Tema: Turisticke destinacije u Srbiji

Veselo leto u Srbiji


Avgust je mesec najboljeg provoda u Srbiji, širom zemlje održavaju se mnogobrojni muzički festivali. Smeštaj u Guči od 20 evra, a pivo na „Bir festu“ staje 150 dinara


MADA se s nedavno održanih festivala „Egzit“ i „Belgrejd koling“ još nisu ni sredili utisci, ljubitelji dobre muzike već imaju prilike da ponovo uživaju. Naime, avgust je mesec najboljeg provoda u Srbiji, se širom zemlje održavaju mnogobrojni muzički festivali. Muzike ima za svačiji ukus, od truba u Guči, preko džeza u Nišu, pa do roka u Beogradu.


GUČA


PRIPREME za 52. Sabor trubača u Guči u punom su jeku. On će ove godine trajati od 6. do 12. avgusta, i očekuje se da broj posetilaca bude rekordan. Pripremljen je bogat program, a u organizacionom i bezbednosnom smislu muzička manifestacija podignuta je na najviši nivo.


- Kapije varošice trube širom su otvorene za sve saboraše - kaže Adam Tadić, direktor Centra za kulturu u Guči. - Ovogodišnji posebni gosti biće Ceca Ražnatović i Miroslav Ilić, a koncerte će, naravno, održati i Dejan Petrović, orkestar Dejana Lazarevića, kao i popularni di-džej Šantal i Bucovina klub orkestar. Trudili smo se da osmislimo program za sve generacije, ali i da sačuvamo izvorne vrednosti Sabora.

U varošici trube pripreme su u toku. Sređuju se ulice, dvorišta, farbaju fasade... Meštani, koji žele da svetu predstave Guču na najlepši način, poznati su po gostoprimstvu, svadbarskom kupusu i trubi. Za sve posetice Sabora trubača smeštaj će ove godine koštati od 20 do 35 evra. Prve rezervacije, kako kažu domaćini, već stižu, i to iz Nemačke i Austrije, a ubedljivo najzainteresovaniji su Crnogorci.

Pored već tradicionalnog trubačkog nadmetanja, pripremljeni su i mnogobrojni drugi sadržaji koji prezentuju srpsku narodnu radinost i tradiciju. Posetioci će imati priliku da vide izložbe radova dragačevskih tkalja, likovne izložbe, etnografske i istorijske izložbe, kao i brojne nastupe kulturno-umetničkih društava i pevačkih grupa.


NIŠVIL


I vrelo niško kulturno leto je pred nama. Kalendar događanja za naredna dva meseca je prepunjen, od Horskih svečanosti, Festivala folklora, pa do „Nišvila“, Filmskih susreta, „Nisomnije“... „Nišvil džez festival“ još jednom potvrđuje da je jedna od najznačajnijih manifestacija na svetskoj muzičkoj mapi. Karte su u prodaji od prošle godine, a imena svih učesnika su već mesecima poznata. Ove godine „Nišvil“ širi svoju misiju i održava se u pet srpskih gradova.

Festival će biti održan od 15. do 19. avgusta. Osim u Nišu, deo programa biće prikazan u Pirotu, Leskovcu, Vranju i Surčinu. Nastupiće više od 500 izvođača iz celog sveta. Među zvedama festivala je i Brisel džez orkestar, koji je snimio muziku za Oskarima ovenčan film „Artist“.

- Na deset stejdževa biće održano više od 50 koncerata. Trudimo se da potpuno zaokružimo ovu sedmodnevnu muzičku manifestaciju, koja će biti pravi paket-aranžman za turiste i ljubitelje džeza. - Već prvi dan nam je žestok, s hedlajnerima kao što su Žan-Lik Ponti, Džon Patituči, Osibisa...


