Tema: Djordje Balasevic - Tekstovi Pesama

Devojka Sa Cardas Nogama


Nosila je jelek svileni
kao u pesmi narodnoj
i krstic, znak na lancicu
da nekog ceka navodno

O to su bili svatovi
sve kiceni i zlaceni
a mi smo bolje svirali
neg' sto smo bili placeni
al' dobro, sad

Nosio sam sal od kasmira
i prsluk protkan tajnama
bas od takvih su je cuvale
tetke sa 'ladnim trajnama

Ko srna me je gledala
zalosnom pesmom sludjena
cije si, pile pirgavo
sto nisi meni sudjena, e da

Ref.
Hej pusti kose pune polena
hajde bas u inat babarogama
hopa digni suknju iznad kolena
znam da krijes cardas
u tim lepim nogama

Rekoh joj bezi, mani se
i trazi bolje partije
premala je moja tambura
da te od kise sakrije

Rekoh joj ja sam samo tu
da vreme brze proleti
ja nosim cizme skitaljke
mene je tesko voleti, pa da

Ref.

Hej doleti, mala senice
tu na moje zlatne civije
vatra sara tvoje zenice
razbij nesto i zaigraj ludo, divlje

Dodjoska


Njenog brata znao sam tako, iz cuvenja
nisam puno mario za te Dodjose
vukla se ko kornjaca jedna jesen lenja
spori dani davno prodjose
pretio je da ce on
na put da mi stane
i da mu se sestre okanem

A mi smo samo
setali i pomalo kisli
dobro sam se nagled'o njenih koraka
druge su mi devojke pobegle iz misli
prhnule ko jato cvoraka
tih je dana zvonilo
u cast Malog Princa
i odvaznog Bilbo Baginsa

Na svim mojim crkvama satovi su stali
kazaljke se srecom bas tada sklopise
sto hiljada reci znam,
al' jedna mi fali
da nju kako treba opisem
i sram ga bilo, gospodo,
ko pomisli lose
al' ni nalik na druge Dodjose

Otad bas ne uzimam
svaku sto se pruza
srce se odupire, pa se privikne
al' zumbuli su zumbuli,
a ruza je ruza
pa da na kraj sveta iznikne
ma da se redom postroje
odavde do coska
ni jedna ko moja Dodjoska
ta, idi, ni jedna ko moja Dodjoska

Dok Gori Nebo Nad Novim Sadom


Da se ne lazemo
nije to bio neki most od onih
podignutih da bi se u njih gledalo
ne, pre je bio od onih podignutih
da bi se sa njih gledalo
i pod njima prvi put poljubilo

Ali, ponekad ga je ona prelazila
svojim uobrazenim
kadetskim korakom
a mesecina se kao deverika
lovila u mrezu njene kose
po tome cu ga, eto, pamtiti

Rat je kao pijan svat
prosao poljem
senlucio celu noc
kaleci bes na ranom zitu
i tek niklom bostanu

Zasto, ne pitaj se
jer, tako je bolje
i Bog je pristao na to
ratovi prolaze, a ljudi
eto, ipak ostanu

Za zlo sam teski laik
no, to je stara prica
znas vec
bila jednom dva brata i to
kad sklopim taj mozaik
ostane mi kamicak
i to smo izgleda mi

Ref.
Ma, hitni papuce u vis
zalosna panonska vilo
za tvoje dugme sedefno
ja nocas kraljevstvo dajem

I lupni daire o bok
ramena pospi aprilom
pa ponizi ovaj mrak
tim svojim lucidnim sjajem

Zaigraj, bosa i prkosna
dok iznad Novog Sada
djavo pali svoja kandila

Zad na reci tamni
cim se sumrak zgusne
Dunav je pred zoru prek
plase te aveti sto maglom
brode teskim skelama

Ne, strah nije pravi ruz
za tvoje usne
resi ga se jednom zauvek
i veruj zvezdi koja zraku
tvog zivota prelama

Nije to prva neman
sto preti dahom vatre, ne
ali ljubav je vitez
Arhandjel s' macem
spreman da i tu alu satre
da i samo ceka tvoj znak

Ref.

