Vreme

Vidim dvorište, vidim pokošenu travu
A u travi neku glavu
Sunce para nebo, topi svetlost u danu
Soba već je puna dima
Po trosedu plamen gmiže
Na zidu sat stoji, a u njemu kazaljka gori
Vremena je sve manje

Vidim prozor, vidim vrata
A na vratima je kvaka
Žena hitro skače, traži ključ ispod otirača
U hodniku je cveće, po lišću trče mravi
Na zidu kalendar, sa njega otpadaju dani
Vremena je sve manje

Hemijski disbalans, zaleđena sperma
Silikonski napad, promašena meta
Mozak u brzini ključa
Mozak u brzini na delove se lomi
A mozak u brzoj hrani, prebrzo se vari
Vremena je sve manje
Za tebe, za mene, nju i glavu
Za mrave i pokošenu travu
Za sunce i svetlost u danu
Za oči koje vide
Za lepo što se negde krije
Vremena je sve manje