BIR FEST


JUBILARNI deseti Beogradski festival piva, koji će se održati od 14. do 19. avgusta na Ušću, okupiće najkvalitetnije rok izvođače iz regiona. Nastupiće „Prljavo kazalište“, „Plavi orkestar“, „Crvena jabuka“, „Partibrejkersi“, „Hladno pivo“, Vlatko Stefanovski, „Plejboj“, „Vampiri“, Rambo Amadeus, „Zabranjeno pušenje“, „Obojeni program“...

Od izvođača koji nastupaju prvog dana, najviše se očekuje od „Prljavog kazališta“, koje u Beograd dolazi posle više od dvadeset godina pauze. Osim Zagrepčana, 19. avgusta beogradskoj publici će se predstaviti i slovenački kantautor Zoran Predin, hor „Viva voks“, kao i kultni sastavi „Plejboj“ i „Vampiri“. Jedni od pionira domaće alternativne rok scene, novosadski „Obojeni program“, prepoznatljiv po originalnim tekstovima i vokalu Branislava Babića Kebre, drugog dana će imati svoj debi na Festivalu piva. Uz njih nastupaju kultni hrvatski pank rokeri „Hladno pivo“, predvođeni pevačem Miletom Kekinom, ali i Vlatko Stefanovski i „svetski mega car“ Rambo Amadeus.

Manifestacije u Srbiji: Nevesta na magarcu



Po broju manifestacija koje se održavaju tokom godine Srbija je svojevrsni svetski rekorder. U kalendaru TOS 1.000 takmičenja, a ima ih 2.500


SRBIJA je svojevrsni svetski rekorder po broju manifestacija, jer se u našoj zemlji tokom godine održi oko 2.500 događaja, susreta, trka, takmičenja... i raznih "ijada"! A, zvanično, Srbija je "zemlja sa 1.000 manifestacija", koliko se nalazi u kalendaru priredbi Turističke organizacije Srbije.

U ovaj vodič od 100 strana nisu stale male manifestacije, lokalnog karaktera, na koje se okupi selo i eventualno okolina, ali takođe imaju svoju tradiciju i publiku. Ko se zainati, na internetu može pronaći tačno 1.860 "obrađenih događaja". To, međutim, ne znači da ih nema i više, jer se mnoge manje, lokalne manifestacije i ne oglašavaju na netu.


Prema našem prebrojavanju, u Srbiji se organizuje bar 2.500 manifestacija godišnje - kaže Milanka Cvetković, predsednik Udruženja organizatora manifestacija pri PKS. - Iako je većina lokalnog karaktera, čim se narod okupi, dođu ljudi sa strane, potroše neki novac i planira se naredno okupljanje - to je manifestacija vredna pomena.

Tako je, recimo, prošlog vikenda u Zmajevu, kod Novog Sada, održana prva Lavorijada. Učestvovao je svako ko je doneo lavor. U lavor se sipa hladna voda i dodaju listovi lipe, a cilj je bio da učesnici što duže kisele - noge.

Zanimljiva takmičenja krase većinu srpskih manifestacija, a jedno od omiljenih je gađanje predsednika opštine vodenim balonima. Ovo zadovoljstvo može sebi da priušti svako ko je spreman da potroši 200 dinara za balon napunjen vodom i da 26. avgusta ode u Novi Bečej. Saša Šućurović je kao predsednik Turističke organizacije osmislio ovo takmičenje kao deo Velikogospojinskih dana. Ali, sada je on izabran za predsednika opštine, pa će krajem avgusta morati hrabro da stoji na bini i da prima udarce.

Najzanimljivije su, ipak, seoske olimpijade (poznate su kod Majdanpeka i Nove Varoši), ovčarski dani (Opovo i Bačka Palanka), Jagnjijada (Mladenovac), Lička olimpijada (Apatin)... Tih dana je teško biti muškarac, jer ne samo što se nadvlače konopci, baca kamen s ramena, skače udalj, penje uz masnu šipku do šunke, već i obaraju brzinski rekordi na magarcima...


