Tema: Anegdote

ARNOLD BENET

Pisac je bio neurotični ekscentrik koji je sve radio po specijalno određenim pravilima. Kada bi njegova kućna pomoćnica stavila čaj u prokuvanu vodu, gledao bi na sat i tačno četiri minuta kasnije izdao uputstvo da mu se čaj sipa.

(Piščev kraj bio je ironičniji od kraja bilo kojeg njegovog romana. Umro je od tifusa koji je dobio pošto je u Parizu ispio čašu vode kako bi dokazao da je ista bezbedna za piće.)

DANTE ALIGHIERI (1265-1321)

Priča se da je Dante imao neverovatno dobro pamćenje. Jednoga dana sreo je čoveka koji ga upita:

- Koje je najbolje jelo?

- Jedno jaje - odgovori pesnik.

Godinu dana kasnije isti prolaznik sretne Dantea i upita ga:

- Sa čime?

- Sa solju - odgovori spremno Dante.

DŽEJMS METJU BARI (Autor Petra Pana)

Barijev prijatelj nije mogao a da ne primeti kako ovaj iz dana u dan za ručak naručuje prokelj. Kada ga je upitao zašto to čini, Bari je odgovorio: ¨Sam naziv tako lepo zvuči da prosto ne mogu a da ga ne naručim¨.

Jednom je na nekoj večeri sedeo pored Džordža Bernarda Šoa kada su čuvenom piscu doneli njegov uobičajeni vegetarijanski obrok koji se sastojao od zelene salate i nekog preliva. Bari se sagnuo, zagledavši se prvo u salatu, a potom u Šoa upitavši onako u poverenju, ¨Reci mi jednu stvar Šo, jesi li ti to već jeo ili ćeš tek sada da počneš?¨

MARK TVEN

Neko je jednom zamolio Twaina da definiše grižu savesti. Veliki pisac je umesto odgovora ispričao ovu anegdotu:

- Kada sam bio mali, prišao sam jednoga dana kolicima nekog piljara i, iskoristivši priliku dok je taj razgovarao s mušterijom, ukrao sam mu jednu krušku. Odmah sam pobegao i sakrio se u jedan grm. Čim sam zagrizao krušku, osetio sam grižu savesti. Vratio sam se piljarovim kolicima, stavio sam ukradenu krušku na njeno mesto i uzeo drugu… zreliju!

MARK TVEN

Jednom je bio pozvan na ručak kod jedne porodice koja je mnogo držala do forme. Kad je prineo usnama prvu kašiku supe i srknuo, opekao je usta i jezik i ispustio i sadržaj iz usta i kašiku u tanjir.

Svi prisutni za stolom pogledali su se zgranuto, ali Twain se nije zbunio:

- Vidite, sad imate priliku da utvrdite kakva je razlika između inteligentnog čoveka i budale. Budala bi progutala ovu kašiku vrele supe i ne bi ništa rekla…

POSLE RUČKA

Jednog dana Žorž Sand je ručala kod Balzaka u njegovom stanu u ulici Kasini u društvu jednog svog prijatelja. Meni ručka je bio izvanredan: supa sa mlekom, kuvana govedina, dinja i šampanjac. Balzak je sve nadgledao, obučen u svoju napadnu kućnu haljinu, svilenu, sa cvetićima, u kojoj je izgledao vrlo gordo. Kad su se gosti spremali da pođu svojim kućama, on htede da ih otprati do Odeona u toj kućnoj haljini. U to vreme kvart Opservatorije nije imao plinskih svetiljki. Imao je ručne svećnjake u koje su se postavljale upaljene sveće. Žorž Sand htede da ga odvrati od namere da je prati.

- Ostanite kod kuće, reče mu ona, da vas ne pokradu za vreme dok nas pratite ili da vas po povratku ne ubije kakav zločinac.

- Nema opasnosti, odgovori Balzak smejući se - ako me lopovi budu smatrali za ludaka, imaće obzira prema mojoj smušenosti, a ako me drže za princa, u tom slučaju će se plašiti da su privukli revnosnu policiju.

I tako je autor "Šagrinske kože" otpratio svoje goste do Odeona, ogrnut svojim lepim sobnim ogrtačem, gologlav i noseći upaljeni svećnjak u ruci…

KAFA I ČAJ

Kakve je samo boje kafa bila i kakvog ukusa! Balzak ju je sam kuvao ili u najmanju ruku morao je biti prisutan uvek dok se kuva - znalački, sa izvesnom suptilnošću i zadivljenjem, kafa je za njega bila važna koliko i njegov talenat. Tu kafu su sačinjavale tri vrsta zrna: burbon, martinik i moka. Burbon je on kupovao u ulici Monblan, martinik je kupovao u ulici Vijej Odrijet, a moku u predgrađu Sen Žermen kod jednog bakalina iz Univerzitetske ulice. Ja sam ga jednom ili dva puta pratio na tim putovanjima u potrazi za dobrom kafom. Te trke za kafom po Parizu uvek su trajale najmanje po pola dana. Ali za dobru kafu vredi i više trčati. Stoga je Balzac-ova kafa bila uvek bolja od ostalih. Pokatkad se pila posle čaja.

A taj čaj, fini kao duvan iz Latakija, žut poput venecijanskog zlata, bez sumnje je bio dostojan hvale kojom ga je Balzak obasipao pre no što vam ponudi da ga degustirate: ali uistinu trebalo je izdržati tu vrstu preširokog uvoda njegovog pre no što dobijete pravo da uživate u toj degustaciji. Samo prilikom zvonjave zvona o praznicima on ga je vadio iz jedne kamčatske limenke u koju ga je zatvarao kao nekavu relikviju, pa ga je polako izvlačio iz hartije ispisane hijeroglifima…

Balzak je tvrdio, da ako se ko tri puta napije ovog čaja, oćoravi u jedno oko, a ako ga popije šest puta, postaje potpuno slep. Neophodno je dakle bilo prethodno ga konsultovati. I tako, kad je Žan Loran hteo da popije jednu šolju tog famoznog čaja koji simoblizuje mesta iz Hiljadu i jedne noći, uzviknuo je:

- Ja rizikujem jedno oko, sipajte!

DŽORDŽ VAŠINGTON

Prvi predsednik SAD, Džordz Vašington (1723-1799), nije imao smisla za humor. Zabeleženo je da se samo jedanput u životu našalio, i to za vreme rasprave o američkom Kongresu, kada su predlagali da redovna vojska broji samo tri hiljade vojnika.

- U redu! - reče Vašington. Ali samo pod uslovom da unesemo u zakon i odredbu po kojoj našu državu može napasti samo dve hiljade neprijateljskih vojnika.

VOLTER (VOLTAIRE)

Voltaire je neko vreme proveo na dvoru pruskog kralja Friedricha. Jednom je s kraljem krenu na reku na veslanje. Kada su stupili u čamac Voltaire primeti da u čamac ulazi voda i naglo skoči na obalu. Kralj, koji je ostao u čamcu, s osmehom reče:

- Zar se toliko bojite smrti?

- Naravno da se bojim, na svetu je mnogo kraljeva, ali je samo jedan Voltaire.

FRIDRIH VILJEM II

Pruskog kralja Fridriha Viljema II (1744-1797) je u njegovoj poslednjoj bolesti lečio hanoverski lekar Cimerman.

- Da li ste mnogo ljudi poslali na onaj svet? - upita ga kralj.

- Ne toliko kao Vi, pa ni slavan nisam postao kao što ste postali Vi.