Tema: Novembar - Tekstovi Pesama

Crne zastave

Krenuo sam putom koji nema kraj
Uplašen, sedeo sam na rubu ponora
Drži me za ruku i udarl glavom u zid
Milioni fanatika oko nas marširaju

Moje hrabro srce umire
U dvorištu lepršaju crne zastave
Daleko negde naša braća lutaju
Kvartovima nepoznatih gradova

Poniženi ljudi leže u prašini
Mi žudimo život, rođenje nam je smrt
Svejedno mi je pod kojom čizmom živimo
O politici u novinama - sve je kao juče

Moje hrabro srce umire
U dvorištu lepršaju crne zastave
Daleko negde naša braća lutaju
Kvartovima nepoznatih gradova

Četiri zida

Potpuno sam siguran, suviše sam nemoćan
Uvek na početku, zauvek na kraju
Zbunjeni bez reči, drugi život nemamo
Lako u san padamo, tajne svoje skrivamo

Ko se smrti boji nosi je na leđima
Nemoj više plakati, nemoj očajavati
Čekaj me da padne noč, čekaj me, biću tu
Nasa četiri zida nama je dovoljno

Vidim svetio u daljini, ponekad samo padamo
Vidim svetio u daljini, ponekad se vraćamo
Reči su nam suvišne, ništa nam ne govore
Reči su nam suvišne, ništa nam ne govore

Nama je dovoljno...

Kamen u grudima

Crvene zore, krvava jutra,
ljudi bez nade, noć, pa dan
Heroji generacije, heroji naše nacije,
strah od suza, strah baz razloga
Prljavo nebo, život bez smisla,
previše slobodni, nikad robovi
U duši zabluda, na licu osuda,
udarac u lice baz milosti

Setim sa mukla tišina,
setim sa zvona kako zvone
Pamtim prazna slova napisana krvlju
Oblake vidim kako nekuda lete
A mi samo stojlmo sa nogama zabljenim
duboko u zemlju
Duboko u zemlju...

Otkrivam razloge,
poznajam uzroka - tuga i bol
Sudblna ideala ja iza maske skrivena
Ruke na licu, suze u očima, na usnama
kletva, iluzija dobrote
Svet baz praštanja, kamen u grudima....

Dan po dan

Bačeni smo u ovaj svet
koji je sasvim loš
Svet sasvim malih ljubavi
koje smo teško upoznali
S ovog puta nema povratka,
stalno u pokretu, bez vazduha
Bez strasti dani nemira,
tragamo za otvorenim vratima

Molim te za znak u tvojim očima
Krila su nam potpuno slomljena
Pokušavam da ponovo poletimo
zbogom zemljo, zbogom, zla sudblno

Bačeni smo u ovaj svet
koji je sasvim loš
Svet sasvim malih ljubavi
koje smo toško upoznali
Sedim ovde pored prozora,
na zapadu Sunce zalazi
Puklo ja nebo, nikako da svane dan,
dan po dan...

Da li je normalno

Da li je normalno? Život košta previše
Da li je normalno? Izvana živiš, unutra umireš
Mudra glava aamo traži mir
Na možeš ga naći, mir ne postoji

Da li je normalno? U sebo samo verujem
Da li je normalno? Ponovo sam putujom
Oprosti mi, mogu shvatiti
Tek sada kad više nisam mlad

Napokon počinjem logično razmišljati
Oči sam otvorio, put bez kraja video
Mir ćeš naći samo kad nestaneš
Živiš brzo, polako umlreš

Da li je normalno? Život košta previše,
Da li je normalno? Iznutra umireš
Da li je normalno? U sebe verujem
Da li je normalno? Sam putujem

Vrati loptu

Ustanem u sedam, upalim TV,
menjam kanal, slušam, samo gluposti
Za koga sam se borio, sa koga život dao,
zašto bio levo krilo, kada bih bar znao
Kad izađem u grad, u vrat te poljubim,
ti mi kažeš - Kosta, pazi šta govoriš
Pusti ih niz vodu, ništa ne možeš promeniti,
od govna pitu ne možeš napraviti

Nikoga ne znam, ne želim da znam
Ove ljude oko mene u životu ne trebam
Samo prijatelji mojl u mene veruju
Nas jedanaest ima našu pobedu

Sreća je u igranju, budala sam ja,
jebaćemo mater svima - nema stajanja
Daj gol i ovima, jedan, tri, ili dva,
sada želim pobedu, nema poraza
Pre deset godina svi su mi govorili
da se pazim - čuvaj se prvih komšija
ovo je moj grad, moja ulica, iza svakog ugla
vreba nesreća

Malo sreće

Dao sam ti sve da te ne bih izgubio
Pristao sam iako sam osećao
Imao sa bolje dane, imao sve
U oči te pogledao i razumeo te

Pamtim sve najbolje, neću da pobegnem
Skriven iza malo sreće, sada mi je najpotrebnija

Sanjao sam noćas, video tvoj strah
Pazio na tebe čuvajući samo sebe
Da li ću uspeti pobediti
Prespavati, opstati, preživeti

Sve

Tražim mesto visoko gore, duboko kopam, hoću bolje
Tražim mesto gde da pobegnem
daleko svetlo prži oči, urezuje duboke ožiljke
Nemirno srce po strani živeti ne može

Sve, sve, sve u pizdu materinu

Hodaj pravo, voli život, budi uspravan
Daj sve od sebe, budi ponosan
Laži u ogledalu nisu dovoljne
Nemirno srce po strani živeti ne može

Sve, sve, sve u pizdu materinu

Proklet

Stranac u ogledalu čudno me gleda
U praznoj sobi sam sa samim sobom
Jednom davno, davno sam proklet
Boli svaka zora, zora što sviće

Bezbroj lica maskiranih, providnih od bola
Puno je godina prošlo, sada se bojim dolaska noći
Teško je pronaći mesto bez rane, nose me opet vetrovi ludi
Pokušavam da smislim jednu pravu reč, jednu pravu reč

Želim te opet tu kraj mene
Nedostaju mi noćas šapati tvoji
Nervozni ljudi, bolna tišina
Dajem ti sve svoje, dajem ti sve svoje

Bezbroj lica maskiranih, providnih od bola
Puno je godina prošlo, sada se bojim dolaska noći
Teško je pronaći mesto bez rane, nose me opet vetrovi ludi
Pokušavam da smislim jednu pravu reč, jednu pravu reč

Vrata izlaza

Pretvori svoje misli u dela
Tvoja dobra duša tvoj je gospodar
S tihim prezirom gledam oko sebe
Godine poraza sporo prolaze
Ptica je umrla, nemo je pevala
Depresivni ljudi žive bez cilja
Moja prijateljica loše je spavala
Videla je ono što vidim i ja

Kada si izgubljen ne prepuštaj se
Pukotina u vremenu jako je duboka
Siva soba, samo lampa na stolu
Prostor koji ničim ne potseća na tebe
Kada osetiš ponovo dno, potraži ljubav
Pokazače ti se kao poslednja nada
Probaj da osetiš još jedan lep dan

Tako su blizu tvoja nadanja
Tako daleko vrata izlaza