Tema: Anegdote

PUŠKIN

Lav Tolstoj veoma je voleo decu. Jednom šetao Tverskim bulevarom, kad, ispred njega ispade Puškin.
Kao što je poznato, Puškin je bio niskog rasta. "Naravno, ovaj više nije dete, pre će biti da je dečak" - pomisli Lav Tolstoj. - "Ali svejedno, stići ću ga i pomilovati po glavi." I potrča da sustigne Puškina. A Puškin, koji nije znao šta Tolstoj namerava, uhvati maglu. Bežeći pored pozornika, on ga uzbuni tom nepriličnom jurnjavom na javnom mestu, te gorepomenuti pandur nagne za njim s ciljem da ga zaustavi.
Posle je zapadna štampa pisala da se u Rusiji književnici podvrgavaju progonu od strane vlasti.

PUŠKIN

Ljermontov hteo da odvede Puškinovu ženu na Kavkaz. Stalno je provirivao kroz kolonadu, vrebao je… Odjednom se postideo svog nauma. "Puškin je" - misli on - "ogledalo ruske revolucije, a ja sam - svinja." I ode, klekne pred Puškina na kolena i kaže:

- Puškine - veli - gde ti je kinžal? Evo ti moje grudi!

Puškin se strašno smejao.

DŽORDŽ VILIJAM RASEL (1867-1935)

Rasel je imao veoma neobično umetničko ime, skraćenicu reči eon, koju je jednom iz nekog razloga koristio u potpisu. Na skupu književnika u Hamburgu, kada ga je neko ponudio pićem, škotski pesnik je odgovorio:

"Ne hvala, ja sam rođen pod gasom".

ŽAN ŽAK RUSO

Didro priča da mu je Ruso, kad je ovaj jednom prilikom došao da ga poseti u Monmoransiju, pokazavši mu jedno jezerce, poverio: "Ovde sam dvadeset puta pokušavao da skočim i da tako sebi prekratim život."

"A zašto niste?"

"Zato jer bi mi se voda, svaki put kad bih zamočio ruku, učinila prehladnom!", odgovorio je Ruso.

FRANKLIN DELANO RUZVELT

Američki predsednik Franklin Delano Ruzvelt (1882-1945) upravo se pripremao da održi svoj predizborni govor.
Protivnici su prikupili veliki broj pristalica koji su počeli skandirati:

- Hoćemo da pojeftini mleko!

Ruzvelt se ipak snašao i povikao:

- Ja sam predsednik, a ne krava muzara!

SENUSERT TREĆI

Najpoznatiji faraon 12-te dinastije srednjeg egipatskog carstva, Senusert Treći (oko 1850. p.ne.), ponekad je znao da zarobljene kraljeve upregne u svoja trijumfalna kola. Jedan kralj se, koji je morao da vuče kola, neprestano osvrtao na točak kola, što pobudi Senusertovu pažnju. Upita zarobljenika šta znači njegovo ponašanje. Kralj odgovori:

- U točku vidim slike prolazne slave ovog sveta. Jedva je deo točka gore, na suncu, odmah je na zemlji, u prašini, i obratno.

Senusert se zamisli i vrati kralju slobodu.

JAN SOBJERSKI

Poljski kralj Jan Sobjeski (1624-1694) bio je primio odabrano društvo u goste. Prošao je dan, dva, tri, prošla je već čitava nedelja, i još više, a niko od gostiju nije nameravao da ode. Kralj je bio, doduše, gostoljubiv, ali je video da je gozba i pored svega prevazišla svaku meru. Naredio je da mu upregnu kočiju. Kad su ga svi začuđeno pitali šta to znači, on im je mirno odgovorio:

- Ako vi nećete otputovati, moram, razumljivo, ja.

STEVAN SREMAC

Kada je završio "Pop Ćiru i pop Spiru", P. Popović je celu noć, sa njim šetao po Kalemegdanu. Pričajući o knjizi, Popović je rekao da je knjiga izvrsna, ali ima epizoda koje se ne uklapaju. Sremac je pitao: "Nosite li žaket?"

Popović je odgovorio: "Nosim!"

"Šta će ona dva dugmeta ostrag na njemu? E, pa, tako je sa onim epizodama u mojoj knjizi."

STEVAN SREMAC

Sremac je bio beskrajno duhovit. Poznati profesor, akademik i višegodišnji predsednik SANU-a, Aleksandar Belić, bio je kratkovid. Jednom je ručao u kafani nagnut nad tanjirom, seckao meso i prebirao po tanjiru, kad ga je Sremac upitao: "Šta radite?"

Kad je Belić rekao da ruča, Sremac je dodao:

"Ja sam mislio da opravljate sat."

STEVAN SREMAC

Janko Veselinović, filosof Boža Knežević i pesnik Vojislav Ilić sedeli su u kafani "Kod prestolonaslednika". Sremac kaže da su tamo sedeli oni koji vole da popiju a ne pitaju koliko su popili nego koliko imaju da plate. Jednog dana nađu se sva trojica i u horu dobace kelneru:

"Momče, rakije!"

Kelner nije dobro čuo pa pita:

"Rakije? Kakve, molim?"

"Zelene, brate - reče Vojislav - One zelene, vidiš da je već jesen, daj da još malo uživam u zelenilu…"

"Te brate, te" - potvrdi Janko - "One zelene što je gorka. Krvavo zaradim, gorko pijem."

"Oh-hoj, Bože moj" - huknu filozof Boža - "Zaboga što pitate, pa gorke dabome. Gorke, ta i život je gorak…"