Tema: Vino – australijska prica

Vino – australijska prica


Australijska vinska industrija je četvrti po veličini izvoznik vina u Svetu, sa eksportom od 760 miliona litara godišnje. Uz to, Australija ima značajno domaće tržište, koje godišnje konzumira još 500 miliona litara. Bez obzira na sve, većina Australijanaca su pivopije.


Australijska priča o vinu jedna je fascinantna priča. To je priča koja je isprepletana sa samim nastankom i razvojem jedne cele nacije, koja je počela sa dolaskom flotile od 12 brodova punih robijaša. I baš sa tim robijašima stigli su i prvi zasadi vinove loze na ovaj prelep ali i surov kontinenet. U toj priči je mnogo klišea o borbi “novoga Sveta” za priznanje i uvažavanje “Staroga Sveta”. To je inače i priča same Australije kao države, koja se kroz većinu svoje relativno kratke istorije, ponašala kao osoba sa kompleksom niže vrednosti, stalno željna dokazivanja i stalno tražeći neke potvrde da li je stvarno dovoljno dobra i dorasla ostatku Sveta.

Onda je došlo vreme, kada je Australija, kao u vinarstvu, tako i u ostalim aspektima zivota, došla do saznanja da je u mnogome prestigla ostatak Sveta i da više nema potrebe za dokazivanjem. Posle tako velikog zaokreta u društvenom razmišljanju, obavezno dolazi do nekog opuštanja, preterane samouverenosti, pa čak i određenog stepena arogancije.

Australijska vinska industrija proizvela je i još uvek proizvodi fantastična vina. Raznolikost klimatskih i geoloških uslova koji su na raspolaganju u zemlji ogromnog, i za mnoge nepojemljivog prostranstava, iskorišćeni su na najbolji način da bi se dobio neverovatno širok dijapazon vrhunskih, ali i jedinstvenih vina, koja se razlikuju od regiona do regiona, od vinogorja do vinogorja , gde svako vino ima u sebi nešto posebno, nešto očaravajuće, nešto što se rečima teško može opisati.

Danas je, na žalost, ta priča o dokazivanju i želji za što boljim vinom potisnuta u drugi plan, dok su u prvi plan izbile velike multinacionalne korporacije, čiji je glavni moto “profit po svaku cenu”, koje danas kontrolišu 90% vinske industrije, dok oni mali, ali pravi proizvođači vina drže zanemarljivo mali procenat tržišta, koji se iz godine u godinu smanjuje.

Kada se uzme u obzir, da su upravo ti mali i srednji proizvođači ti koji su izgradili vinsku industriju Australije, i održali je kroz mnoge teške i mukotrpne periode, nije teško doći do zaključka da sve to ne vodi ničemu dobrom, barem kada je ono pravo, izvorno vinarstvo u pitanju.

Ali, da se prvo vratimo na početak …

Istorija

Prvi kalemovi vinove loze doneseni su u Australiju sa Rta Dobre Nade u tada još robijasku koloniju, Novi Južni Vels. Doneo ih je guverner Phillip Arthur, 1788 godine. Ovaj prvi pokušaj gajenja vinove loze nije bio uspešan, ali sa upornošću novi doseljenici su vremenom uspeli da kultivišu vinovu lozu za proizvodnju vina, da bi se prva vina pojavila na domaćem tržištu početkom 1820-tih godina. Tako je npr. Gregory Blaxland postao prvi proizvođač vina u Australiji koji je počeo izvoziti vino i koji je ujedno i prvi dobitnik međunarodne nagrade.

U 1830-tim prvi vinogradi su zasađeni u Hunter Valley (Novi Južni Vels). Vino iz vinogorja u okolini Adelaide-a je 1838. godine poslato kraljici Viktoriji, ali nema podataka da je bilo i nekih porudžbina.

Proizvodnja i kvalitet vina su značajno poboljšani sa prvim dolascima tzv. slobodnih emigranata iz raznih delova Evrope, koji su iskoristili svoje znanje i sposobnosti da postave temelje za razvoj nekih od danas najpoznatijih vinskih regiona u Australiji. Npr. emigranti iz tadašnje Pruske sredinom 1850-tih su postavili jedan od najznačajnijih vinskih regiona , a to je Barossa Valley u Južnoj Australiji.

