Tema: Anegdote

PETAR VELIKI

Ruskog cara Petra Velikog (1672-1725) izveštavali su svakog dana o velikom broju krađa koje su se svuda dešavale. Jednom se car zbog toga silno rasrdi i naredi svom sekretaru:

- Napišite proglas da će svaki lopov i za najmanju krađu bez milosti biti obešen.

- Ako Vaše Veličanstvo želi da ostane bez podanika, napisaću taj proglas, reče sekretar s poštovanjem.

Car se nasmeja i sve ostade po starom.

MILORAD PETROVIĆ

Milorad Petrović je u mladosti bio gotovo uvek viđen u šumadijskoj narodnoj nošnji, a ispod gornje košulje, kažu, nosio je amajliju-platneni zamotuljak u kome je čuvao grumen zemlje sa njiva svoj rodne Velike Ivanče. Iz Petrovićevog “beogradskog perioda” pomenimo i njegova drugovanja sa Borom Stankovićem, Disom i Simom Pandurovićem i jednu anegdotu.

Požali se Milorad jednom prilikom, poznatom beogradskom optičaru Šajnesonu na izdavača Gecu Kona, koji je odbio da mu plati obećanu akontaciju. Šajneson tada predloži pesniku da mu ovaj napiše reklamu u stihu, za koju će biti dobro plaćen. Znajući u kakvoj je nevolji, Milorad brzo smisli sledeće:

"Oči kvari Geca Kon,
A popravlja Šajneson."

Kao nagradu, za svaku reč Milorad je dobio po jedan dukat.

PUŠKIN

Jednom Puškin i Gogolj izašli na dvoboj. Puškin veli:
- Ti prvi pucaj!
- Zašto ti? Ne, ja!
- Ah, ja? Ne, ti!
Tako da nije ni došlo do dvoboja.

PIRRANDELO

Dramatičar i prozni pisac Luigi Pirrandelo došao je advokatu da mu sastavi tužbu za razvod braka.

- Kakvi su vaši razlozi? - upita ga advokat.

- Oženjen sam! - uzvrati Pirrandelo.

PUŠKIN

Kao što je poznato, Puškinu nije raskla brada. Puškina je to mnogo mučilo i uvek je zavideo Zaharinu kome je brada, naprotiv, prilično rasla. "Njemu raste, a meni ne raste" - često je govorio Puškin i pokazivao noktima Zaharina. I uvek je bio u pravu.

PUŠKIN

Puškin je bio pesnik i stalno je nešto pisao. Jednom ga Žukovski zatekao kako piše I uzviknuo:

- Ala si ti neko piskaralo!

Otad je Puškin veoma zavoleo Žukovskog i prozvao ga, od milja, Žukov.

PUŠKIN

Leto 1829. godine Puškin je proveo na selu. Ustajao je rano, ispijao vrč tek pomuženog mleka i jurio na reku da se okupa. Pošto bi se okupao, Puškin bi se izvalio u travu i spavao do ručka. Posle ručka, Puškin bi zaspao u mreži za ljuljanje. Kad bi sreo smrdljive mužike, Puškin bi klimao glavom, zapušivši nos prsima. A smrdljivi mužici bi skidali kape i govorili:"Nije to ništa"

PUŠKIN

Kad je Puškin slomio obe noge, morao je da se kreće na točkovima. Puškinovi prijatelji voleli su da ga izazivaju i hvataju za te točkove. Puškin se srdio i posvećivao prijateljima pogrdne stihove. Te je stihove nazivao "erpigarmima".

PUŠKIN

Vjazemski je imao stan koji je gledao na Tverski bulevar. Puškin je veoma voleo da mu dolazi u goste. I kako dođe - priđe ragastovu, nagne se kroz prozor i gleda. Ponekad tu i prenoći. Čak su mu kupili poseban dušek, ali on za njega nije hteo da čuje. "Čemu" - veli, - "toliki luksuz!" I baci dušek kroz prozor.
A onda se celu noc vrti, ne može da spava.

PUŠKIN

Puškin je imao četiri sina, sve idiote. Jedan čak nije umeo ni da sedi na stolici, stalno je padao. Pa i sam Puškin se na stolici nije najbolje snalazio. Bio je to pravi urnebes: sede svi oni za stolom, a na jednom kraju pada sa stolice Puškin, dok na drugom kraju pada sa stolice njegov sin.
Prosto nepodnošljiv prizor.