Tema: Turisticke destinacije u Srbiji

Jedinstvena lepota

Zemljane piramide Djavolje Varosi ( zemljane odlike, zemljani stubovi) nerazvrstane vulkanske talozne stene, visoke izmedju 2m i 15 m, a siroke od 0.5 do 3m, koje na vrhu imaju velike kape, jesu zapravo geoloski oblici neodredjenog porekla. Svako upucivanje na ovo mesto cudnih zemljanih formi opisuje se ukratko kao erozija vulkanskih stena.



Neadekvatna naucna argumentacija razvoja zemljanih stubova u Djavoljoj Varosi moze biti usled toga sto su se prevideli geoloski procesi koji su kontrolisali stvaranje zemljane piramide.

Zemljani stubovi su erozivne odlike ili oblika koje je izvajala erozija. Njihova razlika je proizvod erozivnih sila na delu, skoro nepromenljivo brzo isprano kisom na padinama koje nisu zasticene vegetacijom. Koji tip stenovitog materijala erodira, a ne tip erozije jeste stvar razmatranja radi razumevanja stvaranja bilo kog tipa zemljane piramide, ukljucujuci i Djavolju Varos.



Razlicit karakter zemljanih stubova Djavolje Varosi jeste slaganje stene u kojoj se one izvijaju; material stene je vulkanski, a priroda i organizacija depozita su karakteristike glecerskih naslaga (!). Nema mnogo lokacija vulkanskih stena koje imaju oblik zemljanih stubova: nekoliko u Kapadokiji (Goreme nacionalni park je dodat listi UNESKO-ve svetske bastine 1985. godine)., Centralni Masiv u Francuskoj (Puy-de-Dome), Valles Kaldera blizu Santa Fea, Meksiko, Kratersko Jezero u Oregonu, SAD, itd. U Evropi ne postoje vulkanski stenoviti stubovi koji bi se mogli uporediti sa Djavoljom Varosi. Medjutim, zemljane piramide Djavolje Varosi se razlikuju od bilo kojih drugih po derivaciji primarnih depozita izoblicenih erozijom.Mnogi stubovi kod vulkanskih stena se sastoje od slozenih slojeva lako lomljivog materijala pokrivenog cvrstim stenama, poput onih u Kapadokiji. U Djavoljoj Varosi, medjutim, naslage se sastoje od vulkanskih stenovitih ostataka, na mestima karakteristicnim po obrnutom stepenu grubih fragmenata kao kod morena. Slicne naslage su se formirale u vulkanskim oblastima bogatih kalcijum-alkalima. Jedna takva oblast je i kompleks Lece nekadasnje Mikene sa stenama bogatim kalcijum-alkalima koje ukljucuju I Djavolju Varos. Mnogo iylaganja ovih depozita, od kojih je jedan presecanje puta Kursumlija-Prolom spa, pokazuju primarnu strukturu i stepen obrnutog oblikovanja.



Vulkanski stenoviti ostaci a cak I generacija naslaga lavine ostataka moze da bude rezultat jakih erupcija kiselih do srednje lave. Eksplozivna vulkanska aktivnost moze da se sastoji od izbacivanja velike kolicine piroklasticnog materijala pracenog izlivanjem koherentne mase lave. Velika masa vulkanskih proizvoda je nestabilna i moze da se srusi usled razlicitih dogadjaja ili da propadne do dubljih nivoa. Pomeranje te vrste vulkanske stenovite mase moze da varira od odronjavanja ili en masse pomeranja do proticanja blata koje lici na bujicu pri pucanju brane ili velike poplave. U nekim primerima, taj tok otpada su agenti redepozicije; ovo su relativno spori tokovi rastresitog natopljenog materijala, dovoljno gustog da ponese veoma velike delove stvrdnute lave. Za vreme proticanja, material fine strukture “izbacuje” najgrublje delove stena koje akumulira na najvisem vrhu depozita.



Opisano formiranje takvih zemljanih stubova je na primer Djavolja Varos. Njeni piramidasti stubovi se sastoje od neotpornog vulkanskog materijala u kome dominira vulkanska prasina, pesak I sitni komadi kamena plavca, I sporadicno grube koherentne vulkanske stene velicine od cm do dm. Najveci delovi (cak I veci od pola metra u precniku)su se natalozili u gornjem delu primarnih naslaga, I trenutno su stene kape koje su stitile vulkanoklastican material od erozije. Erozija se verovatno razvila u odsustvu vegetacije, ali nijedan process erozije ne bi mogao da stvori zemljane piramide bez slaganja ostataka u obrnutom stepenu talozenja grubih fragmenata formiranih kroz prethodni razvoj Lece kompleksa vulkanskih stena.

KAKO DOĆI?
Do Đavolje varoši se dolazi tako što se sa puta Niš – Priština skrene na osamdesetom kilometru (8 km posle skretanja za Prolom Banju) levo, prema Dobrom Dolu, pa se nakon 6 km vožnje u selu Zebice ponovo skrene levo i posle pređenih 3 km novog asfaltnog puta se dođe do ulaska u zaštićeno područje Spomenika prirode Đavolja Varoš.



UDALJENOSTI

Djavolja Varoš - Beograd 288km

Djavolja Varoš - Niš 89km

Djavolja Varoš - Kruševac 74km

Djavolja Varoš - Kuršumlija 27km