Ova takmičenja nisu Olimpijada u Londonu, ali na Ličkoj olimpijadi, na primer, tradicionalno se sukobi najmanje 20 ekipa, čiji takmičari vuku kuke, pretežu štap, hodaju po brvnu, obaraju ruke, skaču uvis iz mesta, penju se na stožinu i slično. Ovome prethodi Dečija olimpijada, a očevi se uspehom sinova ponose do narednog jula.

Ni Goranu Šuici, organizatoru Seoske koride u Kljajićevu kod Sombora, nije nedostajalo duha, jer je kružna trka na motokultivatorima na travnatoj stazi u dužini od 1.000 metara bila samo - uvertira! Ženski akteri ove nesvakidašnje koride nisu se takmičili u brzini i spretnosti vožnje na improvizovanom autodromu, ali su devojke ispijale pivo iz krigle, onako u dahu - naiskap. Mira Bunčić je, tako, četiri puta zaredom obarala lični rekord, jer je za nepunih deset sekundi mogla da popije kriglu. Zanimljivo je da je 90 odsto takmičara Seoske koride uvek bilo mlađe od 25 godina!

- Mnogi organizatori manifestacija smatraju da će privući više ljudi ako organizuju izbor za mis - objašnjava Milanka Cvetković. - Tako se na dosta mesta umesto izbora najlepše seljanke sada bira mis sabora. Verovatno misle da sa seljankama neće privući goste iz grada, i mnogo greše, jer će svi doći da vide prirodnu lepotu, a ne devojke koje imaju u gradu. Koliko god neka takmičenja zvučala čudno, organizatorima uvek preporučujemo da istaknu sve što imaju zanimljivo, jer moraju da se razlikuju od ostalih.

U okviru manifestacije "Prođoh Levač, prođoh Šumadiju" krije se sijaset zanimljivih takmičenja, poput izbora za najduže brkove, najdužu pletenicu i najlepšu kravu. Među 30.000 gostiju mogu se videti i ambasadori.

Takođe, mnoge manifestacije imaju zanimljive delove, koji se kriju ispod naizgled veoma običnog, čak dosadnog naziva. Tako se, na primer, u Srbiji održava desetak pasuljijada - Pirot, Subotica, Temerin, Jagodina...

- Neke od mnogobrojnih manifestacija su se izdvojile i postale brend Srbije i na inostranom turističkom tržištu. - Drago nam je što možemo da pomognemo ovakve događaje.


NA DRINSKOM JEZERU, KOD SELA SAKAR NADOMAK MALOG ZVORNIKA, ODRŽANA ČUVENA SOMOVIJADA

GRIZE KAO IZ RIBOLOLOVAČKE BAJKE

OSEĆAM se radosno i razdragano u ovoj lepoti prirode i sadržaja na jezeru i kraj njega.

Ovim rečima je ovogodišnju međunarodnu manifestaciju "Somovijada 2011" na Drinskom jezeru, kod sela Sakar, nadomak Malog Zvornika, otvorio glumac i filmski stvaralac Radoš Bajić, koji u ovom delu Srbije, kraj Drine, snima delove svog novog ostvarenja "Ravna gora".

A na takmičenje su stigli vrsni ribolovci iz svih krajeva Srbije, iz susedne RS, ali i inostranstva. Dva dana su pažljivo čekali da zagrize neki od somova. Za najboljeg među najboljima, u konkurenciji 64 takmičara, bio je Kanjižanin Dušan Rakić, koji je ulovio soma teškog 5,69 kilograma i dugačkog 89 santimetra.

Pehar pobedniku, po tradiciji dar Kompanije "Novosti", uručio je Dušan Milovanović, urednik revije "Zov".

- Jezero je i biser, i duša našeg kraja, i Srbije, a ovakve manifestacije ga, još više, približavaju ljubiteljima prirodnih lepota i sportova na vodi, pa uživamo sa našim gostima -kaze "komandant parade", šef TO Mali Zvornik.

