Madagaskarske mudrosti

[Vesna]

Madagaskarske mudrosti


Bol je kao pirinač u ostavi: svakog dana se pomalo smanjuje, dok sasvim ne iščezne.
Život je kao miris jela: nikad ne znaš kada će iščeznuti.
Jezikom se može sav svet izorati, ali rukama se teško boriti i s grumenom zemlje.
Kad je sama, laž je debela, ali čim ima svedoka, brzo smrša.
Ko hoće da se obogati, mora da lovi ribu odjednom u tri reke.
Kuću ne greje toplina ognjišta, već sloga među supružnicima.
Ljubav je kao klica pirinča: ako je presađuješ, bolje uspeva.
Mudre reči su kao šećerna trska: sečemo ih, ali njihova slast je neiscrpna.
Neka vaša ljubav bude kao prolećna kiša koja sitno pada, ali preplavi obale.
Nije dobro zaboraviti odjednom, bolje je zaboravljati pomalo.
Nemaština i beda ne čine ljude boljima, nego ih, naprotiv, kvare.
Pare su kao gosti: dođu i prođu.
Poštenom čoveku veći bol nanosi šamar nego rana.
Poštenje može biti pobeđeno, ali ono ne može biti uništeno.
Pravedna reč je kao šećerna trska; bila duga, bila kratka, podjednako nam je slatka.
Reči su kao jaja: tek što se otvore, već imaju krila.
Svaka zemlja ima nešto svoje: u jednoj je to ljudska reč, a u drugoj lavež pasa.
Snaga koja nema cilja, majka je lenjosti.
Snažne pobeđuje stid, a slabe strah.
Sudbina je kao kameleon: trpi da se dete njime zabavlja, dok on na grani ne prometu svoju boju.

[Vesna]

Udvoje je uvek lakše da se živi: ako jedan padne, drugi će ga podići.
Um je poput seljačkih vila: kad su previše ravne - nose premalo, a kad su previše savijene - nose i ono što ne treba.
Što ljudi više imaju, to više žele.