Ref.

Drago Mi Je Zbog Mog Starog


Drago mi je zbog mog starog,
sto sam bez skole,
krenuo od dole i post'o car

Dobro se secam,
posle zvuka poslednjeg zvona,
trk od skole do stadiona

Bio sam sretan.
Tacno pamtim dan, trening prvi,
i: 'Mali ima fudbal u krvi'

I onda: 'Trci' , i onda: 'Lezi',
nekad po kisi, nekad po zezi

To su bili teski dani,
al' sve je proslo,
vreme je doslo da vladam ja

Moj stari veruje, mozda preteruje,
kad kaze da sam bolji od svih
Drago mi je zbog mog starog,
sto sam od trnja
stig'o do zvezda za tili cas

Kad pruzim dobar mec,
on vodi glavnu rec
i pita: 'Dal' je selektor slep?'

Drago mi je zbog mog starog,
on sada ima moc
da pred svima podigne glas

U ime sporta
ja sam glavi rekao zbogom,
pa sam slavu stekao nogom

Takva smo sorta,
brdo love kvari nas lako
i onda djonom startuje svako

I nema 'Driblaj',
i nema 'Dodaj!'
vec samo ima:
'Dobro se prodaj'

Zbogom davni ideali.
Manje mi smeta
prvenstvo sveta
neg' prazan dzep.

Kad slabo zaigram,
on pije sasvim sam
i kaze:
'Trener kriv je za sve'

Drvena Pesma


Snio sam nocas nikad prezaljenu stvar
mog drvenog konjica
kanap i zvuk tockica, vrbice zvon
za mnom verni Sanco moj
u pohodu na Nespokoj

Snio sam jos i svoju prvu tamburu
kako ko nocna dama
iz juznog Amsterdama
iz izloga mene klinca zavodi
na smrtne grehe navodi

'Di je to drvo raslo
od kog je tesana
da l' se pod njime
neko nekada ljubio

Otkud u njemu izvor
svih mojih pesama
da l' je to znao
onaj ko ga je dubio

'Di je to drvo raslo
vrh kojih bregova
da l' nas je ista
kisa mladjane zalila

Ko mu je grane kres'o
mati ga njegova
cija je ruka lisca
s jeseni palila, da znam

Snio sam onda krevet, sav u cipkama
obesnu igru vatre, sklopljene salukatre
na uzglavlju ruza u intarziji
pod kojom smo se mazili

Snio sam sanduk, crni, srebrom okovan
novembar, izmaglica i kvartet dragih lica
maleni cun nasred luke pokisle
da me u vecnost otisne

'Di je to drvo raslo
spram kojih vetrova
da l' je pod njime
neko za nekim zalio

Sto ga je grom obis'o
mati ga Petrova
ko je u sake pljun'o
pa ga strovalio

Jedina moja mila, sto si me budila
bio sam tako blizu nalicja vremena
taji se jedno drvo u mojim grudima
gde li ce nesto nici iz toga semena
da znam

Eleonora


Na bogojavljensku noc
peku se kesteni, lome se pogace
a venci smokava i praporci se pokace
u prednjoj sobi mog bace
to je vec navike moc

Bez slova poziva
drustvo se sastalo pod istom ikonom
za crnim svapskim astalom
sto pamti svadbe i dace

Redak sam gost u starom kraju
al' znam sta misle i u snu
i oni mene kanda znaju
jer cak ni pripiti ni da pomenu nju

Cudna je zvercica strast
od one ljubavi zbog glupe svadjice
u buri cutanja potonule su ladjice
i minus na kraju salda

Da l' grom odabira hrast
ili se to pak hrast munjama nametne
za to bas nemam reci
Bog zna kako pametne
to je ta sudbina, valjda

Bila je moja zlatna sansa
a tek sam naceo svoj krug
moj mali verni Sanco Pansa
moja ljubavnica, saborac
i moj najbolji drug

Oni ne pricaju o njoj
a ja se ne raspitkivam
ukrstim politru i noc
i tu i tamo na taj krst se prikivam

