ekstraktivnije, nijansa je tamnija. Boja lukovine u rozeu može da znači i da je vino na kraju karijere. Ali ne mora, neki vinari upravo jure takvu boju.
Sve su to male tajne velike vinske kuhinje, a ima ih zbilja mnogo i uživanje je otkrivati ih.

Izvor:vino.rs