Tema: Zanimljivosti Letonije

Zanimljivosti Letonije


Jedna od tri baltičke države. Prestonica Riga - grad bogate istorije i dobre zabave. Letonci su 4.000 godina na ovim prostorima. Simbol grada Crkva Svetog Petra



Posle tri sata nemirnog leta dočekuje nas mirna Riga, prestonica Letonije, prve od baltičkih zemalja u koje idemo. Kroz staklene zidove hotelske sobe puca pogled na krošnjama oivičenu obalu reke Daugave, iznad koje izranjaju raskošni kitnjasti zvonici moćnih katedrala što streme ka nebu. Temperatura je 22 C. „Prava letnja“, kažu domaćini odeveni u majice, šortseve i lepršave haljine. Preko najvećeg mosta, koji kao da lebdi na džinovskim karikama, pored biciklista, kojih u ovom gradu ima mnogo, idemo ka starogradskoj strani. Iza nas ostaju moderne zgrade uklopljene da ne remete harmoniju koja duši tek pristiglog putnika daruje mir i lepotu. Već od starogradskog oboda dobijam utisak da je u Rigi sve zeleno, ucvetano i raspevano. Kamenom popločani put dovodi nas do trga u centar starog jezgra sa kojeg već trešti živa muzika dva orkestra! Između njih promiču tirkizni vozić, dugonoge Letonke razgolićene da što više “uhvate” sunce, što brzo hita ka mansardama i rodama, neizbežnim stanarima letonskih dimnjaka.


Unaokolo izlog do izloga, a u njima šta god zaželite: Faberžeov porcelan, topla čorba slična boršču, kape, šalovi ili izbor medeno-providnog ćilibara. U sredini je kafe do kafea, usamljeni svirači, prodavci suvenira i radoznali turisti koji upijaju lepote ovog mesta. „Leto je!“, uzvikuju Letonci i nazdravljaju najkraćem i najlepšem godišnjem dobu ispijajući sadržaj malih, srednjih i velikih krigli crnog i belog piva, čuvenog baltičkog.

Iz vedrog neba pljusne kisa

Gotovo lenjo konobarice počinju da otvaraju suncobrane – ne stigoše ni do prvog, a nebo se zaplavi kao oči vodiča Valdesa, jednog od malobrojnih Letonaca, poreklom Rusa, koji govori ruski! Ostali neće. Zašto? Možda je odgovor u bivšem životu države, iliti istoriji zemlje sa 2.400.000 stanovnika.

Letonci su 4.000 godina na ovim prostorima. U 13. veku su ih okupirali krstaši i ostali čak 120 godina, u 16. veku okupirala ih je Poljska, vek kasnije Švedska, potom, u 18. veku ruski car Petar Veliki, potom Nemačka. Budući da se nalazi na dobrom položaju, Letonija je uvek imala odlično razvijenu trgovinu, a Riga je važan trgovački centar regiona. Stanovništvo potiče od finskog plemena Liva, i većina ih je bila pravoslavne vere. Međutim, kako su se sukobi moćnije Nemačke i Rusije uvek odvijali preko leđa Letonije, tokom Drugog svetskog rata stradalo je više od polovine pravoslavaca. SSSR-u su pripojeni 1940. godine, a 1991. godine postaju nezavisna država. O vremenu kada su bili u sastavu SSSR-a svedoči i tramvaj broj 11, koji je isti kao i pre 50-ak godina, a kojim se mogu obići zoo-vrt, Mezapark i sportska oblast u severnom delu grada.

Široka i plovna reka Daugava, sa lukom dugim 17 km, deli grad na stari i novi.

Već pre impozantnog mosta pogled obuhvata elegantne tornjeve Riškog zamka, rezidencije predsednika republike. Veliki park, kaldrmisane ulice, negovane fasade starih palata i majušni trgovi daju izuzetan vizuelni doživljaj. kiša!

Palate, palate...

Domski trg je centralni, najznačajniji i najživlji.

Subota, podne je. Mnoštvo Letonaca je na ulici u baštama i kafićima. Vedri, rumeni, uglavnom svetlokosi i plavooki – igraju uz muziku, piju, jedu, kroz tu buku jedva se čuje zvuk zvona sa katedrale...

Simbol grada je veličanstvena Crkva Svetog Petra, inače zaštitnika grada, a kako je šest puta rušena, građani Rige misle da ih nije dobro čuvao.

Mačija kuća, kako je zovu, ima i ljupku priču... Kad je bogati trgovac završio gradnju, na vrh, kao ukras, stavio je figuru svog ljubimca mačora. Pošto je maca bila okrenuta prema trezoru, gradske vlasti su odmah negodovale i ubrzo naredile da vlasnik svoj ukras okrene na drugu stranu. A ovaj, da bi pokazao svoj revolt, prvobitnu figuru je zamenio - i postavio novu - ljutitog mačora sa nakostrešenom dlakom!

Ružičasta zgrada sa fasadom ukrašenom muškim figurama je Kuća crnoglavih. Nekad se u njoj nalazilo udruženje trgovaca – isključivo slobodnih muškaraca (udovci, neoženjeni, razvedeni) koji su dobro radili, još bolje zarađivali i izuzetno dobro se zabavljali.

