Tema: Bd381 - Tekstovi Pesama

Gledam

Pogledi nestaju, pogledi se gube,
gledam tuzne oci,gledam nepoznate ljude,
tihe reci izgovorene,glasove lude,
i oni gledaju u mene, svemu se cude.
Gledam decu srecnu koja trce po parku,
gledam gradske drolje koje vuku se go mraku,
cujem glasove radosne,cuju se po ulici,
cujem dreku i viku ,usi paraju mi urlici.
Gledam starce po setalistu, radosno zvuce,
gledam klince po skolskom,ne znaju gde su bili juce,
gledam roditelje svoje,za mene se muce,
gledam one koji traze iglu mesto da uce!
Gledam tuzna lica, gledam mrtve oci,
ovaj bedan zivot sto bez para se koci,
ruke koje se bez 1000e ni malo ne micu,
usne ne pevaju,samo od bola urlicu

Ovaj ceo svet, koru pali mu plamen,
koji nastaje kad coveku srce postane kamen,
ove ljude koji znaju samo da vode rat,
bez obzira na krv ubicete,iako si mu brat!

Gledam bolesne koji lopove koji pljackaju bedu,
uzimaju od onih sto nemaju ni sta da jedu,
pljackaj one iz svoje partije, ti kurvin sine,
ne pljackaj rome, sitne ljude,ne gledaj ih s visine,
gledam u sta se decja radost pretvara,
svako vece neka klinka se na zurci predozira,
roditelje njihove, sto su bez imalo obzira,
one sto puste svoje dete da se na ulici drogira.
Gledam, klinci nisu normalni,u prvoj srednje talibani,
u drugoj klinke kurvice, trecoj momci narkomani!
Gledam, trazim odgovor,zasto ljudi su tuzni,
zasto su rodjenoj majci za ljubav duzni,
gledam cacak, nase plocnike, nase zgrade,
ljudi nemaju sta da jedu, pa im dete krade,
a oni bogati sede u peni,ne znaju sta ce sa parama,
bolje pricu skrati, shvati da siromasnima treba dati!

Ovaj ceo svet, koru pali mu plamen,
koji nastaje kad coveku srce postane kamen,
ove ljude koji znaju samo da vode rat,
bez obzira na krv ubicete,iako si mu brat!

'
Proslost proganja


N:Neke stvari se nikada zaboravit nece, tako ni je nju, ni nase dane srece,
Kada bi joj mog?o reci sve sto imam glasno,valjda bi joj tada bilo jasno;
Da mi treba svake moguce noci, da se jos nadam da ce ponovo doci
Da mi kaze da me voli koliko I ja nju,da se javljam u svakom njenom snu,
Da sam bio I ostao jedini koji joj treba,da bi sa mnom otisla sve do neba!
Al to su samo snovi, java je tako bedna, ona je uvek najbitnija jedna
Osoba na ovoj planeti,ko bi rek?o da ce me ljubav dovde doneti
Na krilima maste, jos uvek letim I tada je se bas uvek setim,
Nje I njene kose, usne njene, oci snene, suza cista kao prve rose,
Njene reci me jos uvek jako bole, ne kazem, I druge me vole,
Ali ni jedna me kao ona nece voleti, takvu srecu niko mi nece doneti,
Niko kao ona ne ume biti nezna,a hladna kao prva pahulja snezna,
Bezveze se trudim da zaboravim nju,to nije moguce cak ni u snu!!!
inst.
B:27. 1.2008, na njegovu odlucujucu poruku ogroman osmeh!
Rek'o je da me voli k'o nikoga pre, i da bi a mene ucinio apsolutno sve,
Da mu treba da sam mu sada blizu, da ne bi osetio krizu da je sam,
da mu je bez mene svaki dan smoren, dosadan, i bedan, ni malo vredan!
Ja se secam svega, nasa je bila cista, cesto nasu istoriju, veoma dugu prelistam,
A ova pesma satkana je od nase price, bola, ljubavi, srece, lazi, svadje, i mojih reci,
On mi je bio od svega preci, iako on nikad svoju granicu nece preci,
Ceste svadje, njacesce zbog reci drugih, a ponekad, i zbog mojih i njegovih,
"LjUBOMORA JE TAKVA, NE ZNAM, TAKO SU MI REKLI, VIDI, NEMAM JA
TU MANU KAO OVDE NEKI", u jednoj pesmi, ovi iz A..fera su rekli,
E, to, bas oko toga nastajala je frka, ja pricam sa drugim, pa nastane zbrka velika,
a njegovo srce k'o da je od celika, besa i nesto malo ljubavi satkano,
al' sada shvatam poentu svega toga, sada zelim ponovo, al nase sve je gotovo!
(gotovo) inst.

Ref. Svaka tvoj rec zaboli me, iz sna probudi me I pomisao da vise nevoli me ^ubija^
Ova proslost proganja, svaka slika se ponavlja, stalno se tvoja usna na mojoj ^javlja^

B:A sad nema vise nicega, ove reci su prazne,svi dani daleki kao da su kazne,
U recima nema ljubavi, neznosti ni strasti,e ko bi rekao da cemo ipak pasti
Posle svakog neznog sapata,posle svega, svake svadje i inata, ljubavi do neba,
Suvise lepih dana u pesmu da bi stali, a sad mi njegova ruka toliko fali,
sve je nestalo, nisam ni primetila, a sve se srusilo, dugo se skupljalo,
pa se obrusilo bas sve na nas dvoje, a sad me gledaju oci sa neba crne boje
koje mi govore da mu se vratim,da ponovo budem srecna, a ja samo patim
kad te oci na nebu vidim, znam da sam ispala idiot, priznajem, toga se stidim!
A te crne oci me i dalje iz sna bude, iz sna u kom vidim nepoznate ljude,
Svi su na njegovoj strani, svaka faca se duri, bezim iz sna k?o da me neko juri,
Bezim sto dalje, da me bol ne stigne, da me secanje ne sustigne i obori u prvoj rundi!
A najveci je problem je sto ne znam dal se on ikad seti mene, kad oci snene zatvori,
da li ga pesma ?Moja jedina? i dalje svaki put obori, pa se seti bas svega,mene i njega na kaskadi... (kaskadi)

N:Svaki dan je spor, a vreme leti, al svuda je nesto sto me na nju podseti, pa me vrati,
Tera me da se setim, da poletim, kad hodam po ulici,u pljusak tonem,
A srce moje zeli da ode kod nje, da joj kaze da mi vrati sve moje poljupce
Da secanje ne izbledi, da se sve obnovi, da se niko ne povredi,al ipak da se ponovi!
A kad sednem na klupicu nasu, ubijam se, pa slusam muziku na kasu!
Pa krenu demoni da me kinje, za nase zajednocke greske samo mene krive,
Mozda sam samo je i kriv, a moje suze padaju k?o da gledam ljubavni film,
Treba mi uteha, neko da me bodri,da me tesi, da me voli cak i kada gresim!
Al niko kao ona nece uspeti da me zanese, i da me ondese u svet maste i iluzije,
Pa opet krecu hladne oluje, obore me pa palim svecu, kao da nema struje,
Palim svecu, molim se Bogu, pitam ga moze l? da mi pomogne, kaze ?Mogu?,
Ajde pomozi vec jednom, jer bez nje se osecam lutalicom bednom, bez sna
i bez mira, ali bez ikakve muzike, samo tisina svira!
inst.


Ref. Svaka tvoj rec zaboli me, iz sna probudi me I pomisao da vise nevoli me ^ubija^
Ova proslost proganja, svaka slika se ponavlja, stalno se tvoja usna na mojoj ^javlja^