Tema: Latinske mudrosti

Latinske mudrosti



Ako želiš da živiš mirnim životom: slušaj, mnogo gledaj, pazi da mnogo ne govoriš.
Ako hoćeš nekog da upoznaš, pitaj ga šta misli o sebi.
Bez prijatelja je i najjači čovek nesiguran.
Bogovi pomažu onima koji rade.
Bol se savlađuje strpljivošću.
Budi ljubazan da bi bio voljen.
Budite strogi prema sebi, a blagi prema drugima.
Velike ideje traže velike mučenike.
Veruj, ali pazi kome.
Više je ljudi pomrlo od preteranog jela i pića, nego od mača.
Vreme je najkorisniji čovekov savetnik.
Vrlinu treba hvaliti i u neprijatelja.
Vrlina je sama sebi najveća nagrada.
Gde je dobro, tamo je otadžbina.
Grešiti je ljudski.
Dvaput greši ko poriče krivicu.
Dobar čovek ne ume da čini nepravdu.
Dobro daje, mnogo daje, onaj ko sa poklonom daje i nasmejano lice.
Dok živiš, treba i da se nadaš.
Za drugoga treba da živiš ako hoćeš živeti za sebe.
Za tuđom nesrećom se suze brze osuše.
Zavist nagriza ljudsko srce.
Zajednička nesreća uteha je svima.
Zakoni nužde su najgorči.
Zatvori usta, otvori oči! Ćuti i gledaj!
Zdravi su bogatiji od bogataša.
Znaj (imaj na umu) da si smrtan.

Iz malih plamenova nastaju najveći požari.
Ili ne pokušavaj, ili dovrši.
Imanje vređi, a umenje još vise.
Istinsko prijateljstvo retka je ptica na zemlji.
Istinu prihvataju malobrojni, a mnogo više njih laskanje i odobravanje.
Kao u drami, tako i u životu, nije važno koliko traje, već kako je proveden. (Važno je kako živiš, a ne koliko)
Kad je odgovor blag, žestok gnev se stišava.
Kada prestane uzrok, prestaje posledica.
Kapljica dubi kamen ne padajući dvaput već često.
Ko daje da bi dobio, ne daje ništa.
Ko je siromah? - Tvrdica. Ko je bogat? - Ko ništa ne želi.
Ko propusti priliku, biće od prilike napušten.
Ko se pravda, taj samog sebe optužuje.
Ko seje vetar, požnjeće oluju.
Ko seje strah, više se sam plaši; to je sudbina tiranije.
Kovač postaje kovanjem.
Koliko čovek zna, toliko i može.
Košulja ne može sakriti karakter.
Laskav govor ima svoj otrov.
Laskanje je hraniteljka mana.
Lenja mladost stvara starog prosjaka.
Ljubav ne zna za poteškoće.
Ljubav rađa ljubav.
Ljudski život je kao mač. Ako ga upotrebljavaš, istroši se; ako ga ne upotrebljavaš, ipak ga izjede rđa.

Ma šta radio, misli na kraj.
Mudar čovek izbegava opasnosti.
Mudrost može ličiti na plašljivost, ali ono što liči na junaštvo, često nije ništa drugo nego nepromišljenost.
Navika je kao druga narav.
Najbliži bogovima je onaj koga pokreće razum, a ne gnev.
Najgora je navika na sreću.
Nauči da slušaš ako ne znaš da govoriš.
Nauči da živiš bez prijatelja, jer ti može koristiti u danima nesreće.
Ne zaboravi staru stazu, ni starog prijatelja.
Ne možemo svi sve.
Ne savetuj prijatelje ugodno, već korisno.
Ne traži meko da ti ne dopadne tvrdo.
Neguj mir s ljudima, a ratuj s porocima.
Neka ne zapoveda onaj ko ne ume da se pokorava.
Neka ti jučerašnja pogreška bude današnji učitelj.
Nema spasa bez vrline, nema vrline bez rada.
Nepravedne molbe Bog ne sluša.
Nije živeti zlo, već zlo živeti.
Nije sve časno što je dopušteno.
Nije sramota ništa ne znati; sramota je ništa ne učiti.
Nije srećan onaj ko ima ono što želi, već onaj koji ne želi ono što nema.
Nijedan put nije neophodan za vrline.
Nijedno doba nije kasno za učenje.
Niko nije obavezan da čini ono što je iznad njegovih mogućnosti.
Ništa ne očekuj od prijatelja što bi mogao uraditi sam.
Ništa nije tako loše, a da ne sadrži i nešto korisno.

Od dva zla treba izabrati manje.
Oboje je zlo: i svima verovati i nikome.
Obuzdaj gnev, jer on zapoveda ako se ne pokori.
Odluka treba da prenoći.
Onog ko se obogatio za godinu dana trebalo je obesiti pre dvanaest meseci.
Opreznost je majka mudrosti.
Osveta je uvek uživanje sitne i slabe duše.
Patnje i radosti su prolazne.
Patuljak stavljen na džina više vidi nego sam džin.
Plašljivac se boji pre opasnosti, podlac u opasnosti, odvažan čovek posle opasnosti.
Plemenit način osvete je pobeđenom praštati.
Pobeđuje nas samo ono čega se plašimo.
Podnosi i ne žali se na ono što se ne može izbeći.
Pozivati se na rđava dela drugih, znači prati se blatom.
Počasti menjaju karakter, retko nabolje.
Počeci svih stvari su mali.
Počni! Započeto je polovina posla. (takođe i srpska izreka)
Poštenje je najbolja politika.
Pravda ponekad spava, ali nikad ne umire.
Prva vrlina je biti bez mane.
Prevelika ambicija nije bez senke zločina.
Prijatelj je najbolja imovina.
Prijatelje treba ceniti po delima, ne po rečima.
Priroda je i u najmanjim stvarima najveća.
Priroda nam je svima dala jedan jezik i dva uha, da bi nas opomenula da manje govorimo a više da slušamo.
Reč "moraš" je pogana biljka.
Reči uče, a primeri privlače.
Savest je kao hiljadu svedoka.
Savetuj kao starac, donosi odluke kao zreo čovek, radi kao mladić.

Samo je ono drvo čvrsto i jako koje često bije vetar.
Svađa svađu rađa.
Svako se drvo poznaje po svom plodu.
Sve ima onaj koji ne teži ni za čim.
Svetlost baca senku, a istina otkriva tajnu.
Silom urađeno nije pouzdano.
Siromaštvo nauči sve veštine.
Slogom rastu male stvari; neslogom se i najveće raspadaju.
Srebro je jeftinije od zlata, a zlato od vrline.
Stavi omču na jezik, dok je nije on tebi stavio.
Stara ljubav nikad ne zarđa. (takođe i nemačka izreka)
Suze ponekad imaju vrednost govora.
Teška vremena ublažavaj lepim vremenom.
Treba da promeniš duh, a ne podneblje.
Treba održati reč ako je i neprijatelju data.
Udvostručava greh ko se greha ne stidi.
Uzalud je pametan onaj koji nije pametan za sebe.
Ceni stablo prema voću (plodu), a ne prema lišću.
Čelo, oči i pogled vrlo često lažu, a govor najčešće.
Čisti računi - dobri prijatelji.
Čovekova senka je često slična prijatelju: nestane je čim sunce zađe.
Čoveku svakog dana preti opasnost od čoveka.
Što je prirodno, nije sramno.
Što je učinjeno, ne može se izmeniti.