Počeci muzike u Srbiji

Kakva je bila uloga Beogradskog pevačkog društva i njegovih prvih dirigenata u
buđenju nacionalne svesti?



Opšte je poznato da se istorija naše muzike počela odvijati u vojnoj muzici
(od 1831. godine, kada je Šlezinger sa svojom bandom došao u Kragujevac, na
dvor kneza Miloša), zatim u Beogradskom pevačkom društvu (osnovanom 1853. godine),
te u Narodnom pozorištu (osnovanom 1868). Sva tri činioca su se tokom devetnaestog,
pa i na samom početku dvadesetog veka, u svojim delatnostima često prožimala,
imajući pred sobom ne samo umetničke, već i nacionalne zadatke i ciljeve, koji
su bili utoliko značajniji koliko je Srbija sve više preuzimala ulogu pijemonta
celoga srpstva. Štaviše, notorna je činjenica da je naša muzika, u celini uzev,
imala prvenstveno nacionalni cilj, i da su pred njim bledeli svi ostali, što i
ovlašni pogled na programe ondašnjih koncerata i predstava pokazuje i dokazuje.
Po prirodi stvari, Beogradsko pevačko društvo je u tome prednjačilo, jer je ono
počev od 1857. godine, tačnije otkad je Kornelije Stanković preuzeo dužnost
njegovog horovođe, postajalo izrazito nacionalno društvo, pevajući sve više,
a ubrzo potom isključivo domaću muziku, u prvom redu svojih horovođa (posle
Kornelija - Davorina Jenka, Josifa Marinkovića i Stevana Mokranjca), koji su,
svak na svoj, originalan način, dali sopstveni i neprocenjiv doprinos izgradnji
takvog nacionalnog pravca. Istorija je valjda konačno demantovala uobičajenu tezu
„velikosrpskih" muzikologa da Jenko (rodom Slovenac) nije mogao u dovoljnoj meri
da oseti srpsku „žicu" u muzici, jer ju je on baš svojom muzikom „ispredao" na
takav način da su mnoge njegove pesme iz pozorišnih komada (više od 50 njih)
postale u punom smislu - narodne (npr. Čergo moja, čergice, na tekst Milorada
Šapčanina). O opredeljenju za himnu novokonstituisane Republike Srbije da i ne
govorimo.

Međutim, ako se Jenko delio između Beogradskog pevačkog društva i Narodnog
pozorišta, u kom je od 1871. godine kapelnik sa nesagledivim obavezama, prava
je sreća za našu muziku, pa i za BPD, što su ga nasledili Marinković i Mokranjac,
koji su se u daleko većoj meri mogli posvetiti svojoj dužnosti u njemu. Posebno
se ovo odnosi na Stevana, koji je gotovo sav kompozitorski rad njemu i posvetio,
izgrađujući svoj stil prema njegovim moćima, i obrnuto - podređujući njegove moći
svom stilu. Ta plodna interakcija zbilja je bogato urodila, sa više od 150
svetovnih i duhovnih dela, i sa petnaest rukoveti i Liturgijom kao vrhuncima.
Pritom, ne treba gubiti iz vida ni Mokranjčev rad u Srpskoj muzičkoj školi
(osnovanoj 1899. godine), ali je tamo imao dragocene pomagače u liku Stanislava
Biničkog i Cvetka Manojlovića.



Da bismo oslikali delić okolnosti u kojima se srpski muzički život odvijao
početkom dvadesetog veka, neka nam posluži dvostruka proslava 25-godišnjice
umetničkog rada Stevana Stojanovića Mokranjca, najpre u Beogradu (6. maja 1909),
a potom i u njegovom rodnom Negotinu, i usputnim svraćanjem u rumunski obalski
grad Turn Severin, dve nedelje kasnije, o Duhovima. Naime, bila je to burna
godina, tek dva meseca pošto je nekako zabašurena krvava rana stvorena
aneksijom BiH, koju je Srbija (pod pritiskom velikih sila) morala proglasiti
svojim interesom, te garantovati suzbijanje svake kontraaustrougarske
propagande. U to vreme je palo i „odricanje" prestolonasledništva princa Đorđa
i ustoličenje kraljevića Aleksandra na njegovo mesto, srećom, uz kako-tako
objedinjenu koaliciju svih stranaka u vladi staroga Stojana Novakovića, što
je bar davalo privid velikog „narodnog pomirenja".

Zato je i bilo potrebno da ta proslava još jednom potvrdi neosporni fakt o
nacionalnoj misiji BPD, ne samo blagodareći njihovim brojnim gostovanjima
širom srpskih zemalja, već i oduševljenim kopiranjem i imitiranjem njihovog
rada po celom Srpstvu. Na sve strane se orila srpska pesma, pronoseći srpski
zavet i amanet, i vazda uz srpsku trobojku, da se nikakve kontrapropagande,
pa ni policijske zabrane u neprijateljskim zemljama nisu mogle isprečiti niti
onemogućiti širenje tog sveopšteg srpskog fluida.

Da li je potrebno naglašavati od kojih, i kakvih dela je sastavljen program u
slavu Mokranjca?

Izvor: RTS