Sevilja: Grad flamenko magije, kolevka slatkog vina, oaza Don Žuana


U njemu je propusnica vedar duh, ulazi se na osmeh, a sve diše u ritmu "živeo život".
Alkazar je stara mavarska palata i građena da bi joj se divili. Planetarni hit
"Makarena" je snimljen ovde, na trgu istoimenog kvarta



AKO Evropa prestaje tamo gde počinje Andaluzija, onda Španija počinje tamo gde je
Sevilja. Može to i ovako da se prevede - Madrid je previše klasičan, Barselona odveć
kosmpolitska, a andaluzijska prestonica suštinski španska. Kada se ona crta, obavezno
je to slika mavarske arhitekture. Kada se o njoj sluša, čuje se zvuk flamenka, miriše
paelja i pije se slatko vino. Kada se u nju dolazi, brige se ostavljaju kod kuće, a
stege zaboravljaju. Ovde je propusnica vedar duh. Ulazi se na osmeh. Sve diše u ritmu
"Živeo život" i uprkos visokoj stopi nezaposlenosti, siromaštvu i mnogim drugim
problemima, svaki novi dan se slavi kao da je najvredniji do sada. Sieste i fieste su
im važnije od prodate krpice ili skuvane kafe, a turista čovek kojeg treba dobro zabaviti,
a ne na njemu zaraditi. Nije ovo slučajno bila oaza Don Žuana i Karmen, a i onaj čuveni
berberin je ovde živeo. Pre nego što se otisnete u osvajanje ove "tvrđave", prisetite se
još da je planetarni hit "Makarena" snimljen baš u Sevilji, na trgu istoimenog kvarta,
gde se pesmama udvara lokalnim devojkama. I da, Makarena je zaštitnica Cigana i toreadora,
a to je opet suštinski španska priča. Zato, dobrodošli u tipičnu Španiju.

Sevilja se smestila na jugu zemlje, i u njoj trenutno živi oko milion ljudi, koji
uživaju u mediteranskoj klimi. Jer, ovo jeste kontinentalni deo, ali na oko 150 kilometara
se nalaze Sredozemno more i Gibraltar, na oko 50 Atlantski okean, a od vodenih površina je
tu Gvadalkivir sa sadašnjih šest mostova, reka zbog koje je Sevilja vekovima bila glavna
luka. Bilo je ovo područje primamljivo Feničanima, Rimljanima, Mavarima... Pripadalo je
i Jevrejima. I sve se to nekako spojilo, pretočilo u raznolikost koja ovom gradu daje
posebnost, čini je tradicionalnom i pitomom, ali u isto vreme modernom i uzbudljivom.

Jednostavno je kretati se Seviljom, jer je grad dobro povezan autobuskim linijama, za koje
je karta jeftinija nego za metro. Lepo je voziti se tramvajem, ali on ima samo jednu liniju,
koja povezuje železničku stanicu San Bernardo sa Novim trgom. Simpatično je videti kako
vozač tramvaja zavisi od pešaka, jer prolazi kroz pešačku zonu pored katedrale, pa oni
imaju prvenstvo. Romantični biraju obilazak fijakerima, ali to zadovoljstvo košta oko 40
evra i traje sat vremena.



U suštini, mnogo toga se može obići peške, što je i najlepše, a gotovo svaki hostel organizuje
pešačke turističke ture kojima možete da se priključite. Iako mahom ne znaju engleski, lokalci
su toliko ljubazni, da će vam i nacrtati kako da dođete do mesta koje želite da vidite.

A odakle krenuti?! Ako želite odmah da vidite najbolje, onda se "prebacite" do Španskog trga,
jer je on slika koja će teško nadmašiti ostale. Smešten je u okviru impresivnog parka Marije
Lujze, koji je nikao 1929. godine kada je Sevilja dobila zadatak da organizuje Iberijsko-američku
izložbu. Arhitekta Anibal Gonzales se poigrao stilovima, stvorivši pravo remek delo, koje vas
ostavlja bez daha širinom ispunjenom velikim platoom sa fontanom, neomavarskim mostićima nad
kanalom po kojem gondolijeri prevoze turiste, vodoskocima... Na obodu velelepne palate nalazi
se klupa sa mozaicima španskih gradova i njihovom iscrtanom istorijom.


RUČAK UZ JAJA PUNjENA BIKOVIM REPOM

KADA si u Andaluziji, ponašaj se kao Andalužanin. U prevodu - jedi tapase. A to nije
teško, jer se ovi jednostavni i ukusni specijaliteti nude na svakom koraku. Postoji
čitav niz tapas barova, u kojima se za 1,5 do tri evra mogu pojesti brze južnjačke
poslastice sa šunkom, ribom ili najraznovrsnijim povrćem.



