Legenda o Bogu I Luciferu

[Vesna]

Legenda o Bogu I Luciferu


Ne smo sto razlicite religije ukazuju na postojanje duhovne ili nefizicke dimenzije postojanja, vec veoma cesto one objasnjavaju i njenu uslovljenost i interakciju s fizickom dimenzijom. Tako na primer, u hriscanskoj legendi o Bogu i Luciferu veoma slikovito je dat opis nastanka fizicke egzistencije iz nefizicke. Mada postoji vise verzija te legende njihova sustina je ista. Pre nego sto se predje na analizu legende, potrebno je takodje odrediti i znacenje imana Lucifer.
" Lucifer (lat.) doslovno rimski prevod imena bozanstva koje su Grci nazivali Fosfor (Phosporos) ili Heosfor 'Svetlonosac' ili 'Onaj koji donosi jutro'. Istim imenom su Grci i Rimljani nazivali planetu Veneru (Afroditinu zvezdu), odnosno 'zvezdu Danicu'. U hriscanskoj tradiciji, medjutim, Lucifer je posebno ime Sotone 'laznog andjela (vesnika) svetla (II Kor. 2,11). Do te promene znacenja doslo se alegorijskim tumacenjem pojedinih mesta Biblije (Isaija 14, 12; Luka 10, 18; II Kor. 2, 11)."
Paralelno s Luciferom bilo bi interesantno pomenuti i razlicita shavtanja bozanstva demijurg.
"Demijurg (grc.) graditelj, zanatlija; Ksenofont pripisuje Sokratu verovanje da je covekovo telo izgradio neki mudar zanatlija. U Platonovom dijalogu 'Timaj' demijurg je zivotni princip materijalnog sveta i umetnik koji oblikuje kosmos oblikujuci a potom mesajuci elemente vodu, vatru, vazduh i zemlju; u tom svojstvu Platonov demijurg je vise i starije bice od drugih nizih bozanstava koja oblikuju telesnu gradju smrtnih bica."
Neki od gnostika su demijurg predstavili kao silu zla koja je kreirala materijalni svet koji se u potpunosti razlikovao od bozijeg sveta dobra. Isto tako, indijsko bozanstvo Siva koje zajedno sa Bramom i Visnom sacinjavaju trojstvo, predstavljeno je kao graditelj i rusitelj.
To su samo od nekih primera u razlicitim religijama koje kreativnost i vecnost nefizickog i prolaznost i destruktivnost materijalnog vide kao jedno isto samo u potrebnoj ili nuznoj promeni i razlici.
Prema mitologiji Lucifer je bio najsposobniji Boziji andjeo koji je isteran s neba posto je dosao u sukob s Bogom. Rezultat tog proterivanja bio je Luciferov pad iz vise sfere ili neba (nefizicko postojanje) u nizu sferu ili zemlju (fizicko postojanje) gde on osniva svoje carstvo. To carstvo postaje potpuna suprotnost Bozijem carstvu jer je Luciferov pad uslovio i promenu njegove svesnosti. Medjutim, takva suprotnost omogucava stalnu interakciju ili aktivnost, odnosno kreativnost koja predstavlja sustinu svesti ili postojanja, tj. Boga.

[Vesna]

