Tema: Mir u dusi, sjaj u ocima, osmeh na licu, ljubav u srcu

Čežnja


Sanjam da ćeš doći
jer mirišu noći, a drveće lista,
i novo se cvece svakog jutra rodi;
jer osmesi ljupki igraju po vodi,
i proletnjim nebom sto od sreće blista;
jer pune topole, i kao da hoće
k nebu, pune tople, nabujale žudi;
jer u duši bilja ljubav već se budi,
i mirisnim snegom osulo se voće;
jer zbog tebe čežnje u vazduhu plove;
svu prirodu Gospod za tvoj doček kiti.
Cveće, vode, magle, jablanovi viti,
sve okolo mene čeka te i zove.
Dođi! Snovi moji u gustome roju
tebi lete. Dođi, bez tebe se pati!
Dođi! Sve kraj mene osmeh ce ti dati
i u svemu čežnju opazićeš moju.


Desanka Maksimović

ANABEL LI

U carstvu jednom, pre mnogo leta,
Kraj sinjeg mora sve to se zbi –
Živela jedna devojka lepa,
Ime joj beše Anabel Li;
Njoj samo ljubav na srcu cveta,
Ljubav kojom se volesmo mi.

Bila je dete i mlad bih i ja,
Al’ ljubav strasna tada se zbi,
Što od svih više ljubavi sija –
Mene i moje Anabel Li;
Da takva ljubav u njima klija
Žudeše s neba anđeli svi.

Zbog toga stravno serafim vreba,
Kraj sinjeg mora anđeli zli;
I dunu vetar da sledi s neba
Prelepu moju Anabel Li.
Viteza njenih povorka stala,
Da je od mene odnesu svi;
U grob je morskih spustiše žala,
Da večne snove u njima sni.

Anđele zavist mori u raju,
Jer su upola srećni ko mi.
Da! – samo zato (kao što znaju
Kraj sinjeg mora u carstvu svi)
Sa neba vetar dunu na kraju
I sledi moju Anabel Li.

Tu našu ljubav prebajna što je,
Nju žele mudri i stari svi –
Od njih se više volesmo mi –
Ni anđeli od zavisti svoje,
Niti iz mora demoni zli,
Sklonili nisu od duše moje
Dušu predivne Anabel Li.

Dok mesec zrači, ja snivam snove,
Snove o mojoj Anabel Li,
I viđam oči dok zvezde plove,
Prelepe oči Anabel Li.
I dok po sinjem moru noć pliva,
Ja ležim gde mi draga počiva,
Kraj njenog groba gde tiho spi,
Gde moja draga sad snove sni.
U carstvu jednom, pre mnogo leta,
Kraj sinjeg mora sve to se zbi –
Živela jedna devojka lepa,
Ime joj beše Anabel Li;
Njoj samo ljubav na srcu cveta,
Ljubav kojom se volesmo mi.


EDGAR ALAN PO

~Trudi se da ne misliš o onome što smatraš lošim.

~Sposobnost mišljenja je nešto najdragocjenije u čovjeku, i nju treba svim silama da čuvamo
i njegujemo u sebi.

~Cijeni dobre misli i svoje i tuđe kad ih poznaješ. Ništa ti neće toliko pomoći koliko dobre misli
da izvršiš istinski zadatak svoga života.

~Da razum ne može da upravlja životom, tvrde samo ljudi čiji je razum tako pokvaren da mu ni
oni sami ne vjeruju.

~Trima putevima možemo da dođemo do mudrosti.
Prvo: putem iskustva; to je najteži put.
Drugo: putem podražavanja; to je najlakši put.
Treće: putem razmišljanja; to je put najplemenitiji.

Lav Nikolajevič Tolstoj

LJUBAVNA PESMA

Od zlatnog disanja
stvoriše nas nebesa.
O, kako se volimo ...

Ptice postaju pupoljci na granama,
ruže uzlepršavaju.

Neprestano tražim tvoje usne
iza hiljadu poljubaca.

Noć od zlata,
zvezde od noći ...
Niko nas ne vidi.

Kad dođe svetlost sa zelenilom,
zadremamo;
samo nam pleća još igraju kao leptiri.


ELSE LASKER-SCHÜLER

PLAVI LEPTIR

Leptirić plavi leluja,
nosi ga vetra dah,
sedefni treptaj zasja,
zacakli, mine u mah.

Tako u problesku kratkom,
u mimoletni tren,
videh gde sreća mi mahnu,
zasja i minu ko sen.

HERMANN HESSE

SPOMEN

Sećaš li se onog sata
Kad si meni oko vrata
Bele ruke savila,
I krijući svoje lice
Meni pone nehotice
Tvoju ljubav otkrila?

Sećaš li se onog jada
Kad glas dođe iznenada,
Ko iz vedra neba grom,
Da ja moram odlaziti,
Tebe, dragu, ostaviti,
I moj vozljubljeni dom?