Kuća tri brata je palata sastavljena od tri celine građene stilovima tri epohe. I mada je uvek bila jedinstvena i lepa – urbanisti su je predvideli za rušenje. Ali, građani su se usprotivili, tako da je i dalje ostala jedinstvena i lepa.

Još jedan, takođe stari deo Rige, ukrašavaju kuće otmenih fasada, pastelnih boja, ukrasa i detalja. Građene su u jugend-stilu (nemački). Pošto je to mnogima smetalo jer su želeli da imaju svoj, originalni stil - arhitekte su "pronašle" eklektički, odnosno, stil koji je “izmešao” najbolje od drugih stilova.

Kuća čuvenog arhitekte Mihaila Ajzenštajna, rođenog brata režisera Sergeja, mirnih boja, sa bezbroj senki i niša, ima posebno upadljiv detalj iznad ulazne kapije. Naime, njen lučni deo krase tri figure: glava arhitekte, njegove supruge i sina. Ako se taj neobični detalj gleda pravo, sve figure imaju blag izraz lica. Ukoliko se pomerite i posmatrate ih sa strane, pogledi supružnika postaju ljutiti!


Novi deo grada je odavno zakoračio u budućnost. Stakleno-betonsko naselje sa visokim i kockastim zgradama ravnih fasada i oblakoderima sa ultramodernom zgradom švedske banke - i, kad smo već kod nje, treba reći da je prosečna plata u ovoj baltičkoj zemlji 700 evra, penzija 200, nezaposlenost 18-20%.

Žitelji Letonije imaju sopstveni jezik i novčanu jedinicu lat, a u EU primljeni su 2004. godine.

Krstaška ljubavna priča

Tvrđavu Turaide (ili Božanski vrt), krstaši su sagradili od drveta. Za ovo istorijsko mesto vezana je jedna od bezbroj baltičkih legendi koje se po pravilu završavaju smrću jednog od ljubavnika...

Dakle, 18-godišnja devojka Maja, koju su zbog lepote prozvali Turajidska Roza, bila je veoma lepa i imala je mnogo prosaca. Sve ih je odbijala zato što je bila zaljubljena u mladog i lepog Viktora. Jednog dana je došao da je zaprosi poljski oficir, koji je dobio odgovor kao i svi prethodni. Međutim, ponosan i uvređen što ga devojka nije uvažila, da bi joj se osvetio pratio je Rozu do pećine, gde je trebalo da se sastane sa Viktorom i – ubio ga.

Kada je Roza došla, oficir joj je ispričao šta je uradio i očajna devojka mu je ponudila ogrlicu uz objašnjenje da je magična i da onog ko je nosi niko ne može probosti mačem: „Probaj na meni i uverićeš se!“, rekla je. Oficir je poverovao, zamahnuo mačem i – Roza je pala mrtva. Na istom mestu gde je sahranjena posađena je mlada stabljika lipe. Mesto svakodnevno posećuju turisti iz celog sveta, a odavno je postao običaj da mladenci posle venčanja redovno posećuju njen grob. Donose sveže cveće, a u srcu ponesu nadu da će i oni doživotno biti povezani snažnim osećanjem kao što su bili Roza i Viktor.

Obala Baltika

Jurmala, najpoznatije letonsko letovalište na Baltičkom moru, dugačko je 20 km, sa šumom u pozadini i sumpornim izvorima otkrivenim još u vreme Napoleona. Tako je ovo letovalište ujedno i lekovita banja. Šume u Jurmali su zakonom zaštićene i nijedno stablo se ne sme izvaditi ili saseći zbog izgradnje vikend-kuća ili vila raskošnog izgleda.

Letonci se u Baltiku kupaju kad voda dostigne 16 C (juli i avgust)! Da je ispred mene zaista more, pepeljaste boje, zaključila sam po pesku, galebovima i svežem vetriću koji je povremeno donosio miris algi i soli. U plićaku je stajao jedan jedini kupač, i posle dužeg vremena i premišljanja da li će imati snage da se okupa u ledenom moru, snažno je uzviknuo „Raspaljot!“, i uz glasno cvokotanje žustro je zaplivao ka pučini boje pepela.

Pariz severa

Prestonica Letonije vrlo je poznata i priznata u svetu kao grad gde se odlično možete zabaviti, zbog čega je zovu i Parizom severa. Mnogobrojni kafići i klubovi organizuju tematske zabave, za svačiji muzički ukus, a postoje i aranžmani koji uključuju i prevoz limuzinom do najpoznatijih letonskih kafića i klubova. Najčuveniji i najposećeniji su VIP, "Dolče vita", "Oskar" i "Roko"...

Riga nudi i priliku za dobar šoping, a veliki tržni centri "Spajs", "Skaj", "Maksima" i "Siti market", do kojih se brzo i jednostavno stiže, nude najraznovrsniju robu po prilično pristupačnim cenama. Pored dobre zabave i šopinga, nemojte propustiti još jedan “specijalitet” Rige - izuzetno ukusno pecivo od lisnatog testa, koje se može probati u restoranima "Elizabetes" i "Terbatas".

Još jedan kuriozitet je i to da je Riga prvi grad na svetu koji je za Božić okitio jelku još davne 1510. godine. Od tada, tradicionalno, Riga je fenomenalno ukrašena tokom praznika, a posebnu radost i za stanovnike i za turiste predstavlja praznični vašar gde se mogu kupiti najrazličitiji suveniri.