Po drugoj verziji Lucifer se dobrovoljno iz jedne vise sfere, kada se za to ukazala potreba u "Bozijem planu" spustio u nizu sferu da bi time omogucio neophodne i nuzne promene i razlike koje su sastavni deo Bozijeg postojanja, ali rezultat toga je takodje bila i nuzna promena njegove svesnosti, tj. potpuna suprotnost Bozjoj, te je on postao zao.
To bi ukratko bio sadrzaj dve verzije legende sa veoma snaznom i pronicljivom simbolikom. Bog predstavlja sustinu svega, tj. savrsen intenzitet svesti, dok Lucifer predstavalja aktivnost svesti.
Intenzitet se razlikuje po snazi koja zadrzava karakter staticnosti. Medjutim, stalne nijanse razlicite jacine neminovno dovode do kulminacije snage intenziteta sto uzrokuje nastanak aktivnosti, tj. drugacijeg kvaliteta ili suprotnost intenzitetu.
To u isto vreme uslovljava i drugacije zakonitosti razvoja aktivnosti od intenziteta. Medjutim, aktivnost (svesnost) nikada ne bi mogla nastati iz intenziteta (osecanja), a da vec nije bila sadrzana u njemu.
Inteniztet ili apsolutna sazetost svesti se nikada ne moze razumeti ni objasniti. Takva snaga samim prelaskom u aktivnost ili svesnost, tj. misao vec ogranicava sama sebe i predstavlja nesto drugo. Zbog toga i Lao Ce kaze:
" Onaj koji zna, ne govori. Onaj koji govori, ne zna."
Iz takvog intenziteta punoce, savrsenosti ili mira i ljubavi, tj. smisla iskrsne misao, odnosno aktivnost ili svesnost (sto je u legendi predstavljeno kao sukob ili odvajanje Lucifera od Boga). Takav momenat se odrazi kao ogroman prasak ili totalna ekspanzija svesti koja razara bezoblicnost i uslovljava radjanje oblika ili pojave, tj. novog kvaliteta postojanja. Taj novi kvalitet postojanja odlikuje se bezosecajnim intenzitetom ili materijom koja zauzima prostor, kao i nesvesnom aktivnoscu ili energijom koja se nalazi u specificnom odnosu s vremenom.
Zbog toga su prostor i vreme neposredne posledice nastanka fizicke dimenzije, odnosno sirenja ili rasprostiranja individualnih elemenata i njihove interakcije. Njima se kreiraju uzrocno posledicni odnosi ili pojavne zakonitosti svesti.
Vreme i prostor mogu postojati samo kroz aktivnost svesti ili njenu "pojavu". Za intenzitet svesti je karakteristicna sazetost svih individualnosti u jedinstvu. Zbog toga takva sazetost nema ni vreme ni prostor posto predstavlja apsolutnu sustinu, tj. sustinske zakonitosti ili apsolutnu istinu svesti ili postojanja.

[Vesna]

Ne smo sto razlicite religije ukazuju na postojanje duhovne ili nefizicke dimenzije postojanja, vec veoma cesto one objasnjavaju i njenu uslovljenost i interakciju s fizickom dimenzijom. Tako na primer, u hriscanskoj legendi o Bogu i Luciferu veoma slikovito je dat opis nastanka fizicke egzistencije iz nefizicke. Mada postoji vise verzija te legende njihova sustina je ista. Pre nego sto se predje na analizu legende, potrebno je takodje odrediti i znacenje imana Lucifer.
" Lucifer (lat.) doslovno rimski prevod imena bozanstva koje su Grci nazivali Fosfor (Phosporos) ili Heosfor 'Svetlonosac' ili 'Onaj koji donosi jutro'. Istim imenom su Grci i Rimljani nazivali planetu Veneru (Afroditinu zvezdu), odnosno 'zvezdu Danicu'. U hriscanskoj tradiciji, medjutim, Lucifer je posebno ime Sotone 'laznog andjela (vesnika) svetla (II Kor. 2,11). Do te promene znacenja doslo se alegorijskim tumacenjem pojedinih mesta Biblije (Isaija 14, 12; Luka 10, 18; II Kor. 2, 11)."
Paralelno s Luciferom bilo bi interesantno pomenuti i razlicita shavtanja bozanstva demijurg.
"Demijurg (grc.) graditelj, zanatlija; Ksenofont pripisuje Sokratu verovanje da je covekovo telo izgradio neki mudar zanatlija. U Platonovom dijalogu 'Timaj' demijurg je zivotni princip materijalnog sveta i umetnik koji oblikuje kosmos oblikujuci a potom mesajuci elemente vodu, vatru, vazduh i zemlju; u tom svojstvu Platonov demijurg je vise i starije bice od drugih nizih bozanstava koja oblikuju telesnu gradju smrtnih bica."
Neki od gnostika su demijurg predstavili kao silu zla koja je kreirala materijalni svet koji se u potpunosti razlikovao od bozijeg sveta dobra. Isto tako, indijsko bozanstvo Siva koje zajedno sa Bramom i Visnom sacinjavaju trojstvo, predstavljeno je kao graditelj i rusitelj.
To su samo od nekih primera u razlicitim religijama koje kreativnost i vecnost nefizickog i prolaznost i destruktivnost materijalnog vide kao jedno isto samo u potrebnoj ili nuznoj promeni i razlici.
Prema mitologiji Lucifer je bio najsposobniji Boziji andjeo koji je isteran s neba posto je dosao u sukob s Bogom. Rezultat tog proterivanja bio je Luciferov pad iz vise sfere ili neba (nefizicko postojanje) u nizu sferu ili zemlju (fizicko postojanje) gde on osniva svoje carstvo. To carstvo postaje potpuna suprotnost Bozijem carstvu jer je Luciferov pad uslovio i promenu njegove svesnosti. Medjutim, takva suprotnost omogucava stalnu interakciju ili aktivnost, odnosno kreativnost koja predstavlja sustinu svesti ili postojanja, tj. Boga.