Suza zasja u tvom oku
I vozbudi preduboku
Ranu tužnu srca mog;
Reći ništa ti ne mogoh,
Žalost nema reči mlogo,
Pitaj samo srca tvog.

Otkad s tobom se oprostih,
Odrekoh se sve radosti,
Prazan mi je ceo svet,
Jer bez tebe nema mene,
Ka'no što bez rose vene
U livadi mladi cvet.

Kad će opet danak doći
Da će moji jadi proći,
Skopnit moga srca led!
Kad ću opet sretan biti,
S nežnostju te zagrliti,
Srkat s tvojih usta med!

SPIRIDON JOVIĆ

NA MOM NEBU

Na mome sutonskom nebu ti si poput oblaka,
i tvoja boja i oblik su onakvi kakve želim.
Moja, moja si, ženo usana slasnih,
moji beskrajni snovi u tebi žive.

Svetiljka duše moje rumenilom ti boji noge.
Moje oporo vino najslađe je na usnama tvojim,
oh, žetelice moje sutonske pesme,
kako te ovi samotni snovi osećaju mojom.

Moja si, moja, i ja kličem u popodnevnom
povetarcu, a vetar pronosi moj udovički glas.
U dubini očiju mojih ti loviš, tvoj noćni
pogled se zaustavlja poput vode tvog otimanja.

Zatočenica si u mreži moje muzike, ljubavi moja,
a mreže muzike moje kao nebo su široke.
Na obali tvojih tužnih očiju duša mi se rađa.
U tvojim tužnim očima početak je zemlje snova.

PABLO NERUDA

SRECAN

Ovog puta me pustite da budem srećan,
ništa se nije desilo nikom,
sve što se dešava to je da sam srećan
sa sve četiri strane srca,
kad hodam, spavam ili pišem.

Šta da vam radim, srećan sam.
Bezbrojniji sam od trave na livadama,
osećam kožu kao cerovu koru
i dole nadu, gore ptice,
more kao kopču na svome pojasu,
od hleba i kamena stvorenu zemlju,
vazduh raspevan kao gitara.

Ti, pokraj mene u pesku, pesak si,
pevaš i pesma si,
svet je danas moja duša,
pesma i pesak svet su
danas tvoja usta
pusti me
da u tvojim usnama i pesku
budem srećan,
srećan što dišem
i što ti dišeš,
srećan što dodirujem tvoje koleno,
i tad mi se čini da sam dirnuo
azurnu kožu neba i njenu svežinu.

Danas me pustite samog
da budem srećan,
sa svima ili bez ikog,
srećan sa travom i peskom,
srećan sa vazduhom i zemljom,
srećan s tobom,
s tvojim usnama
srećan.

PABLO NERUDA

DOPADAS MI SE KAD CUTIS


Dopadaš mi se kada ćutiš jer kao da si odsutna,
iz daljine me čuješ i glas te moj ne dodiruje.
Kao da su ti oči nekud odletele
i poljubac jedan sklopio usne.

I pošto su sve stvari pune moje duše,
izranjaš iz njih njome ispunjena.
Leptiru sna, na moju dušu ličiš
i ličiš na reč melanholija.

Dopadaš mi se kada ćutiš i kad si kao odsutna.
I kao da se žališ , leptirice zaljubljena.
Iz daljine me čuješ i glas me tvoj ne dodiruje.
Dozvoli mi da ćutim zajedno s ćutanjem tvojim.

Pusti me da ti govorim tako©Ęe ćutanjem tvojim,
svetlim kao svetiljka, jednostavnim kao prsten.
Slična si noći, zaćutala i zvezdana.
Ćutanje ti je od zvezda, tako daleko i čisto.

Dopadaš mi se kada ćutiš jer kao da si odsutna.
Daleka i bolna kao da si preminula.
Samo reč, tada, jedan osmeh je dosta.
I radostan sam, radostan što istina to nije.


PABLO NERUDA

MAJSKA PESMA

O, al' mi blista
priroda sva!
Al' kliče polje!
Al' sunce sja!

Iz svake grane
pupi po cvet,
a iz žbunova
glasova svet;

Iz svakih grudi
radost i raj.
O, zemljo! Sunce!
O, srećo, traj!

Ljubavi, lepša
no oblak taj
što zlatni zorin
upija sjaj,

Ti polju daješ
blagoslov nem,
a cveća dahom
i svetu svem.

Devojko! Draža
no život sam!
Pogledaj! Taj pogled!
Voliš me, znam.

Ne voli ševa
pesmu ni let,
nit dah nebesa
jutarnji cvet

ko što te voli
plahi mi dah,
tebe što mladost,
radost i mah

zvucima daješ
pevanja mog.
Ljubav ti ovu
platio Bog!


GETE