Leto u Župi - odmor uz vitezove


Srednjovekovni grad Koznik, nadomak Aleksandrovca, od 4. do 9. avgusta postaće stecište vitezova. Učešće su najavile viteške grupe iz Bugarske , Ukrajine, Češke i Srbije


KO se ovog leta zatekne u župskom kraju čeka ga niz atraktivnih manifestacija, najavljuju u Turističkoj organizaciji Aleksandrovca, koji su u saradnji sa Zavičajnim muzejom „Župa“ pripremili program „Kulturno leto u Župi“.

Leto je otvorio drugi „Rasinski kotlić“, koji je proteklog vikenda okupio oko 60 ekipa. Nadmetanje u kulinarskom umeću u pripremanju lovačkog gulaša, kuvanog kupusa, vojničkog pasulja i riblje čorbe bilo je neodoljivo za brojne posetioce.



Srednjovekovni grad Koznik, nadomak Aleksandrovca, od 4. do 9. avgusta postaće stecište vitezova. Učešće su najavile viteške grupe iz Bugarske , Ukrajine, Češke i naše.

- Vitezovi će simulirati opsadu grada Koznika, turnir u mačevanju, pokazaće lovačko umeće strelom, prikazati srednjovekovne kovačnice novca, izradu srednjovekovne obuće i odeće, a na kraju će biti gozba - najavljuju u Turističkoj organizaciji Aleksandrovca.

U Aleksandrovcu se kulturno leto nastavlja od 23. do 28. avgusta petim Festivalom klasične muzike „Koz-art“.

Finale leta će biti 49. „Župska berba“, koja se održava od 20. do 23. septembra. Ove godine se očekuje oko 300.000 posetilaca, za koje je pripremljeno bogat program. Tradicionalno će biti otvarena Fontana vina, koja će poslužiti 20.000 litara župske „ružice“, a otvara se i Vinska ulica. Treba posetiti Muzej vinarstva i vinogradarstva, jedinstven u svetu, poljoprivrednu izložbu i „Župsku etno-svadbu“.

Braničevski okrug: Od ergele do antike


Na putu ka Srebrnom jezeru ili Golubačkom gradu obavezno se treba zaustaviti u požarevačkoj ergeli Ljubičevo, koju je 1858. godine osnovao knez Miloš Obrenović


ZA sve one koji tokom leta obilaze Braničevski okrug, Turistička organizacija Požarevac skreće pažnju na brojne lokacije koje se mogu posetiti.

Na putu ka Srebrnom jezeru ili Golubačkom gradu obavezno se treba zaustaviti u požarevačkoj ergeli Ljubičevo, koju je 1858. godine osnovao knez Miloš Obrenović. Posetioci mogu videti najpoznatija rasna grla koja učestvuju na prestižnim konjičkim nadmetanjima u zemlji, kao i čuvenog pastuva Farkada iz Saudijske Arabije. Kompleks ergele može se obići i za 50 dinara fijakerom, koji vuku specijalno obučeni lipicaneri, dar kobilarne Lipice iz Slovenije.


U pauzi razgledanja, gosti mogu da se odmore pored fontane u Parku kneginje Ljubice i rashlade uz piće u restoranu „Ljubičin konak“. Ukoliko žele da sa sobom ponesu i neku uspomenu, na raspolaganju im je kafe-suvenirnica u krugu ergele.


VIMINACIJUM NAJPOZNATIJA turistička atrakcija Požarevca je Viminacijum, rimski arheološki lokalitet koji je tokom leta otvoren za posete od devet do 19 časova. Prosečno trajanje posete je 2,5 časa, a ulaznice su 250 za odrasle, 150 za decu i kompletnu porodicu 500 dinara. Može se stići samo kolima i obezbeđen je parking.


Nakon kompleksa Ljubičevo, koji se nalazi na samom ulazu u Požarevac, posetioci mogu da obiđu još nekoliko lokacija, uz raspitivanje kod prolaznika, jer table sa turističkim obaveštenjima tek treba da budu postavljene.