[Vesna]

Po drugoj verziji Lucifer se dobrovoljno iz jedne vise sfere, kada se za to ukazala potreba u "Bozijem planu" spustio u nizu sferu da bi time omogucio neophodne i nuzne promene i razlike koje su sastavni deo Bozijeg postojanja, ali rezultat toga je takodje bila i nuzna promena njegove svesnosti, tj. potpuna suprotnost Bozjoj, te je on postao zao.
To bi ukratko bio sadrzaj dve verzije legende sa veoma snaznom i pronicljivom simbolikom. Bog predstavlja sustinu svega, tj. savrsen intenzitet svesti, dok Lucifer predstavalja aktivnost svesti.
Intenzitet se razlikuje po snazi koja zadrzava karakter staticnosti. Medjutim, stalne nijanse razlicite jacine neminovno dovode do kulminacije snage intenziteta sto uzrokuje nastanak aktivnosti, tj. drugacijeg kvaliteta ili suprotnost intenzitetu.
To u isto vreme uslovljava i drugacije zakonitosti razvoja aktivnosti od intenziteta. Medjutim, aktivnost (svesnost) nikada ne bi mogla nastati iz intenziteta (osecanja), a da vec nije bila sadrzana u njemu.
Inteniztet ili apsolutna sazetost svesti se nikada ne moze razumeti ni objasniti. Takva snaga samim prelaskom u aktivnost ili svesnost, tj. misao vec ogranicava sama sebe i predstavlja nesto drugo. Zbog toga i Lao Ce kaze:
" Onaj koji zna, ne govori. Onaj koji govori, ne zna."
Iz takvog intenziteta punoce, savrsenosti ili mira i ljubavi, tj. smisla iskrsne misao, odnosno aktivnost ili svesnost (sto je u legendi predstavljeno kao sukob ili odvajanje Lucifera od Boga). Takav momenat se odrazi kao ogroman prasak ili totalna ekspanzija svesti koja razara bezoblicnost i uslovljava radjanje oblika ili pojave, tj. novog kvaliteta postojanja. Taj novi kvalitet postojanja odlikuje se bezosecajnim intenzitetom ili materijom koja zauzima prostor, kao i nesvesnom aktivnoscu ili energijom koja se nalazi u specificnom odnosu s vremenom.
Zbog toga su prostor i vreme neposredne posledice nastanka fizicke dimenzije, odnosno sirenja ili rasprostiranja individualnih elemenata i njihove interakcije. Njima se kreiraju uzrocno posledicni odnosi ili pojavne zakonitosti svesti.
Vreme i prostor mogu postojati samo kroz aktivnost svesti ili njenu "pojavu". Za intenzitet svesti je karakteristicna sazetost svih individualnosti u jedinstvu. Zbog toga takva sazetost nema ni vreme ni prostor posto predstavlja apsolutnu sustinu, tj. sustinske zakonitosti ili apsolutnu istinu svesti ili postojanja.

