Tema: Anegdote

BRANKO ĆOPIĆ

Na ulicama mnogi prolaznici su se zaustavljali, glasno izgovarajuci: "Gle, Branko Ćopić! Eno Branko! Pogledajte, ono je Branko Ćopić!" To ga je nerviralo. Jednom čak nije mogao da se uzdrži, već jednoj sredovečnoj ženi ljutito uzvratio: "Pa sta ako je Ćopić, nije medjed!"

U jednoj seoskoj školi dočekalo ga je puno dece zbijene u prostranoj učionici. S puno pažnje, u potpunoj tišini, slušali su onu maštovitu Ćopićevu priču o dečaku koji leti na zmajevim krilima. U tom jedan od zanesenih mališana glasno reče: "Ala laže!" Učitelji oštro pogledaše i zapretiše dečaku, a Branko nastavi da čita.

Posle svakog književnog susreta pisci su dugo bili opsednuti decom koja su tražila autograme. Obično smo sedeli jedan do drugog, a pored nas su u redu prolazili đaci i prinosili nam svoje knjige, sveske i papiriće. Ćopić nas je u šali upozorio: "Pazite da vam mangupi ne podnesu kakvu mjenicu, kao što je meni podvalio neki Rale Bubnjar".

MILOŠ CRNJANSKI

Vladimir Bunjac u knjizi "Kamenovani Crnjanski" opisuje taj dvoboj:

"Ove je godine bio zamalo kraj našem piscu. Bio je na ivici puškinovske tragedije. Nedaleko od Vršca, na čistini, u jednom šumarku, pred njim je stajao mrki oficir Tadija SONDERMAJER SA UPERENIM PIŠTOLJEM. Po onome što su mi pričali Miloš Crnjanski i Dušan Matić, Miloš se posvađao sa svojim vazduhoplovcima i njih petoricu, sa Tadijom Sondermajerom na čelu, pljuskao po licu svojim belim rukavicama. (Matić je u svom salonu kasnije pričao da je svađa nastala oko toga koji su avioni bolji, nemački kako je tvrdio Sondermajer, ili francuski kako je tvrdio Crnjanski). Pozvao ih je na dvoboj. Svi su odbili da se tuku znajući da je to pogibeljno za Crnjanskog, sem Tadije koji je ostao da brani oficirsku čast. Tadija je bio komandant vazduhoplovstva i jugoslovenski heroj, jer je na frontu oborio tri protivnička aviona. Sekundanti Miloša Crnjanskog bili su reditelj Branko Gavela i književnik Dušan Matić. Pošto je njih nagovorio, Crnjanski je imao problema kako da nađe oružje za dvoboj. Najzad, neko se setio porodice Dunđerski i tako su krenuli u Vršac sa drvenom kutijom ukrašenom sedefom, ispod miške. Za dvoboj je bilo još rano pa su odseli u vršačkom hotelu koji se, mislim, isto kao i danas zvao "Srbija". Na veliko zaprepašćenje Matića i Gavele, Crnjanski je odmah zaspao snom pravednika. U određeno vreme krenuli su na zakazano mesto. Vršac su izabrali jer su u tom delu zemlje još uvek vladali stari austrougarski zakoni koji nisu zabranjivali viteški čin dvoboja. Sve je išlo po uobičajenom ritualu. Posle kratkog dogovora o propozicijama, svedoci Sondermajera i Crnjanskog zauzeli su svoja mesta. Crnjanski i Sondermajer stali su nasred poljančeta okrenuti leđima. I onda krenuli brojeći korake, okrenuli su se. Pravo prvog pucnja imao je pesnik Crnjanski. Naravno, promašio je. Pucanj je odjeknuo kao grom, otkinuo lišće i poplašio ptice. Oficir Sondermajer diže ruku, nišani u glavu, gledaju ga svetle i valjda zaplašene oči Crnjanskog, povlači oroz jedanput, drugi put, treći, ne ide.

- Ovo je loše punjeno, nešto nije u redu - kaže Sondermajer.

U stvari Sondermajer se spetljao, nije imao aristokratske manire i navike, nije znao kako se puca iz starinskog, nakinđurenog pištolja porodice Dunđerski. Hvatao je umesto oroza kitnjasti sedef ispod oroza. To je spaslo Crnjanskog. Matić je prišao u svojstvu sekundanta i tražio od obojice prihvatanje zadovoljenja. Sondermajeru je dozvoljeno da opali u vis da bi se dokazalo da je pištolj ispravan. Odjeknuo je još jedan hitac ali u vrhove krošnji, u vršacko nebo, otprhnuvši čavke…"

DŽORDŽ I

Engleski kralj Džordž I (1660-1727) više puta bio je u Holandiji u kojoj su mu uvek skupo naplaćivali usluge. Zato reši da se više ne zadržava u gostionicama.

Vozeći se kroz grad Alkmar morali su da zamene konje. On tada naruči da mu donesu tri sveža jaja. Ispivši ih, upita za cenu.

- Dve stotine goldinara, odvrati gostioničar.

- Kako? Dve stotine goldinara, upita kralj preneražen. Zar u Alkmaru ima tako malo jaja?