Prvi proizvođači vina sretali su se sa mnogim poteškoćama, naročito zbog nepoznavanja australijske klime. Vremenom su, ipak, počeli da postižu zapažajuće uspehe, pa je tako npr. 1873 godine na sajmu vina u Beču došlo do malog incidenta kad su francuski degustatori koji su ocenjivali vina “na slepo”, visoko ocenili neka vina iz Viktorije. Kada su saznali o kojim se vinima radi, iz protesta su napustili manifestaciju, uporno tvrdeći da vina takvoga kvaliteta mogu biti samo francuskog porekla. Australijska vina su nastavila da pobeđuju na prestižnim takmičenjima, sve do destruktivne epidemije filoksere, od koje ni Australija nije bila pošteđena.

U decenijama posle pustoši koju je iza sebe ostavila filoksera, pa sve do kasnih 1970-tih godina, australijska proizvodnja vina se uglavnom sastojala od slatkih i jakih vina, kao npr. Porto.

Od tada pa do danas, australijska vinska industrija je rapidno napredovala da bi postala jedan od lidera u Svetu i da bi tako npr. u 2000-toj godini po prvi put u veliku Britaniju izvezla više vina od same Francuske.

No, taj put nije bio bez svojih poteškoća, naročito u poslednjih 20 godina . 1980-tih vlada Australije je čak plaćala vinogradarima da krče vinograde zbog viška grožđa i vina na tržištu. Bilo je sličnih predloga i 2005-2006 godine, kada je cena grožđa naglo opala. 1960-tih godina uvedena su tzv. “clean skin” vina, ili, vina bez etikete, da bi se poboljšala slaba prodaja.

U poslednjih nekoliko godina, biodinamična, ili ekološka vina su postala sve popularnija prateći svetski trend.

Vino – australijska prica


Vrste Grožđa

Glavne sorte grožđa su: Shiraz (Syrah), Cabernet Sauvignon, Merlot Chardonay, Sauvignon Blank, Semillion, i naravno, neizostavni Riesling. Australija nema svojih autohtonih sorti, I Vitis vinifera sorte su uvezene iz Evrope i Južne Afrike krajem 18. i početkom 19. veka. Oko 130 sorti se danas koristi za proizvodnju vina. U poslednjih nekoliko godina, proizvođači vina su počeli da istražuju tzv. “alternativene” sorte, kao što su Petit Verdot, Pinot Grigio, Sangiovese, Temparanillo i Viognier, kao i mnoge druge sorte.

Australijski vinari postižu impresivne rezulatate, a najzapaženiji uspeh je postignut sa sortame Chardonay i Shiraz, čiji kvalitet je postao merilo za ostatak Sveta.

Najpoznatija imena

Najpoznatije ime u australijskom vinarstvu je Penfolds. Njihova berba iz 1955. godine nazvana Penfolds Grange pokupila je više od 50 zlatnih medalja na najprestižnijim takmičenjima širom sveta, a povremeno se može čuti priča o basnoslovnoj sumi za koju se jedna flaša vina iz te berbe prodala na nekoj licitaciji. Največi proizvođač vina u Australiji je kompanija Hardy’s, koja pripada najvećoj vinskoj kompaniji na Svetu, Constellation Brands.

Glavni Regioni

Glavni vinarski region je Juzna Australija, u kojoj se proizvodi više od polovine ukupne količine vina. Najpoznatija vinogorja su Barossa Vallay, Adelaide Hills i Coonawarra. Zatim, slede Viktorija sa vinogorjima kao sto su Mornington Peninsula i Yarra Valley. U Novom Južnom Velsu, Hunter Valley i Riverina a u Zapadnoj Australiji, Margaret River.

U novije vreme došlo je do značajnog porasta proizvidnje i u Tasmaniji, naročito Chardonay-a & Pinot Noar-a, kojima odgovara hladnija tasmanijska klima.

Zaključak

Najveći izazov za australijsku vinsku industriju u bližoj budućnosti jeste da ponovo izgradi imidž i vrati se u priču o izvanrednim regionalnim vinima, koja će se razlikovati samo po kvalitetnim osobinama a ne po nedostatcima. Danas uglavnom vlada percepcija o australijskim vinima kao jeftinim, industrijskim vinima, svrstava ih se u istu kategoriju sa zemljama poput Čilea i Brazila a za šta najveću zaslugu imaju velike multinacionalne kompanije koje su uglavnom preuzele kompletnu industriju (Constellation Wines & Fosters), i koje njom već godinama dominiraju.

Australijski vinari i vina sigurno ne zaslužuju tu reputaciju i moraju se sa tim problemom izboriti do kraja.