[Vesna]

Primer karakteristicne inteligencije ljudi u odnosu na njihovu telesnu svest ili telesni oblik mozemo naci kod ljudi s Daunovim sindromom ili mongolizmom. Naziv mongolizam upravo i potice od njihovg specificnog fizickog izgleda koji se karakterise kosim ocima. Svi oni imaju prekobrojan hromozom nastao na 21-om paru telesnih hromozoma sto takodje uslovljava ne smo karakteristican oblik ili izgled njihovog tela, kao na primer isturen jezik, vec isto tako i nisku inteligenciju s usporenim psihosomatskim razvojem.
Interakcija telesne svesti s matraijom se vrsi po odredjenim zakonitostima, a takodje i interakcija duhovne svesti s telesnom svescu.
Da bi se telesna svest u materiji aktivirala ili bila u mogucnosti da zapocne interakciju s njom, odredjeni uslovi moraju biti zadovoljeni, a takodje i odredjeni uslovi za interakciju s duhovnom svecu te vrste. Zbog toga je proces kloniranja mukotrpan posao koji zahteva izuzetno veliki broj pokusaja da bi uspeo.
Osnovni uslov je pravilna konekcija potrebnih materijalnih cestica sa odgovarajucim informacijama svesti. Ako taj uslov nije zadovoljen, nemoguce je proizvesti zivot. Ili ako je taj uslov delimicno ili nepotpuno ispunjen, to moze da izazove delimicnu, kao i kratkotrajnu interakciju materije, kako s telesnom, tako i s duhovnom svecu, sto ce se onda odraziti kao kratkotrajan ili kao deformisan zivot.
U procesu kloniranja nikada se ne moze stvoriti novi oblik ili nova telesna svest od vec postojece. Ljudska vrsta unutar sebe sadrzi dve potrebne razlike ili dve suprotnosti i to muski i zenski pol. Muskarci poseduju razlicitu telesnu svest od zena, sto se ogleda u razlicitom obliku njihovih tela.
Medjutim, isto tako svaki muskarac poseduje svoju jedinstvenu individualnu telesnu svest, kao sto i svaka zena poseduje svoju jedinstvenu telesnu svest.
Interakcijom muskaraca i zene ili njihovih telesnih svesti dobija se uvek nova ili drugacija telesna svest ili dete koje se razlikuje od oba svoja roditelja. U procesu kloniranja dolazi, da se tako kaze, samo do kopiranja postojece telesne svesti jedne osobe samim tim i telesnog izgleda.

[Vesna]

Medjutim, iako inteligencija kloniranih ljudi moze biti slicna, razvoj njihove subjektivne svesti ili svesnosti ce se uvek razlikovati. Klonirani ljudi nikada ne mogu imati potpuno iste uslove razvoja ili ista iskustva koja ce usloviti njihov karakter.
Hindu religija nastanak zivih bica takodje vidi kao interkciju vise, duhovne energije (duhovne svesti) s nizom, materijalnom energijom (telesnom svescu). A. C. Baktivedanta Svami Prahupada u knjizi " Odricanje kroz mudrost" pise:
" Prema tome sve pojave u ovom materijalnom svetu su jednostavno interkcija vise, duhovne energije vrhovnog Boga s njegovom nizom, materijalnom energijom. Materijalna energija je poznata kao ksetra ili polje aktivnosti, a duhovna energija je poznata kao ksetra-jna ili znanje polja aktivnosti. Sve razlicite vrste zivih bica s njihivim razlicitim karakteristikama su proizvedene interakcijom ksetra i ksetra-jna. Energetski princip, kontrolor obe ove energije je Supreme Personality of Godhead, Krsna. On mora biti priznat kao krajnji uzrok kreacije, odrzivac i rusilac ove kosmicke manifestacije. Kao sto kaze Bhagavad-gita (7.6-7):
' Sva kreirana bica imaju izvor u ove dve prirode (niza i visa Bozija energija). Od svega materijalnog i svega duhovnog u ovom svetu, znaj sigurno da sam ja oboje i stvaralac i rusilac. O pobednice bogatstva nema vise istine od Mene. Sve se oslanja na Mene kao biseri na koncu.