Tema: Adelisa - Tekstovi Pesama

1389


Hiljdu tristotine osamdeset devete
pošao je Miloš da uguši klevete.

Lukav je i bez mane
prevarom menja strane
za veru i bez stida
Muratu glavu skida.

Ne gubi kad bije
kobilje mleko pije
u nebo šalje Murata
i 12 hiljada turaka.

Neće Fata sina Bajazita
hoće Fata Obilić junaka
neće Fata sina od harača
hoće Fata Miću iz inata.

365


365 dana pitam dal da starim
da jos jednu godinu progutam
ili da zaboravim kosave,sunce,snegove
i kise jesenje sto peru nam ulice

Da zaboravim na ispite i knjige
koje mada bese dosta dana nisam mogo preci
da se smejem,da placem,da skacem
ma takav bio moj zivot tad

Al sve se menja u leto
kad sunce vruce iz kuce me izvuce

I kad krenem pored reke
leto kad je asfalt vruc
s'decom igram smesne igre
vodom prskam devojke

Beba


Pogledom te prati cela ulica
svi bi hteli da im budes curica
svi bi hteli da te ljube,zovu te i prate
razbicu im zdrave zube,vreme je da shvate

Bebo bebo tebe volim ja
u ogromnim kolicinama
sanjam te i nocima i danima
ti si sve sto mene zanima

Nasrcu na tebe razne spodove
idu mi na nerve takve pojave
svi bi hteli da te ljube,zovu te i prate
razbicu im zdrave zube,vreme je da shvate

Blago onom ko te ne sanja


Ponoc je,tvoje raskrsce
i moja poslednja shansa da pobegnem,
tuzno je shto me najcesce bas tada
secanja stignu i povrede,
vidim te kao nestvarnu senku,
kao usahlu reku svoje proslosti,
budish mi onu vecitu tajnu,
onu najdublju ranu sto ne prolazi

Ref
Bila si mi samo dasak proleca,
mali beli cvet sa tresanja,
ali sve me jos na tebe podseca,
blago onom ko te ne sanja ( x2)

Ne gledam vise dvorsite,
a grana treshnje miluju mi prozore,
treba mi neko skloniste,
jer svako secanje vodi u ponore
vidim te kao nestvarnu senku,
kao usahlu reku svoje proslosti,
budish mi onu vecitu tajnu,
onu najdublju ranu sto ne prolazi

Ref
Bila si mi samo dasak proleca,
mali beli cvet sa tresanja,
ali sve me jos na tebe podseca,
blago onom ko te ne sanja ( x2)

Bosko Buha



Ne ja nisam Bosko Buha
Ja nisam heroj ulice
Ja ne vozim brza kola
Za mnom ne jure curice
I nemam zlata oko vrata
I nemam sat od dijamanta
Ja nemam snage nemam volje
Da cekam dal ce biti bolje
Ja jos imam samo tebe
I tvoja oka dva
Ako odes ti
Oticicu i ja
Preko vode do slobode
Gde me ove noge vode
Ja ne mogu beli grade
Da gledam sta od tebe rade
Ne ja nisam Bosko Buha
Ne ja nisam Bosko Buha
Ja nisam heroj ulice
Ja ne vozim brza kola
Za mnom ne jure curice
Ja nemam zlata oko vrata
I nemam sat od dijamanta
Ja nemam snage nemam volje
Da cekam dal ce biti bolje
Ja jos imam samo tebe
I tvoja oka dva
Ako odes ti
Oticicu i ja
Preko vode do slobode
Gde me ove noge vode
Ja ne mogu beli grade
Da gledam sta od tebe rade
Ne ja nisam Bosko Buha

Bratac moj


Imam jednu kuću, šešir joj je krov,
u njoj živi vrabac stari bratac moj,
samo deca, o, samo deca po srcu šetaju.

