Tema: Citati poznatih

Borislav Pekić - Citati



„Ono što mora da bude nije nesreća. Nesreća je samo ono što ne mora biti, a ipak se dogodi. Nesreću uvek izazivaju ljudi. Priroda vlada onim što biti mora.“


„Neznanje rađa gordost; gordost rađa neznanje.“


„Ništa nije neizbežno. Sve je neizvesno.“


„Čovek je zavisan od razuma kao bolesnik od bolesti koja ga ubija.“


„Čovek zaista umire. Zato se smrti i plaši. Jedino je živo biće koje od smrti zazire. Jer, samo za njega smrt je konačan nestanak.“


„Prestao je večni rat prirode i čoveka. Čim je shvatio svoju moć, čovek se prema prirodi počeo ponašati kao prema slučajnoj i nesnosnoj rogobatnosti u uređenom poretku veštačkih stvari, u svetu vlastitih proizvoda, koji bi, inače, bez prirode bio savršen.“


„Nemati prošlosti je ostati bez budućnosti. Ali ako tamo ostanemo, ako se tamo zaglibimo, budućnost zbog koje smo se u nju vratili postaće nedostižna. Proći će pre nego što shvatimo da je sve – sadašnjost. Da je sve uvek u istoj ravni. Da je nerazumevanje onoga što je bilo juče jemstvo da ćemo još manje razumeti ono što nas čeka, a najmanje ovo što danas radimo.“


„Budućnost će ili biti kao sadašnjost, pa nas neće trebati, ili će se od nje razlikovati, pa nas neće razumeti.“


„Budućnost će, kao i uvek, hteti da odgaji sopstvene nove zablude; a što će one biti, zapravo, naše i stare koliko i svet, neće smetati nijednom od praunuka da se njome diči, brišući u međuvremenu tur našim jeremijadskim opomenama i savetima.“


„Treba gledati pravo. Jer da se htelo gledati iza sebe, dobili bismo oči na potiljku. Treba ljubiti zemlju dece svoje, a ne dedova svojih. Jer čast neće zavisiti od toga odakle dolazimo nego kuda idemo.“


„Čovek se nikad ne pita za uzroke dobrih stvari koje mu se dešavaju. Zanimaju ga samo uzroci rđavih.“


„Sigurnost je samo pobeda jedne verovatnoće nad drugom i ništa više.“


„Smrt i život su jedno, a univerzum je njihova večna rekombinacija. U takvom univerzumu biti živ ili mrtav zapravo je isto.“


„Ekonomski prosperitet je destruktivan. Daje ljudima vremena da izmišljaju sve nove potrebe i nove želje.“


„Na ovom se svetu može biti samo na gubitku.“


„Ljudi koji pod, pod urgencijom novih saznanja, svoja mišljenja nisu kadri da menjaju, nemaju mnogo uslova i razloga ni da ih imaju.“


„Čovek je fragment prirode, a ne vlastite istorije. Pre njegove pojave priroda se iskazuje kao sistem nenarušene ravnoteže. Pojavom čovekove inteligencije situacija u prirodi se menja.“


„Čovek se otima zakonu specijalnosti nastojeći da kao vrsta bude univerzalno funkcionalan. Međutim, taj prerogativ pripada prirodi – multiuniji specijalnosti. Čovek u prirodi izaziva globalni poremećaj. Priroda se opire štiteći svoju primarnu suštinu. Na taj način priroda nema šanse da sačuva svoj solarni fragment i svoj humani fragment. Jedno će propasti. Jedina šansa prirode je u njenoj (čovekovoj) inteligenciji. U tome da inteligencija obavlja zaštitu svih osnovnih funkcija u prirodi.“


„Čovek ima sve što je potrebno za osvajanje Univerzuma, sve kreativne sposobnosti, imaginaciju, neograničeni egocentrizam, bezobzirnost i prema sebi i prema svim drugim oblicima egzistencije, nagon za održanjem, strah od smrti i osećaj izabranosti, iluziju pozvanja.“


„Ima ljudi čije tragove sledimo kao umetnička dela. Njihove stope nisu u život utisnute, one su izvajane kao što se vajaju kipovi. Ne možemo misliti da su mogle biti drukčije, drugog oblika, niti u drugom pravcu voditi. I oblik i smer određen je njihovom idejom. Oni su bića Metala. Metal je njihov Element, njihova priroda i sudbina.“


