Ovo su istine i zablude o Srednjem veku

Srednji vek se poprilično razlikovao od onoga čemu nas uče u školama i što gledamo na televiziji


Srednji vek se poprilično razlikovao od onoga čemu nas uče u školama i što gledamo na televiziji


Prva asocijacija na Srednji vek većini nas bila bi slika hrabrog viteza koji na svom konju galopira kroz polja kuge, prljavštine i zatucanosti. Teško da bi vam iko nešto rekao zbog toga, ipak je to ono o čemu nas uče u školama, što gledamo na televiziji, pa i čitamo u pojedinim knjigama. Ipak, Srednji vek se poprilično razlikovao od onoga kako ga sada vidimo, a evo i nekih od najvećih zabluda.


1. NAUČNI NAPREDAK JE STAO

Zabluda:

Mračno doba nije za džabe sinonim za Srednji vek. Svaki naučnik koji je zapravo pokušao izučava univerzum bio bi prognan od strane crkve koja je propagirala samo Bibliju, a svi su mislili da je Zemlja ravna.

Istina:

Pored činjenice da je većina ljudi u Srednjem veku zapravo verovala da je Zemlja okrugla, crkva nije bila krivac za ubijanje nauke, naprotiv, bila je najzaslužnija za njeno spasavanje.

Pošto su varvari ušli u Evropu, a Rimsko carstvo otišlo putem dinosaurusa, katolička crkva ostala je jedini preostali aspekt rimske kulture u Zapadnoj Evropi. Crkve su se širile po kontinentu, a sa njima i biblioteke. Monasi su bili među retkim obrazovanim ljudima tad, a sve što nam je preostalo i što znamo o tom periodu – ostalo nam je zahvaljujući njima.

Kako je vreme prolazilo, crkva je počela da osniva i univerzitete. Oksford, Kembridž, Pariski univerzitet, bili su neki od njih. Studije su trajale oko sedam godina, a za doktorat je bilo potrebno još sedam. Univerziteti su bila mesta gde je posebna pažnja posvećena prevođenju delima antičkih mislilaca poput Platona i Aristotela, pa je tako otvoren put renesansi.

Otprilike u isto vreme kada su univerziteti nicali po Evropi, krstaši su na kontinent doneli napredne muslimanske ideje o nauci i tehnologiji. Kopmas i mnoga druga navigaciona sredstva došli su iz muslimanske Španije, a bili su korisni u kasnije vreme pomorskih putovanja. Italijanski trgovci, koji su poslovali po Severnoj Africi, doneli su nam arapske brojeve.

Zahvaljujući univerzitetima došlo je i do napretka medicine. Seciranje leševa zapravo nije smetalo crkvi, a srednjovekovni univerziteti najčešće su se bavili time u podrumima. Do 14. veka već je bilo funkcionalnih bolnica, a doktori su koristili antiseptike kada su amputirali ektermitete.


SVI SU SMRDELI

Zabluda:

Čak i da ne znamo ništa o Srednjem veku, sigurni smo da su tada svi bili prljavi i da su smrdeli. Srednjovekovni seljaci izgledali su kao da su ispali iz Monti Pajton i Sveti gral, a ni viša klasa nije bila ništa bolja. Ljudi su se kupali onoliko često kao što mi sada idemo kod zubara – nekoliko puta godišnje.

Istina:

Srednjovekovni ljudi su voleli da se kupaju. Možda čak i previše – nastavili su rimsku tradiciju javnih kupki, gde se gomila ljudi kupala zajedno. Većina nemačkih gradova i sela imala je posebna komunalna kupatila u kojima bi se radnici posle napornog dana kupali i družili.

Takođe, ljudi ne samo da su prali ruke pre i posle jela, već je običaj bio da se kupate zajedno s gostima kada vam dođu u kuću. Srednjovekovna potražnja za sapunom bila je toliko velika u 13. veku, da je sapun u Britaniji, Italiji, Španiji i Francuskoj proizvođen skoro u industrijskim razmerama.

Ipak, sve se promenilo odjednom, a to je verovatno i razlog što o higijeni tih ljudi imamo mišljenje kao o prosečnom putniku GSP-a. Sredinom 14. veka Evropu je zahvatila kuga. Pojedini intelektualci su krivca našli upravo u kupanju, jer su smatrali da ono otvara pore koje prizivaju zle duhove i bolest, a mase su im poverovale, pa je tako evropska kultura kupanja krenula u zaborav.


BILO JE VITEŠTVA

Zabluda:

Vitezovi su bili hrabri i časni ratnici, spasavali su dame u nevolji i ubijali zlikovce.

Istina:

Vitezovi su bili profesionalni ratnici, a kada nije bilo bitaka – morali su nečim da se zanimaju. Pošto su uglavnom bili mladići puni snage i besa koje u tim momentima nisu znali kako da kontrolišu, uglavnom su se iskaljivali na lokalnom stanovništvu. U 11. veku, kada su lokalni lordovi počeli da se prepiru oko deobe ostataka Rimskog carstva, bilo je mnogo bitaka na čijim čelima su bili vitezovi. Te bitke su manje bile u stilu onih kakve smo gledali u „Hrabrom srcu“ i sličnim epskim spektaklima, a više su bile po principu – upadnemo u selo i pokoljemo sve.

