Georgina Đuka, majka Nikole Tesle: Talenat i dobrotu prenela na sina


Kao prava Samarićanka, nesebično je pomagala bolesnima, nemoćnima i volela sve što
živi. Umrla je na Veliku subotu 1892. godine, a Bog joj je uslišio poslednju želju



ZA izumiteljski dar koji je posedovao, Nikola Tesla se u knjizi "Moji izumi" zahvalio
majci. Nije bio škrt na toplini, niti je krio koliko joj se divi, dok ju je opisivao
kao izuzetno hrabru ženu, retke umešnosti i moralne snage. Nazvao ju je prvorazrednim
izumiteljem, verujući da bi mnogo postigla da, kako je zapisao, nije bila tako daleko
od modernog života.

Georgina Đuka Tesla, majka velikana među velikanima, imala je, govorio je njen sin,
toliko spretne ruke da je ono što očima vidi, rukama mogla da stvori. Kreirala je
mnoge alatke i tkala najlepše šare od vune, koju je sama prela. "Čak je sejala semenje,
uzgajala biljke i sama razdvajala njihova vlakna. Neumorno je radila od rane zore do
kasno u noć i bezmalo sva odeća i pokućstvo u kući bili su deo obrazovanja", zapisao
je najveći naučnik svih vremena i čovek koji je zadužio čovečanstvo.
Pletenu ličku torbicu sa kojom ga je ispratila u gimnaziju, Nikola je celog života
nosio kao amajliju. Baš onako kako je čuvao sve njene reči nežnosti i podrške.
Đuka je potekla iz svešteničke porodice, u takvu se i udala. Rođena je u Tomingaju
kod mesta Gračac 1822. godine, kao unuka prote Tome, ćerka Nikole Mandića i Soke
Budisavljević. Majka joj je rano umrla, pa je kao najstarije dete brinula o šestoro
braće i sestara, što ju je udaljilo od obrazovanja. Nije umela da čita, ali je
obožavala poeziju i napamet znala hiljade stihova narodnih pesama, pa i odlomke iz
Njegoševog "Gorskog vijenca". Nikola je od nje nasledio i fantastičnu moć pamćenja.
Kao spretna i domišljata, još od malena je pronalazila razne sprave, od beskorisnih
stvari pravila korisne. Pokazivala je zavidno intelektualno umeće, ali nije imala
uslove da se školuje. Govorilo se da je prava Samarićanka, jer je uvek imala potrebu
da pomaže bolesnim i nemoćnim.

Postala je supruga sveštenika Milutina Tesle, sa kojim je u Smiljanu dobila dva sina
- Dana i Nikolu, kao i tri ćerke - Angelinu, Milku i Maricu. Nažalost, Dane je od
udarca konja preminuo u 14. godini, što je bila velika tragedija za porodicu. Posle
toga, Tesle su se preselile u Gospić, odvojivši se od svoje crkve Svetog Petra i
Pavla u Smiljanu i skromne kuće. Ali, Đuka je i dalje bila stub doma. Svaki kutak
je držala pod konac, pravila je alatke, tkala, vezla. Mnogo pažnje je posvećivala
vaspitanju dece, učila ih da budu dobri ljudi i milostivi prema bližnjima. Brinula
se, jer je Nikola bio bolešljiv i strašljiv, živeći dugo, kako je priznao, u strahu
od utvara, zlog duha, ljudoždera... Ona je oduvek prepoznavala njegovu posebnost i
znala je da će svi ti strahovi iščeznuti. I bila je u pravu.

