Tema: Apsolutno romanticno - Tekstovi Pesama

Šta će ti zima bez kaputa


Idi mala – šta ću ti ja,
šta će ti čovek ruševina.
Idi mala i ne skreći,
šta će ti čovek koji kleči.

Idi mala, ne trebam ti ja,
moj bol nikom, nikom ne treba.
Duša što plače i džak suza pun,
ne treba tebi za postelju drum.

Šta će ti zima bez kaputa,
i jesen ova dunjo žuta,
šta će ti proleće – cvete plavi
i leto ovo bez ljubavi.

Ona kaže:
Neću da odem, tebe volim ja
i srce moje samo za tebe zna,
nije mi važno delićemo sve
samo da budem uz tebe.

Želim da s’ tobom oteram sav bol,
da uz mene budeš svoj na svom,
svaki je čovek ponekad blizu sna,
neko ga zgrabi, a nekom odluta.

Nevesta


Nije bila baš nešto lepa,
al’ prijala je srcu mome,
imala je na licu pega,
bila je nežna i drukčija od ove.

Nije bila mnogo ni važna,
ćutala je a bila sretna,
znala je da ću jednog dana
izgubit’ glavu i zbog nje biti setan.

Nije bila naročito moja,
bilo je mnogo drugih pored mene,
ali k’o senka zamnom je išla
i tražila izgubljeno svoje.

Danas je nekom dobra mati
i decu svoju puno voli,
al’ pomogla mi je da shvatim
da je dobrota ono što volim.

Znala je da neće biti
nikad moja nevesta u belom,
znala je sve ono što i ti
a ćutala je pod mračnim velom.

Draga je ova, baš kao slika
k’o gutljaj vina u grlu stoji,
samo na tren osetim tu je,
nestane – ode i ne postoji.

Dokle da lutam? Gde još da tražim?
te ključe zlatne za vrata sreće,
srce mi kaže da uzalud je,
niko te nikad zamenit’ neće.

Sada se kajem, što pustio sam
da moja ptica odleti
i odnese osmeh s’ lica,
sad ostaje da se setim…
…koliko sam je voleo.

Apsolutno Romantično


Apsolutno Romantično i tako reći sto posto,
apsolutno bez premca si
i na sve spremna ljubavi.

Zbog mene kažeš: „Mogla bi i sto dana postiti“,
sve grehe mi oprostiti i stare ljubavi.

Apsolutno Romantično, s’ puno žara, s’ tobom krv mi vri,
jednostavno fantastično
k’o jedno biće da smo mi

Zbog tebe znaj da mog’o bih i planinu da pokrenem,
pun podrum vina popijem, a da se ne napijem.

Romantika i mesečina iznad nas,
dodirnuti bar malo zvezde s’ morskog dna.
Na nebu još, oblakom šaram tvoje ime
i sve me podseća na nas,
svaki dodir, svaki glas,
nek’ ljubav sruši se na nas
i skrije boli – bar za čas.

Napravi mi romantiku,
voli me dugo, nosi na rukama,
napiši mi pesmu ti,
s’ mojim imenom – lezi i ustani.

Ma ne, ne čini čuda zbog mene
ni da se svet preokrene
samo me puno ljubi ti
i daj mi nežnosti!

Noćas ću da verujem vinu


Nekad poželim da ostavim sve
i jednostavno odem u drugi grad,
da promenim ovaj život skroz,
Pobegnem? Sednem u voz?

Često se pitam da li sam osuđen?
Da l’ ovde ima sreće?
Da l’ je to crna magija?
Zašto se pale sveće?

Noćas ću da verujem vinu
večeras u njemu je spas,
suzama poliću istinu
gasiću vatru što veže nas.

Zbog tebe noćima budan sam,
razbijam glavu crnim mislima,
spremam stvari, pakujem se,
ja svake večeri putujem.

A onda kao eho mi se javi
opet taj osmeh tvoj
i krenem a on me vrati
pa onda opet ostanem tvoj.

Biljana


Kako bi to lepo bilo, da si moja ti,
tada bih se srećnim zvao – moja ljubavi,
kako bi to lepo bilo, da se ne krije,
i da ovaj bol u srcu jednom nestane.