Crkva je pokušala da spreči te konflikte, koji su pretili da ugroze stabilnost čitavog kontinenta. Prvo su pokušali da ostveštaju vitezove moštima svetaca, a kada to, logično, nije uspelo, Papa je organizovao Prvi krstaški rat i sve ih poslao na Bliski istok, gde su se bavili viteškim stvarima poput jedenja beba i masakriranja čitave populacije Jerusalima.

Od kasnijih pokušaja da se vitezovi stave pod kontrolu napoznatiji je ’viteški kod’, koji je primenjen u 13. veku. Stvoreni su uzori poput Ser Lanselota, kao vodilja za ponašanje u ratu i miru. Vitezovi su ohrabrivani da brane slabe, s tim što su pod ’slabima’ podrazumevali plemićku ženu i decu, tako da je teror na seljanima i ostalim ljudima nižeg staleža uglavnom nastavljen.


SVI SU BILI ČEDNI

Zabluda:

Tokom izuzetno religioznog Mračnog doba seks je bio izričito zabranjen van braka.

Istina:

Krakovke (ili pulenke) su cipele sa špicatsim vrhom koje su bile izuzetno popularne u 14. veku. Špic je nekada bio toliko dugačak da onaj koji ga nosi nije mogao da potrči, niti da hoda uz stepenice, a trebalo je da predstavlja – vlasnikov polni organ.

Sa seksom se nije stalo samo kod mode. Prostitucija je i u to vreme bila veoma razvijena. Iako je tehnički bila protiv učenja crkve, nekako se došlo do kolektivnog zaključka da bi muškarci silovali sve redom da nema prostitutki. U većini srednjovekovnih gradova prostitucija je bila legalna, a bordeli su dobijali licencu od strane gradonačelnika. Čak je i crkva imala svoje osveštane bordele.

Da ne izostavimo one oženjene – pošto je većina brakova u višoj klasi bila politički dogovor, a ljudi u sklopljenim brakovima se neretko nisu baš podnosili, preljuba je bilo na sve strane. Ako ste ikada gledali seriju poput „Tjudorovih“ i mislili da se u tim stvarima preteruje zbog publike, prevarili ste se.


ŽENE SU TRETIRANE KAO NIŽA BIĆA

Zabluda:

Žene su bile potlačene, građani drugog reda, a njihovi jedini poslovi bili su da kuvaju, čiste i rađaju svaki čas.

Istina:

Sve do poslednjih 200 godina, Evropa je bila uglavnom poljoprivredni kontinent. I žene i muškarci su zajedno održavali imanja, bavili se istim poslovima i imali slična zaduženja. Što se gradova tiče – ni tu nije bilo mnogo razlike. Ako bi otac posedovao prodavnicu ili krčmu ćerke su bile te koje bi mu pomaglae. Često bi baš ćerka nasledila porodičan posao od oca, a žena bi neretko i posedovala krčmu. Zapravo, žene su u jednom trenutku vodile čitavu Englesku proizvodnju piva.

Žene kojese nisu bavile krčmama ili usevima mogle su da se priključe samostanu. To tada uopšte nije bila mala stvar jer su imale potpuni pristup obrazovanju, mogle su da nauče da čitaju i pišu u vreme kada to mnogi vladari nisu umeli. A ako bi postale igumanije samostana, imale su poziciju jednaku, pa i veću nego lordovi.


ŽIVOT JE BIO UŽASAN I KRATAK

Zabluda:

Život u Srednjem veku bio je prljav, surov i kratak. Hrana je bila užasna, mesto za život isto, kao i većina poslova. Na sreću, ljudi se nisu zadržavali na ovom svetu, jer su uglavnom do 35. godine i umirali.

Istina:

Nije netačno reći da je prosečan životni vek u Srednjem veku bio 35 godina. Ipak, treba obratiti pažnju na ‘prosečan’. Smrt odojčadi je bila česta, jer nije bilo vakcina protiv mnogih dečijih bolesti, kao ni napredne medicine. Ipak, ako bi osoba doživela 21. rođendan u 15. veku, uglavnom bi poživeo još 50-ak godina.

Tipična predstava srednjovekovnog kmeta bila bi osoba koja radi od jutra do sumraka, bez odmora, lomeći leđa za feudalca koga nije moglo manje da bude briga, Ipak, prosečan kmet radio je osam sati dnevno, a uz to je imao i pauze za ručak i dremku. Čak je i radio mnogo manje dana godišnje nego mi sad – nikad se nije radilo nedeljom, Božić i Uskrs slavili su se danima, nije se radilo ni dobar deo leta, a takođe su se praznovali svi dani svetaca, kojih je bilo mnogo, tako da je prosečan kmet u to vreme bio na odmoru dobru trećinu godine. Slobodne dane provodili su na raznim festivalima i vašarima, opijajući se i zabavljajući.


Prosečna godišnja zarada kmeta u Engleskoj bila je oko 1,000 današnjih dolara godišnje, što je više nego u nekim nerazvijenim zemljama sada. I iako im to nije bilo dovoljno za život na visokoj nozi, bilo im je dovoljno da se prehrane, ponekad kupe luksuzni predmet, kao i da imaju dovoljno pića za sve te slobodne dane.

newsweek.rs