„Ima ljudi čije stope, u pesku trajanja utisnute, ne vode istim smerom u kome su vodili njihovi životi. Ako tim tragom pođemo, nećemo o njima istinu saznati. Njihove stope tu su ali se ne vide. Osećaju se u tuđim tragovima, naziru u tuđim smerovima, otkrivaju u tuđim stopama. Oni su bića Zemlje. Zemlja je njihov Element, njihova priroda i sudbina.“


„Ima ljudi čiji je život trag vrelog železa u tle utisnut. Gde stupe, pod njima gori. Kad minu, dim spaljene zemlje dugo još vređa oči. Oni su kao zvezde čije rađanje vidimo milionima godina pošto su zgasle ali ga nikad ne čujemo. Smrt starog sunca izgleda kao rađanje novog; umiranje ovakvih ljudi uvek je rađanje novog i neizvesnog. Oni su bića Vatre. Vatra je njihov Element, njihova priroda i sudbina.“


„Ima ljudi čiji život u močvari trajanja liči na tragove crvenokožaca kad neće da budu uočeni. Indijanski ratnik se tada vraća, polažući pete u stope starog traga. Odskače na kamen koji otiske ne prima i zauvek nestaje. Oko primećuje varku ako ume da razlikuje dubinu tragova ostavljenih jednim hodom od onih otisnutih u dva navrata. Oni su bića Vazduha. Vazduh je njihov Element, njihova priroda i sudbina.“


„Ima ljudi čiji je život trag u vodi. Nevidljivi su, nečujni, nestvarni, bez otisaka u peščanoj pustinji čovečnosti. Ne znamo odakle su među nas došli, a kad odu, zašto su i kuda otišli. Dok su bogovi zemljom greli, tako smo ih prepoznavali. Kad nas napustiše, od njihove moći ljudi naslediše jedino sposobnost da žive, ali ne da budu. Njihovo je biće Voda. Voda je njihov Element, njihova priroda i sudbina.“

Branislav Nušić - Citati



Ima ljudi koji se više raduju tuđoj nesreći, nego svojoj sreći.


Svaka žena je glumica. Što se to manje opaža, to je veća glumica.


Mržnja onih koji su zli nije toliko opasna kao njihovo prijateljstvo.


Prva ljubav je opasna samo kada je ujedno i poslednja.


Pravda je ljudima često teža od nepravde.
Na pozornici se najpre digne zavesa, pa se tada odigra drama. U životu to drugačije biva: najpre se odigra drama, pa se onda digne zavesa.


U svakom slučaju, bolje je gledati život u pozorišnom komadu, nego gledati pozorišni komad u životu.


Da bi se stalo na noge, potrebno je najpre ići na četiri ili, drugim rečima, da bi se čovek u životu mogao ispraviti, potrebno je da najpre puzi.


Karijeristi ne ostavljaju nikakav trag za sobom, osim bivših prijatelja.


Lakše je biti ministar no berberin. Berberin, prvo, mora znati brijati, a drugo, mora paziti da koga ne poseče, a ministar niti mora znati brijati niti mora paziti hoće li koga poseći, jer, i ako poseče, nije kriv.


Mlada dečija pitanja izgledaju i besmislena i smešna, ona nisu bez izvesne logike, koja je detetu jasna, jer gleda na stvari i pojave nepomućenim pogledom, a koja je starijima nejasna, jer što dublje ulaze u život, sve više gube sposobnost da stvari i pojave logički shvataju.


Sreća je gotovo uvek varljiva, a nevolja ne.


Tuga često puta ume biti i lažna, dok radost retko kad.


Znanje ima granica, dok ih neznanje nema.


Ljubav je jedna vrsta pijanstva, kad čovek popije prvu i drugu čašu, otvore mu se apetiti i javi žeđ, i onda sručuje čašu za čašom.


Uzvišeni često ima mannje duše od onog koga sa visine pogleda.


U drugoj ljubavi čovek se oseća kao da ponavlja razred, poznati su mu svi predmeti, a ipak nije siguran da će ispit položiti.


Narodno oduševljenje, to je kad gomila viče, a ne zna zašto viče.


Prvi poljubac dođe mu kao neka mala matura, posle koje dete prelazi u više razrede, gde se uči viša matematika ljubavi sa svim poznatim i nepoznatim količinama.


Nije to paradoksalna tvrdnja ako se reče: da se tragedija jače ispoljava u okviru smešnoga, onako kao što je mrka fotografija plastičnija u svetlom ramu.