U centru grada najlakše je pronaći galeriju čuvene slikarke Milene Pavlović-Barili, u kojoj su izložena njena dela i lične stvari, a ulaznica je 100 dinara. U Sunčanom parku ispred Centra za kulturu gosti mogu da se fotografišu pored bista glumaca Žanke Stokić i Milivoja Živanovića, dramaturga Slobodana Stojanovića i pesnikinje Milice Stojadinović Srpkinje.

Na brdu Tulba nalazi se kompleks Požarevački mir 1718, u kome je podignuta replika carskog šatora pod kojim je potpisan čuveni mirovni sporazum. U ovom šatoru može se pogledati stalna izložbena postavka, sa kostiminiranim figurama potpisnika ovog sporazuma. U istom kompleksu je i etno-selo „Tulba“, sa brvnarama homoljskog kraja, opremljenim pokućstvom iz 18. i 19. veka.

Vikend-avantura na Valjevskim planinama


Za ljubitelje aktivnog odmora i netaknute prirode atraktivne ture u subotu i nedelju na Valjevskim planinama i Uvcu priređuje „Vajld Serbija“



LjUBITELjI netaknute prirode, ali i nesvakidašnjih avantura, sada mogu da biraju gde će da potroše višak adrenalina. Organizacija „Vajld Serbija“ iz Valjeva, proteklog vikenda organizovala je tri uzbudljive avanture za pamćenje!

Prva avantura je u kanjonu Tribe na Valjevskim planinama. Avantura se organizuje u dužini od dva kilometara u najekstremnijem kanjonu u Srbiji i najatraktivnijem u okruženju, u usecima dubokim od 10 do 20 metara, pored čak pet vodopada! Za turiste iz Beograda organizovan je prevoz.


Za razliku od alpskih zemalja, u Srbiji nema mnogo vertikalnih kanjona, svega je desetak istraženih, među njima i Tribe, u kom priređujemo specijalnu avanturu - kaže Ivan Nastić iz valjevske organizacije „Vajld Serbija“. - Pre samog ulaska u kanjon turisti prolaze kratku obuku, oblače ronilačka odela, pojaseve, šlemove i kreću put vodopada, od kojih je prvi najlepši. Voda se, uz huk vodopada, sve vreme stropoštava u grotlo kanjona, stene bivaju sve bliže jedna drugoj. Kroz kanjon, koji je sve uži, turisti bukvalno idu s kamena na kamen!

Sledi speleološka avantura - turisti mogu da vide utrobu zemlje kroz Ušački pećinski sistem na Pešteru, kod jezera Uvac, prolaze kroz drugu po dužini pećinu u Srbiji! Uživaju u lepoti pećinskog nakita, a potom sa okolnih brda osmatraju prelepe meandre reke Uvac, vide brojne retke biljke i životinje...

- Posebna avantura je vožnja kajakom po jezeru Uvac i uživanje u prelepoj netaknutoj prirodi - kaže Nastić. - Da bi se učestvovalo u predstojećim vikend--avanturama nije potrebna prethodna priprema, aktivnosti su prilagođene svim životnim dobima i sposobnostima...


INFO

* 8.000 avantura u kanjonu Tribe (svaki šesti besplatno)

* 8.800 speleološka avantura na jezeru Uvac i ušačkom pećinskom sistemu

* 4.900 vožnja kajakom po jezeru (uračunato i iznajmljivanje kompletne opreme)

Napomena: Cene su u dinarima

Odmor na Zobnatičkom jezeru


Zobnatičko jezero, kod Bačke Topole, jedina prirodna oaza severne Bačke. Vikendom ga poseti hiljade ljudi iz Vojvodine i Mađarske. Jezero rado posećuju i brojni ribolovci


POŠTO voda u Palićkom jezeru već duže vreme nije za kupanje, žiteljima severne Bačke spas od vrućina nudi jedino Zobnatičko jezero kod Bačke Topole.