Imam belog zeca, nosi džepni sat,
stalno negde žuri, skokić mu je lak,
samo deca, o, samo deca po srcu šetaju.

ref.
Nosim ovaj kofer uspomena pun,
olovnog vojnika, i na glavi žbun,
tražim malu osu i kameni cvet
pitam dobre ljude, a oni spavaju.

Imam jednu lampu, unutra je duh,
puštam ga po mraku, dobar mi je drug,
samo deca, o, samo deca po srcu šetaju.

Imam jednu loptu što se prosipa,
Zemlja joj je ime, i sva je bezvezna,
u mojoj glavi, o, šetaju gipsani majmuni.

Cigareta


Kad mi gubi omiljen tim
Po kući hoću sve da polomim
Al' odmah tu, pored kreveta
Verno čeka pakla cigareta, da, da

Kada devojka kaže mi "Ne"
Shvatim, život pušenje je
Slutim kako negde s njim
Već duboki povlači dim, da, da

I u miru kao i u ratu
Kad sam gore ili sam u blatu
Kad sve živo počne da mi smeta
Uvek tu je moja cigareta, da, da

I u Ljigu kao i Svrljigu
Novom Sadu il' u Beogradu
Čačku, Nišu, Šapcu ili Baru
Uvek svoju zavijem cigaru, da, da

Vreća para nije sve
Al' je sreća vreće dve
Bio bogat ili ne
S cigaretom lakše je, da, da

Černobilj, uranijum
Ružne vesti na radiju
Sve me davi da me uguši
Al' još jednu ću da popušim, da, da

I u miru kao i u ratu
Kad sam gore ili sam u blatu
Kad sve živo počne da mi smeta
Uvek tu je moja cigareta, da, da

I u Ljigu kao i Svrljigu
Novom Sadu il' u Beogradu
Čačku, Nišu, Šapcu ili Baru
Uvek svoju zavijem cigaru, da, da

Uvek tu je moja cigareta...

Da li si cula pesmu umornih slavuja


Da li si cula pesmu umornih slavuja?
U majska jutra rana glasnike oluja,
sa dlana pevaju, na srce stanu,
radjaju vrelu suzu, da okupa dusu.

Pomalo starim, malo se nadam,
da ce ti biti bolja sudbina!

Zatrepte uspomene,snivaju se boje,
pomerene od sata, stvaraju ti lice,
umiven lažima zakletvu pišem
dok tvoje oci sire, pesak pustinje!

Pomalo starim, malo se nadam,
da ce ti biti bolja sudbina!

Poljupci odneseni, usne su ti puste,
macevi zavedeni,mirisu na ruze,
kotrljam zablude, pesmu slavuja
mozda se nase senke jos ljube kraj reke?

Pomalo starim, malo se nadam,
da ce ti bit bolja sudbina!

Da li si cula pesmu umornih slavuja!?

Dodjes


Dodjes, tako ponekad
i nasmejana prodjes
kao leptir kroz moj san
ljubim, tvoje usne kao prvog dana
poludim, sto se zatim budim sam

Ref.
Zar je mnogo
to sto trazim od sudbine
da me pusti, da te sanjam
i da ne budi me

Zar je mnogo
to sto trazim od zivota
da u kupku srece
i mene umota

Cutim, kad mi kazu, da si sada srecna
al' slutim, da ti nije kao pre
boli, svaka pesma sto na tebe seca
al' volim, kad mi navratis u sne

Ref.

Dolaze (veliki patuljci i mali džinovi)


Dođi brzo da mi vidiš oči
njima vozovi seku noći
tvoje lice lebdi iznad svetlih prozora
umivši senku usana...

Nađi put mojih prostih zenica,
budi putnik moga srca vozova....

ref.
Ovde se govore samo nežni stihovi,
dolaze veliki patuljci i mali džinovi,
ovde se oseća koža divnih mirisa
dolaze vesela deca silno voljena...

Dođi brzo pokazaću ti prugu
da se zdruga popnemo na dugu
na njenom kraju blago ovog sveta počiva
za tebe ga nosim u očima....