Očekivalo se da Nikola nasledi oca i nastavi svešteničkim stazama. Ali, majka Đuka je
dala završnu reč. Zbog nje se to nije dogodilo. Kako je u knjizi "Znamenite žene Srbije"
naveo Žika Marković, ona je očekivala da joj sin krene tim putem, ali da bude obrazovan
i "pohranjen knjigama", dok je otac verovao da su one neprijatelji vaspitanja. Iako je
Milutin Tesla imao bogatu biblioteku, pisao pesme i članke, zanimao se za filozofiju,
sinu u ranom dobu nije dozvoljavao da čita. Skrivao je sveće od njega, pa je Nikola
krišom pravio fitilje, izlivao tanke štapove lojanice i "gutao" stranicu za stranicom,
sve do zore. Majka je razumela tu strast, jer ju je i sama osećala, a nije mogla da je
zadovolji u toj meri.

Marković navodi zapise biografa Nikole Tesle, u kojima stoji da je on prvi put privukao
pažnju javnosti kada je u šestoj godini stavio u pogon vatrogasna kola, posle
bezuspešnih pokušaja stručnjaka. Posle nekoliko sličnih poteza kojima je sve ostavio bez
daha, Đuka je uspela da ubedi supruga da je za dete bolje da studira tehniku, umesto
Bogoslovije. Milutin je jedva pristao jer je Đuka bila uporna. Posle godinu dana lečenja
od kolere, Nikola je od roditelja dobio obećanje da će ga poslati na najbolji politehnički
fakultet.

Ona je sinu uvek bila podrška, u svemu. Nikola je isticao da je bila dobar psiholog sa
jakom intuicijom. Nije krio da mu je majka pomogla da prevaziđe fazu koja je za njegovog
oca bila neoprostiva. Naime, u mladalačkom zanosu je bio naklonjen kocki i samo je majka
to smatrala prolaznom strašću. Razumela je, zapisao je Nikola, mušku prirodu i znala da č
ovek može da se spase samo vlastitom voljom. U knjizi "Moji izumi" naveo je:

"Sećam se jedno popodne, kada sam izgubio sav novac i strasno žudeo za igrom, ona je došla
k meni sa svežnjem novčanica i rekla mi: "Idi i zabavljaj se!". Što brže izgubiš sve što
imamo, to bolje. Znam da će to da te prođe". Bila je u pravu. Tog trena sam pobedio svoju ˙
strast i jedino sam zažalio što nije bila stotinu puta jača."

Marković kaže da je Tesla naučio da kroti svoje strasti baš zahvaljujući majci, tako je
"pobedio" jaku želju za pušenjem i ispijanjem kafe.

Nikolin otac Milutin Tesla, sveštenik i majka Georgina Đuka Tesla



"Učila ga je majka Đuka da voli sve što je živo. I njegovi golubovi, bela golubica i
plavkasti goluban, preko puta hotela u Njujorku, s pravom su ga očekivali u večernje sate,
da mu slete na rame i dobiju obavezno zrnevlje", navodi u knjizi Marković.

Telegram da mu je majka na samrti, Nikolu je zatekao u Parizu. Odložio je sva predavanja
i odmah otputovao u Gospić. Georgina Đuka Tesla je umrla uoči Vaskrsa, na Veliku subotu,
u aprilu 1892. godine. Bog joj je uslišio poslednju želju, videla je voljenog sina Nikolu
i oprostila se sa njim.

NIJE SE PLAŠILA SMRTI

KOLIKO je Đuka bila posebna i hrabra, Tesla je u knjizi "Moji izumi", pokušao da dočara i
sledećom pričom: "Kada je majci bilo šesnaest, nekakva zarazna bolest je harala zemljom.
Njenog oca su pozvali da obavi poslednju pričest bolesnika na umoru, a za vreme njegovog
odsustva, ona je sama otišla da pomogne jednoj porodici u susedstvu, koju je takođe napala
ta strašna bolest. Svi članovi porodice, njih petoro, brzo su podlegli jedno za drugim.
Ona ih je sama okupala i obukla. Pošto ih je, prema običajima predaka, ukrasila cvećem,
položila ih je na odar. Kada joj se otac vratio, sve je bilo pripremljeno za hrišćansku
sahranu".

Izvor: Novosti