Branko Ćopić - Citati



„Gdje su među ljudima granice? Nema u čovjeku ni Vlaha ni Turčina. Postoji samo golema ljudska bijeda i nevolja. Jednako i vlaška i turska.“


„Po šumi širom bez staze, puta, Ježurka Ježić povazdan luta, lovom se bavi obnoć i obdan s trista kopalja naoruža! I vuk i lija pa čak i ovca poznaju Ježa slavnoga lovca!“

„Lutat ćeš dugo svijetom bijelim, sa viteškim žarom,
No jednoga dana korakom neveselim, vratit ćeš se domu starom,
Sjetit ćeš se jednom svega i prosuzit ćeš znam,
Kao brod bez stijega, lutat ćeš vječno sam!“



„Držite se dobro, moji dječaci! Jovanče, Striče, Đoko, Nik, Vanjka Široki, mi vas čekamo da se opet vratite. Nek bude onako kako ste se dogovorili na posljednjem sastanku u Gaju: oni koji ostanu živi, sastaće se jednog dana opet u Prokinu gaju, naložiće vatru u logoru Tepsija i oko nje će pričati o onima koji se nisu vratili. Pričaće dugo i s ljubavlju, ali samo lijepe stvari. Samo lijepe stvari, jer to jedino ostane iza čovjeka i to je bilo jedino bogatstvo naših dječaka.“


‎“Dragi brate Mićo, ti si Amerikanac, djeca su ti Amerikanci, unuci Amerikanci, žene se kako hoće i s kim hoće, a opet Amerikanci ostaju. A ja, moj Mićo, imam ti u kući čitavu varicu: sin mi Srbin, snaha Hrvatica, a moji rođeni unučići – kao da si popeo magarca na kobilu – ni tamo ni amo, strina srpska, a glava hrvatska i obratno. Živimo u Jugoslaviji, a ne smijemo ni beknuti da smo Jugosloveni. E, čija li je to konjska pamet izmislila da mi jesamo znati!“


‎“Pod tom smirenom razlivenom vodom ćutalo je njegovo djetinjstvo sa svim svojim tajnama, nestašlucima i neponovljivim čarima. Ćutalo je u dobro čuvanoj rodnoj kolijevci zavičaja, kroz koji više neće mesti glasne oluje, rušilački vjetrovi, niti će ga prekrajati i mijenjati ravnodušni starci. Potopljen kao i svaka prošlost, zavičaj će živjeti svojim životom nijeme sjenke i za vedra, sunčana dana, on će se vjerovatno čak i nazirati u bistroj, mirnoj vodi jezera…“


‎“I najzad, završivši pesmu i padajući na zemlju, cvrčak još poslednji put ugleda u svom srcu svoje voljeno izgubljeno sunce i blažen potonu u naručje bele smrti“


‎“Toga popodneva djed je bio toliko udobrovoljen da me je naveče čak i u mlin poveo. Do dugo u noć sjedili smo na mlinskom pragu i gledali u pun mjesec, nas dvojica, velika i mala bena, a okolo su regatale žabe pa uz tu kreketaljku nisi znao jesi li još na zemlji ili zajedno s mje*secom roniš kroz rasperjane naviljke oblaka.“ (Čudesna sprava)


„Često tako dok izbijaju pozni noćni sati, mukli i usamljeni, i na duši biva teško, u gluho doba kad pada snaga i čovjek stoji sam pred strahotama, sjećam se tada pomrlih dana djetinjstva…“


‎“Kad na jesen iz hasana krenem,
nasred une vodenica stara
podseti me na brujanje vrijedno
seoskoga mlina potočara.
tu ostaše moji dani plavi
ispod vrbe, u prohladnoj travi.“


‎“…I kako tada, tako i do današnjeg dana: stojim raspet između smirene djedove vatrice, koja postojano gorucka u tamnoj dolini, i strašnog blještavog mjesečevog požara, hladnog i nevjernog, koji raste nad horizontom i silovito vuče u nepoznato. Pa se onda katkad žalovito upitam, kao da sam nagazio na one stričeve vile iz djetinjstva: Je li pametnije biti mjesečar ili s mirom sjediti kod svoje kuće, pa kad zagusti tješiti se rakijom kao moj strikan?“ (Pohod na mjesec)


„Ispričaću priču vama,
o bosanskim planinama,
o Krajini, gnijezdu buna,
kud protiče brza Una.“

Bob Marli – Citati


Neki ljudi osećaju kišu. Ostali samo pokisnu.