- E, jaja ima dosta, jedino kraljeva nema! - odbrusi gostioničar.

JOVAN DUČIĆ

Dučić je već nekoliko godina poslanik na strani. Jednog leta došao je u Beograd na odsustvo i otišao je s Jašom Prodanovićem i profesorom Milom Pavlovićem, zvanim Krpa, na večeru kod „Gospa-Jele". Naručili su svaki po kriglu piva i po dvanaest ćevapčića. Kad im je momak doneo ćevapčiće s lukom, Dučić je vratio tanjir i tražio je porciju ćevapčića bez luka.

"Tako, tako, Duka! - dobacio mu je Mile Krpa. - Dosta si gutao lukac bez čevapčića, sada možeš ćevapčiće bez luka."


==============



Za vreme Prvog svetskog rata Dučić je bio u Atini. Padala je kiša i on se šetao s Ivom Ćipikom ispod jednog kišobrana. Naišla je Jelena Milana Gavrilovića i Dučić će joj tek reći:

"Vidite li, gospo-Lela, ispod ovog kišobrana nalaze se tri četvrtine jugoslovenske književnosti."

Posle nekoliko godina, ista se scena ponavlja u Beogradu. Na Terazijama, stoje ispod jednog kišobrana Dučić, Ćipiko i Vojislav Jovanović - Marambo. Marambo, koji je znao za ovu Dučićevu doskočicu, tek će reći:

"Ispod ovog kišobrana nalaze se tri četvrtine jugoslovenske književnosti."

"Potpuno tačno! - uzvratio mu je Dučić. - Vi ste nam prišli, ali se procenat književnosti nije povećao.

=========


Dr Čeda Mihajlović, poznati lekar iz Vrnjačke Banje, ministar i predsednik mnogih društava i ustanova, rekao je Dučiću, i to u najvišem usponu svoje karijere:

"Molim Vas, Duka, pomenite me negde u svojim delima, pa ma rekli i „Onaj magarac Čeda", kako biste me sačuvali od zaborava."

EZOP

Čuveni pisac basni Ezop jednom je zamišljen šetao gradom. Sreo ga je činovnik visokog ranga i, budući da mu je bio sumnjiv, upitao ga:

"Kuda ideš ? "

"Ne znam" - odgovorio je Ezop rastreseno.

Čovek je pomislio da je to neka skitnica i naredio je da ga zatvore. Kada su ga odvezli u zatvor, Ezop se okrenuo prema njemu i rekao mu:

"Vidiš da sam ti rekao istinu. Zaista nisam mogao znati da me put vodi u zatvor."

LOJD DŽORDŽ

Engleski državnik Lojd Džordž (1863-1945) bio je malen rastom. Neki diplomata mu reče da se maltene razočarao kada je ugledao njegov stas.

- Dragi moj - ispravi ga Lojd Džordž - zavisi od toga kako ljude merimo: od brade dolje ili gore!

GETE (GOETHE)

Pisac i pesnik Goethe sedeo je jedne večeri u gostionici i pio vino s vodom. Kod susednog stola sedelo je društvo obesnih studenata koji su pili vino. Jedan od njih upita Goethea:- Zašto mešate vino s vodom i time ga kvarite? Pesnik im objasni: - Sama voda čini živa bića nemima. To dokazuju ribe. Samo vino vodi u glupost. To dokazujete vi, mlada gospodo. A pošto ne želim biti ni jedno ni drugo, mešam vino s vodom.

==========

Kažu da je Gete imao izvanredno pamćenje. Jednom prilikom ga je sreo neki prolaznik i upitao koje mu je omiljeno jelo. Gete je odgovorio "Jaja"

Nakon godinu dana, isti taj prolaznik ponovo sreće Getea i upita:

“A sa čime”

"Sa solju", odgovori Gete.

DANTE ALIGIJERI

Pisac remek dela svetske književnosti, ’’Božanstvene komedije’’, tvrdi se, u braku nije bio mnogo srećan. Neki prijatelji savetovali su mu da otera ženu koja ga vara. Dante ih upita:

- Recite mi, poznajete li život moje žene bolje vi ili ona?
- Ona! - odgovoriše prijatelji.
- Dobro, ona tvrdi da vi ne govorite istinu. Pustite me, dakle, na miru…

DŽORDŽ FEJDO (Feydeau, Georges, 1862-1921)

Jedan od najduhovitijih pisaca vodvilja, ušao je u knjižaru u nameri da kupi neku knjigu. Ugleda svog prijatelja kako već kupuje jednu, pa ga je zanimalo koju je to knjigu kupio taj njegov prijatelj, približi mu se s leđa, te zaviri u naslov ¨Kako postati bogat¨.

- Savetujem ti, reče mu Feydeau tiho, na uvo, da odmah kupiš i ¨Krivični zakonik¨, jer ja još nisam čuo da se neko na pošten način obogatio.

IBZEN (IBSEN)

Kada Henrik Ibsen još nije bio toliko poznat u svetu, primio je od izdavača za rođendan na poklon lep sat. Za nekoliko dana pisac se požali izdavaču da mu sat ne ide. A izdavač ga upita: - A vi mislite da vaše stvari idu?