Što se više udaljavate od centra i zavlačite u uličice, cena je niža, ali to ne znači
da se snižava kvalitet. "Bodega Antonio Romero" i "El Rikoncilo" su na glasu najboljih
tapas barova, čemu je u velikoj meri doprinela ljubaznost domaćina. Paelja je ovde
izbor gotovo svakog lokalca, a ukoliko želite da ih pratite, potražite flamenko jaja
punjena šunkom i bikovim repom, zapečena u sosu od paradajza.

Mnogi turisti svoj glas daju Alkazaru, što je i te kako opravdano, jer je stara mavarska
palata, u periodu između 12. i 14. veka, i građena da bi joj se divili. Kada su hrišćani
osvojili ovaj kraj, nisu se usudili da sruše arapsko zdanje, jer im se toliko dopalo, nego su
samo nastavili da ga dograđuju u svom stilu. Potrebno je čitavo popodne da bi se obišla ta
kraljevska rezidencija sa Vrtom pesnika, Salonom ambasadora, Dvorištem dama, Lavljim vratima...
Alkazar se nalazi na listi Uneskove svetske baštine, na kojoj je i seviljska katedrala,
treća po veličini na svetu, koja odiše raznovrsnošću stilova i "hvali se" najvećim oltarom
na svetu, najstarijim orguljama, Muriljovim slikama i Kolumbovim grobom. Prepoznatljiva je
po zvoniku Hiralda, visokom 98 metara, koji je nastao adaptacijom minareta, jer je ovo
nekada bila džamija.

Duh grada se savršeno oseća u Jevrejskoj četvrti, u kojoj je šarm uskih uličica i malih
trgova zaslađen kućama sa cvetnim balkonima i simpatičnim suvenirnicama. Ovde je prvi put
izvedena opera "Karmen", isto kao što je u mnogo čemu ovde debitovao slikar Muriljo.



KO želi da pogleda borbu bikova, mora da računa na to da su karte uglavnom rasprodate
mesec dana unapred, pa će umesto 15 evra, tapkarošima dati bar 50 više. Arena "Maestranca"
je predviđena za 14.000 posetilaca, a oni koji se razumeju u to, tvrde da se ovde održavaju
najbolje koride na svetu, za čije predstave je plakate pravio čuveni Pikaso.

Nemoguće je iskoračiti iz Sevilje bez doživljaja bar jedne flamenko večeri, tokom koje
ste ostali hipnotisani plesom lepe igračice, dok je prati pevačevo pljeskanje rukama uz
vešto zavođenje kastanjetama i zvuk gitare trećeg člana ove grupe. Oni vole tišinu.
Na svaki šum iz publike reaguju negodovanjem i opominju zveketom potpetica. Jer oni su,
onako vreli, ti koji neprikosnoveno vladaju u prostoru, budeći potom vrelu krv u
poslednjem čoveku koji ih posmatra. Pregršt je flamenko barova, pogotovo u kraju zvanom
Bario de Santa Kruz, ali da ne biste lutali i kucali na manje dobra vrata, potražite
"La Karboneriu". Ovde se svake večeri, i to besplatno, odigravaju plesne predstave za
koje su uvek zainteresovani i lokalni ljudi. A to mnogo govori o kvalitetu zabave. Ne
očekujte luksuz, jer toga ovde inače nema, a najmanje ga ima u baru sa drvenim klupama,
u kojem je važno samo da dođete ranije, kako biste zauzeli mesto najbliže plesačima.
Levo od bine se nalazi bar za kojim se najviše traže koktel Kubanito i sangria, a
zanimljivo je da ćete za njim posle plesa zateći i igrače kako služe piće. Učiniće vam
se da ste ušli u privatnu kuću u kojoj su domaćini na trenutak uzeli gitaru u ruke i
spontano zaplesali. A vi ste ih, isto tako spontano, nagradili aplauzom.



Koliko ovaj narod drži do flamenka, videćete po svakoj drugoj uličnoj radnji, u čijim
izlozima "šljašte" haljine za ples u duginim bojama. Za običnog turistu, luksuz je
kupiti ih, ali zato možete sebi da napravite gušt tako što ćete zamoliti prodavačice
da ih probate. Retko koja se neće obradovati i još će se, iako zna da je nećete kupiti,
toliko potruditi da vam pronađe onu koja vam najbolje pristaje, da ćete imati osećaj
kao da se zaista pripremate za ples. A ukoliko poželite da zaplešete, znajte da to
možete i bez haljine. Samo se prepustite flamenko magiji.



POMORSKI MUZEJ, NEKADA ZLATNI TORANj

O SLAVNOJ lučkoj istoriji Sevilje svedoči Pomorski muzej sa vidikovcem, u kojem se
čuvaju gravure, pisma, karte, makete brodova... Osvanuo je na mestu na kojem je
dominirala Zlatna kula iz 13. veka, osmatračnica, skladište plemenetih metala i
zatvor.


Izvor: Vecernje Novosti