Kako bi to lepo bilo, da ne moram sam,
da ustajem svako jutro – tebi da se dam,
kako bi to lepo bilo – da me voliš ti,
da mi kažeš: „dušo moja, srećo, ljubavi“.

Godinama tražim te i lutam sam,
godinama čekam te i nikome te neću dati.

Biljana – ružo sa Dunava
srce si uzela
pa sada nemam sna.

Kako bi to lepo bilo – da je istina,
da ne moram da te krijem ja pred ljudima,
kako bi to lepo bilo, da se ne krije,
i da ovaj bol u srcu jednom nestane.

Voli me


Voli me dok sa živ
kad ne budem tu – šta će mi čudo?
Lep osmeh podari i reč,
ostani uz mene dugo, dugo.

Dodaj mi sreće tren
i vetar nek’ duva jugo,
zauvek srcu budi lek,
ne daj me nikom drugom.

Voli me, dok sam još tu,
kroz zemlju se ne vidi svet,
čak i kada orao ponosno leti sam,
ipak je tužan njegov let.

Voli me – voleću te i ja,
nek’ sve to traje dugo, dugo,
kao na ušću reke dve,
budimo zajedno, moja drugo!

Teško je biti sam


Nikad ti neću reći istinu
daleko smo mi od tog,
samo ti maštaj na prozoru
doći će i dan tvoj.

Nikad ti neću reći gde sam to
sakrio ljubav svu,
zbog čega noću sanjam te
kad sve je uzalud.

I šta me tera da ostanem,
i budem s’ tobom tu?

Tvoja ljubav je kao sat
koji kuca pod prozorom,
tvoja ljubav je kao lav
uzmeš, a ništa ne daš.

Tvoja ljubav je kao sto
prepun pića a za njim ja,
lečiti tugu još samo znam,
teško je biti sam.

Nikad ti neću reći istinu,
neću ti naneti bol,
spašću te svojim odlaskom
mada sam lud za tobom.

Nikad ti neću reći kol’ko te
stvarno volim i što,
ne mogu da ti odolim
pleni me osmeh tvoj.

Al’ sve se topi i nestaje,
kiša je u srcu mom!

Ne gledaj me

Ne gledaj me tim svojim vrbacima,
mogu ti obale jednu za drugu zašiti.
Ne traži me, mogu te tako velikog od
varadinske oteti, pa neka ostane sama.
Ne mami mi suze, ade ću ti njima potopiti.
Ne zovi, popiću te. Ćuti, čakšire mogu
podvrnuti, pa te pregaziti.
Uveče ću se umiti, a u svitanje tobom
srce oprati, pa ti takav teci, teci, teci.

Dunave

uuu Dunave, Dunave
uuu Dunave, Dunave

Osećam dok posmatram laste,
kako moje srce raste,
kad se vratim iz daljine,
uvek tako je.

I onda tonem u zvuke meke,
zavičaja pokraj reke,
i pružam usne kiši iz visine.

Dunave, šta bih ja bez tebe,
Novi Sad, kao Novi dan,
u tebi ja doživeh strast,
i prvu ljubav, znaj.
Dunave, šta bih ja bez tebe,
osmeh njen kao Novi dan,
u tebi ja doživeh strast,
i prvu ljubav, znaj.

Ja još nikom ljubav nisam dao,
kako bih mog’o, kako bih hteo,
tebi želim dati sve,
da nas ne rastave.

Perjar


K’o perje, čudan vetar, mojim srcem se širi,
na kraju sokaka stari cigan živi.

I snovi što nekad behu tu,
sad skupljeni u jastuku,
reči kuju, tuguju.

I sreću s’ tobom , i ljubav, i nadu,
i zdravlja da bude za svu decu malu,
i dete da rodiš ove godine.

Jer ti si ona što srca krade,
Jer ti si ona zvezda iz daljine,
Jer ti si ona koju čekam dugo,
Koju kujem dugo, kao stari kovač.

Miro dema Miro – so ćeres tu Miro,
Gde je, gde je Miro, perje tvoje krilo?

Jer cigansko srce imam ja,
za tugu više neću da znam,
za pesmu Miro, sve ću da ti dam.

I šator, i perje, i konja, i kola,
i blato, i zlato, srce, i dušu,
i Dunav, i Tisu, sve ću da ti dam!