Na plaži duž jezera, na kome se ne naplaćuju ulaz i parking, svakodnevno se odmara oko hiljadu ljudi, dok taj broj vikendom premašuje i sedam hiljada.

Pored Topolčana tu su i gosti iz Subotice, Vrbasa, Sente, Novog Sada, ali i iz Segedina, Baje i drugih mađarskih pograničnih mesta. Njima su na raspolaganju uređena i prostrana plaža, sportski tereni, dečja igrališta, vožnja pedalinama, splav, restoran „Jezerska čarda“... Jezero je omiljena destinacija i ribolovcima jer je bogato šaranom, smuđem, štukom, karašem i drugim vrstama ribe. U neposrednoj blizini nalazi se i čuvena ergela Zobnatica, gde pored obilaska konja, gosti mogu da se voze fijakerom, nauče da jašu ili se osveže u baštama hotela „Jadran“ i nedavno renoviranog, prelepog Kaštela.


INFO

* Zobnatičko jezero se nalazi na putu M22, 145 km od Beograda, 75 km iz Novog Sada i 30 km od Subotice

* Ulaz besplatan

Leto na svežem planinskom vazduhu


Srbija ima mnogo više sadržaja na planinama. Najjeftinije u planinarskom domu. U hotelima od 25 evra dnevno


MADA je leto mnogim turistima simbol odlaska na more i dobar provod, ima i onih koji se pre opredeljuju za planinu. Uživanje u svežem vazduhu, raznim seoskim zanimacijama, ekstremnim sportovima, svežim noćima sa snom bez prekida, nešto je što se ne može pronaći na obali nekog mediteranskog mesta. Posetioce koji odluče da leto provedu na planinama, najniža cena smeštaja je na Tari od 1.500 dinara u apartmanima. Za Kopaonik cena u planinskom domu je 1.850, dok je na Zlatiboru za hotelski smeštaj nešto skuplja od 2.395. Ako se opredelite za Divčibare potrebno je izdvojiti od 2.200 dinara.


Zlatibor

JEDNA od najposećenijih planina svojim posetiocima nudi razne sadržaje. Tu je vožnja „bagija“ po planinskom terenu, pešačke ture, šetnje oko jezera. Oni koji vole adrenalin mogu da se bave paraglajdingom, „maunting bajkingom“ ili da uživaju na nekom od sportskih terena. Cene smeštaja u hotelima, variraju od 2.395 dinara pa čak do 31.300. Većina hotela daje popuste za penzionere od 10 odsto. Za decu, cene su niže od 30 do 50 odsto u zavisnosti od toga koliko imaju godina.


Tara

UDALJENOSTI 50 kilometara od Zlatibora, preko Kremna, nalazi se planina Tara. Poznata po netaknutoj divljoj prirodi, reci Drini, veštačkim jezerima Zaovine i Perućac. Predstavlja jednu od najpoželjnijih etno-turističkih destinacija. Biciklizam je nešto u čemu će posetioci najviše uživati pored kupanja, jer poseduje 27 biciklističkih staza, dužine 420 kilometara. Za hotelski smeštaj na Tari na bazi polupansiona posetioci će izdvojiti od 1.950 dinara. U nekim hotelima drugo dete do 10 godina ne plaća ništa, a popust za jedno dete je od 20 do 70 odsto. Cene apartmanskog smeštaja za dve osobe su od 1.500 a za četiri od 2.500 dinara.


Divčibare

PLANINA Maljen, poznata po Divčibarama, udaljena je od Beograda samo 107 kilometara. Zimi je ova turistička destinacija poznata po skijalištima, a leti po pešačkim stazama. Turisti kojima su sport i rekreacija neizostavni deo odmora mogu da pronađu zabavu na sportskim terenima, jahanju, organizovanim izletima. Hotelski smeštaj košta od 2.200 dinara a naviše za polupansion, pa od 2.400 za pun pansion po osobi. Oni koji se odluče za apartmane cena za dvokrevetni je 2.700 dinara. Ukoliko želite da kampujete, tu je auto-kamp i prostor predviđen za šatore.


