Tema: Riblja Corba - Tekstovi Pesama

Pobeci negde

Pobeci negde, daleko, sto dalje
gde ne trebaju pilule za spavanje
pobeci negde, ne umem da plivam
dajte mi pojas za spasavanje

Taksisti gaze golubove
konobari otimaju, kradu
majmuni siluju po ulazima
ja necu da ostanem u gradu

Nevinih preko cetrnaest nema
i tesko disem uvece kad legnem
u meni samoubica drema
ja moram brzo da pobegnem

Gaze mi po zuljevima nervozni i brzi
guraju mi laktove u zube
svejedno mi je ko me voli, ko me mrzi
svejedno mi je da l’ me pljuju, da l’ me ljube

Taksisti gaze golubove
konobari otimaju, kradu
majmuni siluju po ulazima
necu da ostanem u gradu

Pekar, lekar, apotekar

Pekar, lekar, apotekar, kolar, stolar
mogao sam biti ja, bilo sta
knjigovezac, staklorezac, vidar, zidar
mogao sam biti ja, bilo sta

I kriticar i politicar
i pedagog i demagog
policajac ili pajac
bilo sta, bilo sta, bilo sta

Mesar, tesar ili klesar, kovac, trovac
mogao sam biti ja, bilo sta
mlinar, vinar, veterinar, kuvar, cuvar
mogao sam biti ja, bilo sta

Daktilograf i fotograf
i scenograf i geograf
polupesnik i bolesnik
bilo sta, bilo sta, bilo sta

Jer, lepo je meni govorio tata
mani muzikante, vazna je skola
socijalno, zdravstveno i redovna plata
al’ nisam mogao bez rokenrola

Odlazak u grad

Uzela je svoje stvari, strpala u kofer
tamo dole na stanici cekao je sofer
imala je s’ matorcima uvek samo svadje
ukrala je nesto para, tek da joj se nadje

Od straha drhti k’o prut
sendvic da zavara glad
tri cigarete uz put
u grad

Steze oznojen dlan
morala je kad-tad
ona ostvaruje san
u grad

Po korzou iste face besmisleno kruze
subotom i nedeljom je ostajala duze
kuci svojoj kad zakasni tukli kao stoku
bila im je crna ovca, svima trn u oku

Volela je svoje tajne za sebe da cuva
ni Bog sveti nije znao sta se u njoj kuva
gde ce, nije htela nista nikome da kaze
milicija i rodjaci, svi ce da je traze

Vetar duva, duva, duva

Sada je vreme putovanja
nikada duzi put do kuce
iako nemam temperaturu
cas mi je hladno, cas mi je vruce

A vetar duva, duva, duva
i usta su nam sasvim suva
o je, o je

Hteo bih sadrzaj zbunjene glave
sa necim jacim da zamenim
mozda je kamen dovoljno dobar
hteo bih da se okamenim

Na zapadu nista novo

Kriticar pesnika javno vredja
samoubica se ubio s’ ledja
u Africi opet drzavni udar
umorni Turcin izazv’o sudar

Bice bolje, neko vice
na papiru mrtvo slovo
na istoku stare price
na zapadu nista novo

Gole su lutke s’ naslovnih strana
jos jedna pobeda Partizana
moju zaradu drugi trose
vreme bez promene, uglavnom lose

U bolnici pacovi pojeli bebe
ubio prvo zenu pa sebe
dinar i dalje u lakom padu
bacili bombe na ambasadu

Veliki uporno zezaju male
za ideale ginu budale
fabrike truju okolinu
kreteni dizu bune i ginu

Necu da ispadnem zivotinja

Zasto tebe da nosim na dusi
nema smisla da ratujem s’ tobom
dobra moja idi s’ milim Bogom
ja ne znam sta cu
sam sa samim sobom

Prosao sam davno cmakanje u parku
drzanje za ruke, lezanje na travi
ne prodajem zvezde ni sarene laze
suvise me toga, suvise me toga
zviznulo po glavi

Necu da ispadnem zivotinja
ja ne umem u dvoje da trajem
ja sam ti ljubavna sirotinja
otimam a nista ne dajem

Mogu da ti valjam samo dva-tri dana
osecanjima uzasno sam stedljiv
ja sam Solunac vagon restorana
i priznajem, priznajem, priznajem
priznajem da sam neupotrebljiv

Draga, ne budi peder

Uzimas svoju cetkicu za zube
pomadu i kaladont,
odlazis u sobu,
ja sam u kujni, predsoblje je front

Cujem kako tamo otvaras ormane
kupis svoje prnje
tesim se da sve to
nije tako crno
a ne moze biti crnje

Draga, ne budi peder
o draga, ne budi peder
ako jos ima
sta da se spasava
nemoj da ides, ne budi sasava

Polazis ka vratima,
kljuc ti je u ruci
neodlucan hod, drzim ti palceve
i navijam za tebe
spustas torbu na pod

Uzimas svoju cetkicu za zube
pomadu i kaladont
odlazis u sobu,
ja sam u kujni, predsoblje je front

U dva ce cistaci odneti djubre

Nocni program na radiju
u kujni su buba-svabe
voda kaplje u lavabo
sve je ovo bilo dzabe

Soba puna ocajanja
nemam kuda ni da bezim
dozivotno ista sranja
pokraj tebe mrtav lezim

U dva ce cistaci odneti djubre
u tri ce doneti jogurt i mleko
u sest ces krenuti na posao
u osam cu biti daleko

Gledas osmeh na mom licu
nemas pojma sta on krije
poslacu ti razglednicu
pozdrav iz Tunguzije

Soba puna ocajanja
nemam kuda ni da bezim
dozivotno ista sranja
pokraj tebe mrtav lezim

Baby, baby I don’t wanna cry

Kada si otisla s njim
bio je 13 mart
taj dan ce ostati
forever in my heart

Moja soba je bila prazna
i ja sam uzalud skrivao bol
a po zidu su igrale senke
like shadows on the wall

Mrzeo sam te danju
a zeleo te u snu
znao sam da nikad vise
I can’t stop loving you

Hteo sam da budem hrabar
muski da podnesem kraj
ne ja necu plakati
baby, baby I don’t wanna cry

Slusaj sine, obrisi sline

Oni su ordenje zasluzili
zivotnu skolu izucili
oni su nas necim zaduzili
i zbog toga su zakljucili

Slusaj sine, obrisi sline
ne budi alav jos si balav

Oni su nas uspesno vodili
i sve sto kazu u redu je
mi smo s nezahvalni rodili
i zbog toga nas sleduje

Oni su dozivotno u pravou
bolju buducnost nam stvaraju
na svako pametno pitanje
spremno nam odgovaraju