Tema: Vaskrs - Narodna verovanja i obicaji

Vaskrs - Narodna verovanja i obicaji


Na Vaskrs pravoslavni hrišćani slave jednu od centralnih dogmi vere, Isusovo vaskrsnuće.
Po hrišćanskom verovanju, to se desilo trećeg dana posle njegove smrti, uključujući i
dan smrti: tj. prve nedelje posle Velikog petka.
Vaskrs uvek pada u nedelju, međutim praznik traje duže, jer pripreme i obeležavanje
Uskrsa počinju još u četvrtak večernjom liturgijom.

Vaskrs je nastao od reči vaskrsnuti koja vuče korene iz staroslovenskog glagola koji
je značio rasti i razvijati se. Prefiksom uz- dobiven je praoblik od kojeg se razvio
današnji glagol.
Prema hrišćanskom verovanju, Hrist je osuđen u četvrtak, razapet na krstu u petak, a
u nedelju je vaskrsnuo. Zato se u našem narodu praznuju Veliki petak, onda Velika
subota koja prolazi u tišini crkve, da bi uveče usledilo Vaskršnje bdenje.
Zbog značaja ovoga praznika, svaka nedelja u toku godine posvećena je Vaskrsu i svaka
nedelja je mali Vaskrs.

Vaskrs spada u pokretne praznike, i praznuje se posle jevrejske Pashe, u prvu nedelju
posle punog meseca koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle
nje, nikada pre te ravnodnevnice. Najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije
8. maja po novom kalendaru.
Na našim prostorima je Uskrs naziv za ovaj praznik kod rimokatolika, dok ga pravoslavni
vernici nazivaju Vaskrs.

Za Vaskrs su vezani lepi običaji u našem narodu, a u celom hrišćanskom svetu i kod
Srba na ovaj praznik je rasprostranjen običaj darivanja jajima.

Jaje je simbol rađanja, odnosno obnavljanja prirode i života. I kao što badnjak na
Badnje veče pred Božić goreći na ognjištu daje posebnu čar božićnoj noći, tako isto
vaskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i koji ga primaju.

Vikipedija

Vaskršnje slavlje

Kada svane dan Vaskrsenja Hristovog, sa svih tornjeva pravoslavnih hramova dugo zvone
sva zvona, i javljaju dolazak velikog praznika.

Domaćin sa svojom decom odlazi u crkvu na Vaskršnju službu. Posle službe, narod se
međusobno pozdravlja rečima: "Hristos Vaskrse!" i "Vaistinu Vaskrse!" Taj pozdrav
traje sve do Spasovdana, koji pada 40 dana od Vaskrsa.

Kad se dođe iz crkve kući, svi se ukućani međusobno pozdravljaju tradicionalnim
vaskršnjim pozdravom i ljube. Domaćin onda pali sveću, uzima kadionicu i tamjan,
okadi sve ukućane koji stoje na molitvi, predaje nekom mlađem kadionicu i ovaj kadi
celu kuću.

Ukoliko niko ne ume da otpeva vaskršnji tropar, naglas se čita "Oče naš" i druge
molitve koje se znaju napamet. Posle zajedničke molitve, ponovo, jedni drugima
čestitaju Vaskrs i sedaju za svečano postavljenu trpezu.

Na stolu stoji ukrašena činija sa ofarbanim jajima. Domaćin prvi uzima jedno jaje,
a za njim svi ukućani. Tad nastane veselje i takmičenje čije je jaje najjače.

Ovaj običaj predstavlja veliku radost za decu. Prilikom tucanja izgovara se, takođe,
"Hristos Vaskrse" i "Vaistinu Vaskrse". Na Vaskrs se prvo jede kuvano vaskršnje jaje,
a onda ostalo jelo.
Toga dana, ako gost dođe u kuću, prvo se dariva farbanim jajetom, pa se onda poslužuje
ostalim ponudama.

Vikipedija

Farbanje vaskršnjih jaja

Jedan od najlepših i najradosnijih srpskih običaja, koji se nije iskorenio, čak ni
u gradovima, jeste farbanje jaja za Vaskrs. Vredna domaćica, po ustaljenoj tradiciji,
vaskršnja jaja boji na Veliki petak, u dan kada se, inače, ništa drugo ne radi, već
su sve naše misli upućene na strašni događaj Hristovog nevinog stradanja i poniženja,
od ljudi, na Golgoti i Jerusalimu.

Pre nego što počne farbanje, domaćica se najpre prekrsti i pomoli Bogu, zatim u sud
sa vodom, u kome će kuvati i farbati jaja, dodaje malo osvećene vodice koja je osvećena
u toku vaskršnjeg posta.
Na šporetu vri voda sa bojom (varzilom), domaćica u njega spušta jaja, pazeći
ravnomerno budu obojena. Prvo obojeno jaje, ostavlja se na stranu do idućeg Vaskrsa i
zove se "čuvarkuća".

Pre farbanja jaja se mogu "šarati". Naime, sa rastopljenim voskom i perom za pisanje,
ili nečim sličnim, na jaje se nanosi topljeni vosak. Najpre se pero zagreje na plamenu
sveće, pa se onako vruće umače u vosak, a potom se voskom po jajetu piše i crta.

Pošto vosak ne prima boju, posle, prilikom farbanja, na jajetu ostaju bele nacrtane
figurice i slova. Na jajetu se obično piše X. V. i V. V. (Hristos Vaskrse i Vaistinu
Vaskrse), crtaju krstići, cvetići i druge lepe figurice. U novije vreme, izrađuju se
specijalne nalepnice od papira ili plastike i one se mogu lepiti na jaja.

U prošlosti jaja su bojena svetlim bojama da bi se proslavio dolazak proleća, a
običaj darivanja jaja potiče još pre dolaska hrišćanstva. Dok nije bilo veštačkih boja
za jaja, na selu su ljudi koristili boje iz prirode:

Crvena boja – dobijana iz korena broča, ljuske luka, crvenog radiča.
Crna boja - bobice bazge, dud ili čađ.
Tamno smeđa boja - od kore hrasta.
Zelena - od korena koprive, spanaća ili praziluka.

Često se jaje umotavalo u tkaninu unutar koje se postavlja travka ili listić, često
detelina, tako da bi jaje istim postupkom dobilo zanimljiv ukras.

Vikipedija

Simbolika

Farbanje jaja vrši se u spomen na događaj kada je sveta Marija Magdalena Mironosica
(devojka koja je sa Bogorodicom neprekidno bila uz Hrista u toku njegovog golgotskog
stradanja, i kojoj se Hristos prvoj javio po vaskrsenju), putovala u Rim da propoveda
Jevanđelje, i posetila cara Tiberija. Tada mu je, u znak pažnje, kao novogodišnji
poklon, predala crveno jaje, i pozdravila ga rečima: "Hristos Vaskrse".

Crvena boja simboliše Spasiteljevu, nevino prolivenu krv na Golgoti, ali je crvena
boja istovremeno i boja vaskrsenja. Jer vaskrsenja nema bez stradanja i smrti. To je,
dakle, prvenstveno boja hrišćana i crkve, bez obzira što su neki pojedinci i pokreti
kroz istoriju pokušavali da ovu boju prisvoje i kompromituju.

Vikipedija