Kažeš da voliš kišu, ali koristiš kišobran da bi hodao po kiši. Kažeš da voliš Sunce, ali tražiš hlad kada ono sija. Kažeš da voliš vetar, ali kada duva, zatvaraš prozor. Zato sam i uplašen kada kažeš da me voliš.


Istina je da će te ljudi povrediti, samo treba naći one koji su vredni toga.


Pre nego što počneš da upireš prstom u mene, uveri se da su tvoje ruke čiste.


Veličina čoveka ne ogleda se u njegovom bogatstvu, već u njegovom integritetu i sposobnosti da na ljude oko sebe utiče pozitivno.


Bolje umreti boreći se za slobodu nego robovati celog života.


Ljudi koji pokušavaju da učine svet gorim, nikad ne uzimaju slobodan dan. Zašto bih ja?


Dan kada budeš prestao da se takmičiš, je dan kada ćeš pobediti.


Voli život koji živiš. Živi život koji voliš.


Moj strah je taj koji mi daje hrabrost.


Svaki čovek ima pravo da sam odlučuje o svojoj sudbini.


Ne možeš pronaći pravi put ako su ulice asfaltirane.


Jedna od dobrih strana muzike je što kada te pogodi, ne osećaš bol.


Otvori oči i pogledaj oko sebe. Da li si zadovoljan životom koji živiš?

Mark Tven – Citati



Ljudska rasa ima samo jedno zaista efektivno oružje – smeh.

Daj svakom danu šansu da bude najlepši u tvom životu.

Bore samo označavaju mesta na kojima je bio osmeh.

Ne možeš zavisiti od sopstvenih očiju ako ti je mašta van fokusa.



Najbolja stvar na ovom svetu, koja može čoveku da se dogodi, jeste da se rodi srećan.

Radi kao da ti novac nije neophodan, pleši kao da te niko ne gleda, voli kao da nikad nisi bio nesrećan.

Bolje je zaslužiti priznanje i nemati ga, nego ga imati a ne zaslužiti ga.

Hrabrost je otpor strahu savladavanjem straha, a ne odsustvo straha.

Postoji nekoliko dobrih načina kojima ćemo se odbraniti od iskušenja, ali najsigurniji je ipak kukavičluk.



Biti dobar je plemenito. Učiti druge da budu dobri je još plemenitije.


Ljubav je jezik koji slep može videti, a gluv čuti.

Čim otkrijete da ste na strani većine, hitno morate učiniti nešto sa sobom.

Držite se podalje od ljudi koji žele omalovažiti vaše ambicije. Sitne duše to rade svo vreme, a samo zaista veliki ljudi ulivaju vam osećaj da i vi možete postati veliki.

Život bi nam bio neizmerno srećniji kad bismo se mogli roditi s osamdeset godina, pa se približavati osamnaestoj.

Ne volim govoriti o zagrobnom životu, jer imam prijatelje na obe strane.


Kad si ljut – broj do četiri, kad si jako ljut – psuj.

Ono što svako o sebi samom misli, određuje njegovu sudbinu.

Uloga prijatelja je da bude uz vas kad grešite. Kad ste u pravu, svi će biti pored vas.

Budi oprezan kada čitaš knjige o zdravlju. Može se desiti da umreš zbog štamparske greške.

Čovek koji ne čita dobre knjige nije u prednosti u odnosu na čoveka koji ne čita knjige uopšte.

Ako prihvatiš izgladnelog psa i nahraniš ga, on te neće ujesti. To je razlika između psa i čoveka.

Da biste osetili punu snagu radosti, morate imati nekoga s kim ćete je podeliti.

Nema na svetu tužnijeg prizora od mladog pesimiste.

Ako si ućutkao čoveka, nisi ga i preobrazio.

Principi nemaju nikakvu pravu vrednost, osim kad je neko sit.

Dok istina oblači cipelu, laž je već tri puta obišla globus.

Vladika Nikolaj Velimirović - Citati



Svako može biti prorok… Onome što zlo radi reci da će zlo proći, a onome koji dobro čini da će biti nagrađen, pa nećeš nikada pogrešiti, jer je to večni zakon prirode. Jer nikada u istoriji zlo nije ostalo nekažnjeno, niti dobro nenagrađeno.


Ne možeš biti veliki čovek dokle god sebe smatraš umrlim. Ne možeš biti veliki čovek ni na jednom mestu na svetu i ni u jednom položaju u društvu; prvo, dokle god imaš strah ma od čega manjeg od Boga; drugo, dokle god imaš ljubav prema čemu manjem od Boga, i treće, dokle se god ne privikneš smatrati svoju smrt nečim bivšim, a ne nečim budućim.