Kopaonik

OVA planina odavno predstavlja najveću turističku destinaciju Srbije. Leti su veoma popularni pešački obilasci Nacionalnog parka, manastirske ture, izletišta Metođe, Kadijevac i Đorov most. Najprivlačnije atrakcije Kopaonika su splavarenje rekom Ibar, paraglajding, planinarenje i jahanje. Planinarski dom nudi najjeftinije cene smeštaja, za pun pansion 1.850 dinara po osobi, a za hotelski smeštaj mora da se izdvoji od 2.500 dinara pa naviše. Popusti za decu idu od 30 do 50 odsto, dok deca do tri godine u većini hotela ne plaćaju smeštaj.



ADRENALINSKA ZABAVA

KAMP sa ekstremnim sportovima pruža posetiocima mogućnost uživanja u paraglajdingu, sportskom penjanju, streličarstvu i ronjenju. „Orlovo gnezdo“ se prostire na 50 hektara i nalazi se ne teritoriji opštine Požega. Kroz kamp protiče reka Bela Kamenica, u dužini od 1.100 metara. Reka je bogata ribom i rakovima, što omogućava posetiocima da uživaju u ribarenju. Ulaz u kamp se plaća 200 dinara.

Đavolja Varoš




Spomenik prirode „Đavolja Varoš“ nalazi se na jugu Srbije, 27 km jugoistočno od Kuršumlije, a 89 km jugozapadno od Niša. Od Beograda je udaljen 288 km.



Ovaj prirodni spomenik čine dva, u svetu retka, prirodna fenomena: zemljane figure, kao specifični oblici reljefa koji u prostoru deluju vrlo atraktivno, i dva izvora jako kisele vode sa visokom mineralizacijom.

Ova dva u svetu retka prirodna fenomena posmatrana zajedno „Đavolju Varoš“ čine pravim svetskim čudom prirode. Atraktivnost dva neviđena čuda prirode dopunjuju okolni prirodni ambijent koji oko zemljanih figura deluje surovo, skoro mistično, a u širem okruženju živopisno i pitomo, kao i ostaci naselja, stare crkve, groblja i nekoliko zanimljivih rudarskih jama.



Lokalitet „Đavolja Varoš“ je stavljen pod zaštitu države još 1959. godine, a 1995. godine je Uredbom Vlade Republike Srbije proglašen za prirodno dobro od izuzetnog značaja i stavljen u prvu kategoriju zaštite - SPOMENIK PRIRODE. Ukupno je zaštićeno 67 ha površine. Trenutno se kod vlade RS nalazi zahtev za zaštitu 1014 ha.

Zemljane figure

Lokalitet čudnog naziva "Đavolja Varoš" pripada selu, takođe čudnog imena Đake, ( potiče od albanske reči „gjak“-krv), između 660 i 700 m n. v. koje se nalazi na području opštine Kuršumlija. Zemljane figure ili kako ih lokalno stanovništvo naziva "kule" su smeštene u dve jaruge podeljene uskom vododelnicom čiji se izvorišni delovi spajaju u jedinstvenu erozivnu čelenku, strahovito razorenu erozivnim procesima. Jaruge takođe imaju čudne nazive: jedna je "Đavolja Jaruga" a druga "Paklena Jaruga".



Ukupno ima 202 zemljane figure, različitih oblika i dimenzija, visine od 2 do 15 m, širine od 0,5 do 3 m, sa kamenim kapama na vrhu. One nastaju kao rezultat specifičnog erozivnog procesa koji traje vekovima. Figure se obrazuju, rastu, menjaju, skraćuju, postepeno (vrlo sporo) nestaju i ponovo stvaraju. Pod udarom kišnih kapi dolazi do rastvaranja i odnošenja rastresite podloge zemljišta. Međutim, materijal koji se nalazi ispod kamenih blokova biva zaštićen od „bombardovanja“ kišnih kapi i spiranja pa ostaje u terenu u vidu začetnih zemljanih stubova - figura.



