Морнар
У некој луци у граду старом
Заљубила се на крају лета
Морнар је опио причом, вином, гитаром
Обећ’о је да ће је повести до краја света
Јутро је ново родило зору
На сунцу бледи и задња тмина
Она већ хита ка једином вољеном мору
Јер колико лука он толико и жена има
Прстен на руци,
сузе у луци,
Снови, снови је издају
Празно у души,
ветар све руши,
Вољени се растају
И данас негде иако стара
Говоре људи да постоји жена
Која још воли и чека на свога морнара
Пролазе барке и лета ал’ њега нема
Прстен на руци,
сузе у луци
Снови, снови је издају
Празно у души
ветар све руши
Вољени се растају
Прстен на руци,
сузе у луци
Снови, снови је издају
Празно у души
ветар све руши
Вољени се растају
Bookmarks