Tema: Anegdote

Anegdote


Vlasnik imanja

Bogati i naduveni Betovenov brat poslao je kompozitoru novogodišnju čestitku. Na kraju se potpisao: "Johan van Betoven, vlasnik imanja".
Čuveni kompozitor mu je kartu vratio, dopisavši na poleđini:
"Ludvig van Betoven, vlasnik mozga".

Pohvala
Jednog Sokratovog učenika i kasnijeg učitelja filozofije, Antistena iz Atine, neko htede da obraduje i reče mu:
- Ljudi te veoma hvale.
- A šta sam to glupo uradio da me hvale? - odvrati filozof.

Sokrat i zlo

Jedan učenik je jednom rekao Sokratu da je neki tiranin iz nekog dalekog grada otelotvorenje apsolutnog zla.
„Ne mogu da se složim sa tobom da je taj tiranin otelotvorenje Apsolutnog Zla“, odgovori Sokrat, „ali bih jako voleo da si u svojoj pretpostavci u pravu“.
Učenik, šokiran rečima svog učitelja, odgovori. „Kako to, Sokrate! Kako možeš da kažeš tako nešto? Šta god da si mislio..?“
Sokrat objasni: „Pa, ako bi bilo moguće da je taj tiranin otelovljenje apsolutnog zla, onda bi trebalo da pretpostavim da je moguće da je neka druga osoba otelovljenje apsolutnog Dobra, a meni je Dobro toliko drago da bih potražio to otelovljenje apsolutnog Dobra i prihvatio zauzvrat da negde postoji apsolutno zlo kao manju gnjavažu“.

Kako je u Atini

Sokrat je sedeo ispred kapija Atine, kad mu priđe jedan čovek i reče: “Razmišljam da se preselim u Atinu. Da li bi, molim te, mogao da mi kažeš kako se tu živi?” Sokrat odgovori: “Rado ću ti reći, ali molim te, reci ti prvo meni kako ti je bilo u gradu gde si ranije živeo?” Čovek smesta odgovori: “Bilo je užasno. Ljudi su bili spremni da ti zabiju nož u leđa i da te opljačkaju do gole kože. Ne ostavljam tamo nijednog prijatelja, već samo neprijatelje”. Sokrat se namršti i tužno reče: “Pa, bolje idi dalje, jer ćeš iste stvari naći i ovde u Atini".
Malo kasnije naiđe drugi čovek, pa zastade kraj Sokrata i upita: “Razmišljam da se preselim u Atinu. Možeš li da mi kažeš kako se tu živi?” Sokrat opet odgovori: “Rado ću ti reći, ali molim te, reci ti prvo meni kako ti je bilo u gradu gde si ranije živeo?” Čovek se osmehnu i reče: “U gradu odakle dolazim svi ljudi rade zajedno i međusobno se pomažu. Dobrota je svuda, i svuda postupaju prema ljudima sa najvećim poštovanjem”. “Dobrodošao u Atinu”, osmehnu se Sokrat, “Ovde ćeš naći to isto”.

Šolja čaja

Nan-in, japanski učitelj zena u periodu Meiđi (1868-1912), primio je jednom jednog profesora univerziteta koji mu je došao da se raspita o zenu. Nan-in je poslužio čaj. On je napunio posetiočevu šolju do vrha, a potom nastavio da sipa.
Profesor je gledao kako se čaj preliva i na kraju nije mogao da se uzdrži.
“Ovo se preliva! Ništa više ne može da stane unutra!”
“Isto kao i ova šolja”, reče Nan-in, “i ti si pun svojih ubeđenja i razmišljanja. Kako da ti pokažem zen ako prethodno ne isprazniš svoju šolju?”

Jedna reč za ceo život

Konfucijev učenik Zi Gong jednom upita svog učitelja:
„Postoji li bilo koja reč koja bi mogla da čoveku bude vodič kroz čitav život?“
Učitelj mu odgovori: „Šta misliš o „šu“ (uzajamnost): nikad ne naturaj drugima nešto što ti sam ne bi izabrao za sebe?“

Tin Ujević, za opkladu, vezanih očiju, proba razna vina i pogađa:

„Crno, preklanjska berba. Doneli ste ga od Ginića. Sićevačko, lanjsko, troše ga kod Trandafilovića i Tri seljaka. Smederevsko, ovogodišnje, nije najbolje. Vinograd okrenut jugozapadu…”

A onda mu u čaši donesu vodu. Pesnik proba i kaže:

„Ovo nikada nisam pio”.

Boravio Ljuba Nenadović u Beogradu. Sretne ga poštovalac i pita:

„Koliko ćeš još sedeti u Beogradu”?

Nenadović izvadi novčanik, prebroja novac i reče:

„Samo još za sedam dinara”.

Putovao Branko Ćopić nekud avionom. Vreme loše, letelica se trese. Da bi odagnao strah, pesnik speva pesmicu:

„Bože, iže jesi na nebesi
ako mi se što god desi
ti udesi da ja padnem
u naručje stjuardesi”.

ovan Dučić je, kao diplomata, često dolazio u Beograd i odsedao u hotelu. Jednom ga prijatelj upita

„Duka, što stalno odsedaš po hotelima, kad možeš u Beogradu sebi da kupiš kuću”?

A pesnik odgovori:

„Šta će mi kuća, u Beogradu ću dobiti ulicu”.