Povećanje visine stubova potpomaže ubrzana linijska, usmerena erozija vode koja otiče oko njihovog podnožja vršeći spiranje materjala. Kako je nagib terena na kome se stvaraju figure vrlo strm vertikalna erozija preovlađuje nad bočnom, što ubrzava odnošenje materjala i stvaranje stubova.



Ovako nastale zemljane stubove ostali klimatski faktori (vetar, sunčevi zraci, promena temperature i dr.) oblikuju u zemljane figure čudnog oblika i izgleda, koje kada se duže posmatraju deluju nestvarno, kako u pogledu oblika i veličine tako i neverovatne statičke postojanosti. Deluje nestvarno, da jedna zemljana figura u osnovi široka tri metra a visoka deset i više metara u vrhu se završava debljinom od 20 – 30 cm i takva opstaje decenijama i vekovima pod teretom kamenog bloka teškog i do sto i više kilograma...



Ovaj geomorfološki fenomen je jedinstven u našoj zemlji i vrlo redak u svetu. U Evropi ima sličnih pojava u Alpima (sa obe strane prevoja Brener u Austriji i Italiji, kod Bolcana, zatim u Valerijenu, u pokrajini Gornja Savoja, u Francuskoj i dr.). U Americi je poznata „Bašta bogova“. Međutim, u „Đavoljoj varoši“ su „kule“ brojnije, većih dimenzija i znatno postojanije.

Đavolja voda

Druga prirodna retkost u „Đavoljoj Varoši“ su dva izvora vode čudnih svojstava . „Đavolja voda“ koja se nalazi u neposrednoj blizini zemljanih piramida u „Đavoljoj jaruzi“je hladan i ekstremno kiseli (ph 1.5) izvor sa visokom mineralizacijom (15 g/l vode).


Sadržaj nekih elemenata (aluminijum, gvožđe, kalijum, bakar, nikl, sumpor) je ekstremno visok u odnosu na obične vode za piće, odnosno povećan je za 10 do 1.000 puta. „Crveno vrelo“ je drugi izvor koji se nalazi nizvodno, oko 400 m od prvog na aluvijalnoj terasi, odnsono na ravnom terenu. On je manje kiseo (pH 3,5) i sa nižom opštom minerizacijom (4.372 mg/l vode). Njegova voda se zbog ravnog terena razliva u veoma tankom sloju i otiče u korito obližnjeg Žutog potoka. Zbog oksidacije gvožđa koga voda sadrži u velikim količinama stvara se crvena terasa lepezastog oblika koja u prostoru deluje veoma atraktivno.



Čudno izvajane a još čudnije poređane zemljane figure, divljina erozivne čelenke, voda čudnoga ukusa i mirisa, mistika i tajanstvenost koju stvaraju zvučni efekti dok duva vetar utacali su na maštu lokalnog stanovništva da lokalitetu da naziv „Đavolja Varoš“. a sve ove čudne prirodne pojave objašnjava legendama koje je vekovima izmišljao.




Legenda

Nekada davno ovde su živeli skromni, mirni svojoj veri privrženi stanovnici. To je smetalo đavolu pa im je on spremio „đavolju vodu“ da zaborave na rodbinske odnose. Pošto su pili tu vodu, omamljeni meštani reše da venčaju brata i sestru.



Đavolji plan je pokušala da spreči vila, koja prema legendi i dan-danas drži pod svojom zaštitom ovaj kraj. Vila nije uspela da urazumi svatove, i oni krenuše sa mladencima ka crkvi na venčanje. Ona se onda poče moliti Bogu da na neki način spreči rodoskrnavljenje. Bog usliši njenu molbu, spoji nebo sa zemljom, dunu jak, hladan vetar i okameni svatove sa mladencima.