Ne poželi išta što pripada bližnjem tvom. Jer, čim si poželeo, već si posejao seme zla u srcu i seme će pasti i rasti, širiti se, i granati se, i gurati ruke tvoje na greh i tvoje noge, tvoje oči i tvoj jezik i celo telo tvoje. Jer, telo je izvršni organ duše. Ono što duša hoće, telo mora i ono što duša neće, telo ne mora.


Kada bi ti ponudili zlatan pehar sa najboljim vinom i rekli: Pij, no znaj, na dnu je škorpija, da li bi pio?
U svakom peharu zemaljske stlasti nalazi se škorpija. Uz to, nažalost, ti pehari su toliko plitki da su škorpije jako blizu usana.


Vera čovekova nije drugo nego otvaranje vrata duše i dopuštenje Bogu da uđe!


Neka ti svi ljudi koje sretneš, budu žive slike onoga dobra i zla, koje je u tebi.Zadržavaj se mislima i ljubavlju stalno na dobrim slikama, da bi i ti postao slikom dobra zabraću svoju.


Bogatstvo je dobro kad se može u dobro delo obratiti. Bogatstvo je zlo kad, mesto da da slobodu čoveku stavi svoga sopstvenika u službu.


Koje su dve zle stvari o kojima ljudi najradije razgovaraju? Tuđi greh i svoja pobeda.


Ako si bogat samo onim, što lopovi mogu ukrasti i moljci pojesti, sa čim ćeš ostati akolopovi zbilja ukradu, i moljci pojedu?


Što uži vidik, to veći nemir. Što širi vidik, to manji nemir. Najširi vidik, božanski mir. Što uži vidik, to veća cena sebi. Što širi vidik, to manja cena sebi. Najširi vidik, najmanja cena sebi. Kad bi ohola žaba iz bunara stala pokraj okeana, izgubila bi svoju oholost.


Ne prljaj onoga koji se počeo prati nego mu pomozi da se opere.


Najveće istine lakše ćeš dokazati ljudima životom no rečima. Zato i ne počinji govoriti o njima prvo jezikom, jer ćeš ih dovesti u sumnju.


Zavidi li ko gubavome? Ne zavidi. Zašto onda poneko zavidi zlome, kad je zlo veća bolest od gube? Guba je bolest tela a zlo je bolest duše.


Zalud je bure od najskupljeg drveta, ako se u njemu drži uskislo vino.


Zalud usta puna molitve ako je srce prazno…


Šta god da tkaš, vezuj konce za nebo…


Što više slasti, to je manje slatko; što više gorčine, to je manje gorko.


Ako danju tkaš, a noću osipaš, nikada nećeš satkati. Ako danju zidaš, a noću rušiš, nikadanećeš sazidati. Ako se, dakle, moliš Bogu, a činiš ono što je zlo pred Bogom, nikada nećeš moćisvoju dušu ni satkati ni sazidati.


Cela priroda liči na jedan klavir, na kome su stvorenja u stvari dirke. Koje se god dirke čovekdotakne, čuje eho svoje duše.


U bogatstvu misli, kako ćeš s dostojanstvom snositi siromaštinu. U sreći misli, kako ćeš sdostojanstvom snositi nesreću. Kada te ljudi hvale misli, kako ćeš s dostojanstvom snositi njihoveporuge.A celoga života misli, kako ćeš s dostojanstvom umreti.


Kada svi govore, crkva ne može da dođe do reči. Kada se namršti sudba i zaveže sve jezike, ondacrkva dolazi do reči; onda jedina crkva sme i može da govori.


Ljudi, koji ne mogu vladati svojim srcem, još manje mogu vladati svojim jezikom.

Ljudi koji ne mogu zavesti mir u srcu svom, još manje mogu zavesti mir u državi.

Ljudi koji ne mogu videti svet u sebi, još manje mogu videti sebe u svetu.

Ljudi koji ne mogu učestvovati u tuđem bolu, još manje mogu učestvovati u tuđoj radosti.

O tri predmeta ne žuri da govoriš: o Bogu – dok ne utvrdiš veru u Njega, o tuđem grehu – dok se ne setiš svoga, i o sutrašnjem danu – dok ne svane!


Smatraj svaki dan kao jedan ceo, otpočet i završen život. Odživi ga kao celinu, a ne kao deo. Nek se svaki tvoj dan odroni od tebe kao ceo jedan čovek s kojim ćeš želeti da se opet sastaneš kao s prijateljem i da ga bez stida pokažeš vasioni.


