Crvenouha kornjaca

Zdravlje crvenouhe kornjače direktno zavisi od smeštaja. Iako nisu posebno zahtevne, treba im obezbediti odgovarajuće uslove i onda će bolesti izostati ili biti vrlo retke. Ali, ako se ipak dogode, potrebno je prepoznati simptome i reagovati na pravi način. Većina bolesti potiče od nepravilne ishrane, loše higijene, nedovoljne sunčeve svetlosti, velikih oscilacija u tempearturi.

Presudna higijena
Poremećaji na očima kod kornjača mogu biti izazvane različitim uzročnicima. Simptomi mogu biti, crvenilo očiju, zatvorenost kapaka, otečenost očiju, preterano suzenje, itd. Upala oka može biti posledica prljave vode, i prepoznaje se po otečenim očima. Bolest se leči kapima ili mašću za oči, po preporuci veterinara. Tokom lečenja treba pojačati unos vitamina A, koji im se može ponuditi u vidu šargarepe. Nedostatak vitamina A može dovesti do oticanja očiju do te mere da se kapci na kraju zatvore i kornjača praktično ne vidi.
Upala pluća je posledica promaje i hladne vode. Opasna je i potencijalno smtronosna bolest za kornjače. Prepoznaje se kod kornjače po njenom ponašanju. Kornjača postaje apatična, ne uzima hranu, ispušta piskave zvuke i pliva ukoso. Za tretman treba popraviti ishranu, uz dodatak vitamina i povećati temperaturu vode do 30 stepeni C. Treba potražiti i savet veterinara.
Oklop u obliku piramide je posledica rahitisa u mlađem dobu kornjače i ne može se ispraviti. Ako je oklop tvrd, ovaj poremećaj nije opasan po kornjaču. Povrede se ne dešavaju često pri pravilnom smeštaju i ophođenju sa kornjačom. U akvaterarijumu, gde se drži kornjača, ne treba da bude oštrih predmeta na kojima se mogu povrediti. Posebno su osetljive mlađe kornjače, jer je njihov oklop nedovoljno čvrst. Ako uzimate kornjaču u ruke, pazite da ne ispadne, jer ako joj se razbije oklop, to će verovatno biti fatalno. Posebnu pažnju u akvaterarijumu treba posvetiti grejnim telima i osvetljenju, da bi se izbegle opekotine. Ne treba prenaseliti akvaterarijum kornjačama, jer to može dovesti do međusobnih sukoba, agresivnosti, čak i ujeda. Ako do nekih ozleda ipak dođe, treba ih premezati sredstvom za dezinfekciju i ostaviti da se osuši. Ako je povreda teža, potražite pomoć veterinara.
Sunčanje je vrlo bitno za kornjače. Ako sunčevi zraci dolaze kroz staklo, što je čest slučaj, treba pripaziti da se kornjača ne pregreje i ne dehidrira.

Manjak vitamina
Kornjače koje se čuvaju u stanu obično nemaju dovoljno izlaganja sunčevoj svetlosti, pa često dolazi donedostatka vitamina. Najznačajniji vitamini su A (za vid) i vitamin D (neophodan za izgradnju oklopa i kostiju). Vitamina za reptile ima u svakoj radnji za kućne ljubimce. Treba ih dodavati uz hranu jednom nedeljno. Ako kornjača provodi dosta vremena pod prirodnim suncem, jede raznovrsnu hranu, tada joj neće trebati dodavanje vitamina.
Omekšavanje oklopa je posledica nedostatka vitamina D i kalcijuma. Vitamin D učestvuje u regulaciji metabolizma kalcijuma u telu i utiče na razvoj kostiju i imunitet. Bez dovoljnog prisustva vitamina D, organizam kornjače ne uspeva da uzme dovoljno kalcijuma iz hrane, pa njene kosti i oklop postaju meki i krti. Bolest se prepoznaje po suviše mekanom i savitljivom oklopu, pri čemu kornjača ne uzima hranu. Treba joj omogućiti sunčanje na prirodnoj sunčevoj svetlosti ili pri ultraljubičastoj lampi, uz tempearturu do 30 stepeni C, i pojačati ishranu (kuvana džigerica sa izmrvljenim sipinim kostima).
Proliv se javlja u vidu sluzave i krvave stolice, a uzrok mogu biti bakterijske, gljivične infekcije ili nepravilna ishrana. U takvim slučajevima potražiti savet veterinara.
Guljenje kože kod kornjača je normalna pojava. Međutim, ukoliko se dešava intenzivno, može ukazivati i na prebrzi rast kornjače usled premasne ishrane i nedostatka određenih vitamina.
Kamenje u bešici je još jedna bolest, koja je zastupljena kod kornjača. Mogući uzroci su nedostatak vode ili previše kalcijuma i oksalne kiseline u ishrani. Kamenje može biti toliko veliko da pritiska ostale organe i sprečava pražnjenje izmeta i polaganja jaja (distocija). Jedino rešenje je hiruška intervencija.

Zadržavanje jaja
Distocija (zadržavanje jaja) je poremećaj koji može uzrokovati i uginuće oplođenih ženki kornjača, kojima nije omogućeno mesto za polaganje jaja. Da bi ženka imala jaja nije joj potreban mužjak. Jaja se stvaraju kod svih zdravih i polno zrelih ženki. Ukoliko izostane polaganje jaja, ona ostaju u telu i tu nastaje problem. Simptomi su: učestalo šutiranje zadnjim nogama unazad, nervozno ponašanje, potencijalna unutrašnja infekcija usled pucanja jaja, koja istovremeno i očvrsnu i pritiskaju ostale organe. Kornjača postaje apatična i izbegava da pliva i hoda. Tretman za distociju je pravilna ishrana, uz dovoljno kalcijuma i obezbeđivanje odgovarajućeg mesta za polaganje jaja. Ukoliko to ne pomogne, obavezna je poseta veterinaru, koji može indukovati polaganje jaja ili ih hiruški odstraniti.