Tema: Legende - Tekstovi Pesama

Ako me pitaš

Ako me pitaš kako sam,
Ne čekaj odgovor.
Sliku ne čini skupi ram,
Osmehom skriću bol.

Reći ću to što ne želim,
Istina nekad izleti.
Leptir i mrežom zarobljen,
Leti, al’ kako leti...

Zato ne pitaj ništa,
Zajedno više nismo.
Nekad od cele knjige,
Ostane samo pismo,

Ako me slučajno vidiš,
Samo okreni glavu.
Kad gubim, otmeno gubim,
Pusti sad ko je u pravu.

Ako me pitaš kako sam,
Šta misliš, šta ću reći...
Zar da je strašni požar sad,
Tek, samo dim na sveći.

Ne čekaj to od mene,
Valjda se dobro znamo.
I ruža dok ne uvene
Trnjem se brani samo.

Zato ne pitaj ništa,
Zajedno više nismo.
Nekad od cele knjige,
Ostane samo pismo,

Ako me slučajno vidiš,
Samo okreni glavu.
Kad gubim, otmeno gubim,
Pusti sad ko je u pravu.

Kad gubim, otmeno gubim,
Pusti sad ko je u pravu...

A sad adio

Jednom, odleteće ptice,
Ulice naše ostaće bez sunca.
Čovek, ispratiće ženu,
Dugo na vetru još stajaće sam.

Jednom, odlazi svako,
Putem svog života.
Na rastanku samo, srce kaže,
Ja ću se vratiti.

A sad adio, a sad adio,
I ko zna gde i ko zna kad.
A sad adio, a sad adio,
I ko zna gde i ko zna kad.

Gledam nepoznata lica,
Svaki taj čovek,
Ja bih mog’o biti.

Gledam, ljube se i plaču,
Odlazi tugo,
Da ostanem sam.

Gledam oči dečaka,
Vraća se detinjstvo.
Ugašena svetla na peronu,
Takva si mladosti.

A sad adio, a sad adio,
I ko zna gde i ko zna kad.
A sad adio, a sad adio,
I ko zna gde i ko zna kad.

Pijmo i pevajmo noćas,
Momački dani brzo će nam proći.
Noćas, kad se čaše spuste,
Moj život biće daleko od vas.

Nemoj noćas da žališ,
Što ljubavi je kraj.
Uspomene naše, stari druže,
Ne mogu nestati.

A sad adio, a sad adio,
I ko zna gde i ko zna kad.
A sad adio, a sad adio,
I ko zna gde i ko zna kad.

Sam sam sa čašom i tugom,
Staro smo društvo mi, zar ne...
Pričam sa vinom kao s’ drugom,
Pričamo, mada zna već sve.

Pijem, al’ ne znam čemu sve to,
I pijan ja je ipak volim.
Pijem, jer jedno, davno leto,
Samo uz vino mogu da prebolim.

Za mene niko sad ne mari,
Al’ nikog neću ja da molim.
Pijem jer ima mnogo stvari,
koje ja, samo pijan, mogu da odbolim.

Sam sam sa čašom i tugom,
Veselo društvo, baš zar ne...
Ja nikad neću biti s’ drugom,
Uz vino, ja sam pored nje.

Pijem, al’ ne znam čemu sve to,
I pijan ja je ipak volim.
Pijem, jer jedno davno leto,
Samo uz vino, mogu da prebolim.

Za mene niko sad ne mari,
Al’ nikog neću ja da molim.
Pijem jer ima mnogo stvari,
koje ja, samo pijan, mogu da odbolim.

Pijem, jer ima mnogo stvari,
koje ja, samo pijan, mogu da prebolim...

A sada znam

Voz je ove noći krenuo,
Sa njim i ti.
Nemo, bez glasa,
Upijam mrak.

Dugo smo tako ćutke stajali,
I kisnuli.
Samo da prođe, da budem jak.

A sada znam, sad vidim sve,
Nekad i ćutanjem kažeš najviše.
Ne ljubiš me više, ne kao pre,
Hteo sam previše a gubim sve.

Znam da budem težak, sumoran,
U oku trun.
Igrač na žici, već umoran.

Navik’o sam već da tražim,
I ne nalazim,
U tvom se svetu, ne snalazim.

A sada znam, sad vidim sve,
Nekad i ćutanjem kažeš najviše.
Ne ljubiš me više, ne kao pre,
Hteo sam previše a gubim sve.

A sada znam, sad vidim sve,
Nekad i ćutanjem kažeš najviše.

Balada o penzioneru

Pogrbljen sedi, uz jutarnju kafu,
U politici čitulje gleda.
Njegovih drugova, sve je manje,
I on je spreman da se preda.

U autobus, na prednja vrata,
Onda polako do Kalemegdana,
Odigra koju partiju šaha,
Vrati se nazad do praznog stana.

(refren 2 puta)
Muče ga stare rane iz rata,
Išijas steže, lekove pije.
Deca su otišla svojim putem,
On više nikom potreban nije.

Pogrbljen sedi, uz jutarnju kafu,
U politici čitulje gleda.
Njegovih drugova, sve je manje,
I on je spreman da se preda.

Unuci retko do njega svrate,
Uveče dok u krevetu leži.
Gleda im slike u albumu,
Priznaje poraz i u san beži.

(refren 2 puta)
Muče ga stare rane iz rata,
Išijas steže, lekove pije,
Deca su otišla svojim putem,
On više nikom potreban nije.

On više nikom potreban nije,
On više nikom potreban nije,
On više nikom potreban nije...

Ana

Lišće žuto opada, vene,
Pored mene nisi ti.
Al’ se pitam gde si sada,
Šta mi radiš ovih dana,
Koga noću sanjaš Ana.

Al’ se pitam gde si sada,
Šta mi radiš ovih dana,
Koga noću sanjaš Ana.

Nema više ni staze naše,
Kojom smo se šetali.
Al’ se pitam kad si sama,
Dal’ se setiš onih dana,
Kad si moja bila Ana.

Al’ se pitam kad si sama,
Dal’ se setiš onih dana.
Kad si moja bila Ana.

Letnje kiše padaće opet,
I rađati ljubavi.
Al’ ja nikad neću moći,
Da zaboravim na vreme,
Kad si bila pored mene.

I pitam se gde si sada,
Šta li radiš ovih dana,
Koga noću sanjaš Ana

Koga noću sanjaš Ana...

Balada o penzioneru

Pogrbljen sedi, uz jutarnju kafu,
U politici čitulje gleda.
Njegovih drugova, sve je manje,
I on je spreman da se preda.

U autobus, na prednja vrata,
Onda polako do Kalemegdana,
Odigra koju partiju šaha,
Vrati se nazad do praznog stana.

(refren 2 puta)
Muče ga stare rane iz rata,
Išijas steže, lekove pije.
Deca su otišla svojim putem,
On više nikom potreban nije.

Pogrbljen sedi, uz jutarnju kafu,
U politici čitulje gleda.
Njegovih drugova, sve je manje,
I on je spreman da se preda.

Unuci retko do njega svrate,
Uveče dok u krevetu leži.
Gleda im slike u albumu,
Priznaje poraz i u san beži.

(refren 2 puta)
Muče ga stare rane iz rata,
Išijas steže, lekove pije,
Deca su otišla svojim putem,