Vec me i Dunav pretice
moja me senka spotice
al' nista me se ne tice
i malo sta me pomera i dotice
sem mozda nje

Kad djavo precepi spil
sve krene naopako
svale se vanglice, zadrema kum
il' nesto nisu ove London-stanglice
k'o kad god, u doba slavna

Pogresno uklopljen stil
kinesko posudje, salvete heklane
model iz izloga a cipele od preklane
no, rizling sve to poravna

Vec me Dunav pretice
vec me senka spotice
nista me se ne tice
nista me ne dotice

Fina, Lagana Stvar


Tad jos nisam birao
ni gde, ni sta sam svirao
a bas u tom je car
ona je dosla tad i rekla
"Pokusaj, napravi jednom bar
za mene neku finu, sporu stvar
finu, laganu stvar"

I od dva-tri akorda
jer ni ne umem bolje ja
pesma je nastala
i cim su culi nju, laganu pesmu tu
svi su pevusili
i svi su zaneseni plesali
uz tu laganu stvar

Cule su me krupne zveri
producenti, menadzeri
shvatili su kakav imam dar
nudili mi rajsko voce
mnogo love, slavu, ploce
ubrzo sam postao superstar

Zahvaljujuci muzici
bas k'o kuce na uzici
svetom me vodili
pricali "To je taj, cudo od deteta"
a ja sam pevao milion puta
jednu istu stvar
finu, laganu stvar

Verovali ili ne
za sve moguce novine
dao sam intervju
svi su me snimali i ocekivali
da kazem kad i gde sam
tako genijalno smislio
finu, laganu stvar

Pisali su da sam zlatan
ili da sam cist sarlatan
i sve manje ja sam bio svoj
kad sam razmislio o tom
zamislih se nad zivotom
rekoh sebi "Kuci, stari moj"

Zeleo sam zivot nov
u senci bresta crven krov
i moju Draganu
gde god sam bivao
o njoj sam snivao od onog dana jos
kad je pozelela da napisem
finu, laganu stvar

Zeleo sam naci nju
i cim stigoh na stanicu
upitah dal' je tu
tad su mi rekli da se davno udala
za nekog mangupa
s' kojim je zanesena plesala
uz tu laganu stvar

Galicija


Pred zoru je sa njine strane obicno muk
pod velom magle zvecka osmi kozacki puk
i svu noc mi inje kamuflira sinjel
uz polegli brest

U inat cu i ovo pismo poslati
znam, ime i adresa nisu poznati
dok tikvan-postar ne skonta
ko to ceka sa fronta, kakvu dobru vest

I tek da znas, ovo na slici je
naoko pitomi pejsaz Galicije
al' mira ni cas, sve zivo pali na nas
fotograf jedini metkove spara

Oberst kao lud olovo rasipa
fotograf jedva katkad okine sa nasipa
na nadosloj Visli se soldati stisli
i svima su nam pomisli, daleko

U sumrak je sa njine strane obicno zal
zatuzi adjinokaja k'o ranjeni zdral
al' postane krotka kad drmne je votka
onako na belo

Pod mojom sapkom lavovi se baskare
u snu mi pletes beli sal za maskare
sva se pobrka predja kad te obgrlim s' ledja
kao violoncelo

I tek da znas, mesec u zici je
zvone na vecernje zvona Galicije
i neka mi to ne uzme nebo za zlo
al' ti si jedino cemu se molim

Brinucu vec ja, nemoj ti brinuti
ma, da sam 'teo, vec sam sto put mog'o ginuti
dok otice Visla, natraske, van smisla
i krecu jata pokisla, daleko

Gusle


Boze mili, cuda velikoga
kad se scase u zemlji Srbiji
u Srbiji zemlji da promeni

Od dahije do demokratije
pohitala na izbore raja
nema raja za promene jaja

Redom glasa za cestitog knjaza
kad to zacu nas cestiti knjaze
zapenio, sto se ono kaze

Vabi ljubu, odi blize muzu
u pundju joj aranziro ruzu

Eto mila, kad svi ovi odu
jos da mi je sjebati vojvodu

Hoj oj oj hoj oj oj