Obrazovan je onaj koji ima obraza.


Školovan je onaj čovek koji je uspeo da očisti jezik od gadnih reči i svoje srce od smradnih želja i svoj um od bezbožnih misli. Ko nije ovo uspeo tome školovanje pomaže samo da jednom naučenom veštinom zarađuje sebi za hleb kao što školovan (na svoj način) medved zarađuje svojom veštinom igranja.


Lako je naučiti životinju, lako je naučiti prostaka, ali teško je naučiti onoga ko je nenaučen postao učitelj drugima.


Reći za jednu veru ili jednu filozofiju da sadrži svu istinu isto je što i reći da sve druge vere i filozofije sadrže sve zablude. Od ove brutalnosti retko je kad slobodna velika masa ljudi. A zadobiti ovu slobodu znači učiniti jedan divovski korak ka veličini, ka božanstvu.


Mrzi na zlo, no ne mrzi na čoveka koji čini zlo, jer je bolesnik. Ako možeš leči bolesnika, no ne ubijaj ga mržnjom svojom.


Istina je šira, viša i dublja od vasione. Zato se istina ne može znati – ona se može otkriti duhovnom čoveku, kao što se dan ne može znati, no može se otkriti otvorenom oku.

Dobrica Ćosić - omiljeni Citati



Koliko je samo besmislenih ratova bilo u istoriji?


Shvataš li šta je to poći u rat? Ako se i vratim, neću biti isti onaj koji je otišao. Ne bojim se smrti, bojim se rata.


Ljudi, sami smo. Srbija je sama u ovom evropskom pokolju. Sama je, iako je sa saveznicima i na njihovom frontu.


A zamislite šta bi bilo od zemlje kad bi neka sila počela da premešta reke i planine i razmešta ih po svome.


Do sada nijedan naš nacionalni problem nismo rešili po sopstvenoj želji i težnji. Vodili smo borbe, a velike evropske sile su nam po svom nahođenju, prema svojim interesima, skrajali rashode. Dodeljivali nam nešto pobede i potvrđivali poraze.


Ratovi nas ravnaju: Jednaka nam je moć, jednako delo i nada, jednak nam je i vek.


U Srbiju je prvo ušla mašina za pravljenje sprava za ubijanje, pa tek onda mašina za rad.


Živeti sav život. Život, a ne duh, ideje nekakve, istine nekakve. Stvarni život, Bogdane. Baš ovaj sa ovom paklenom galamom i odvratnim mirisom mesa i vina. I sa onom neobičnom devojkom u žutoj marami. (Ivan)


Ni ja, Ivane, ne pristajem da se odričem. Ja hoću ceo, sav, prepunjen životom, da menjam ovaj svet. (Bogdan)


Ničemu život ne sme da bude cena.


Čoveku na vlasti i vama koji komandujete vojskom čini se da imate pravo na sve u ime otadžbine. U tim pravima istorija vas je obmanula.


Meni je rat gnusan. Radi pobede ne ratujem. Za slavu još manje. Za život radim. Za nekakav opstanak. Drugi, moćniji od mene odredili su da moj rad za život bude krvav i naporan kakav jeste. (Mišić)


Zaista, Bogdane, tako je: treba negde neko da te čeka i imaš budućnost. (Ivan)


Vidiš li, narode, što je general, a isti mi. Živojin Misic, a liči na sve srpske vojnike! Ako mu skineš sinjel i šapku, videćeš ga za plugom i sa motikom. Čovek, isti kao mi. (Tola)


Ne zaboravljajte: naša je vojska seljačka. Ona brani dom i decu. (Mišić)


Ima mnogo ljudskih glava na ovoj zlogubnoj zemlji, koje vrede manje od vola i lepe voćke. (Seljak)


Mi smo narod slobode i pravde. To nam je duša i misao.


Imati u šaci živu ruku druga, što je veće, što je značajnije na ovom svetu. (Danilo)


A meni je zadovoljstvo, gospodine vodniče, da poštujem čoveka. Veliko zadovoljstvo. Ja ne znam šta je lepše od poštovanja čoveka. (Sava Marić)


Poštovanje se mučno stiče. Ono se ne nasleđuje, kao imanje. (Sava Marić)


Pa ovaj narod hoće da postoji, pobogu, ljudi. Po svome i na svome da postoji.


Mi smo seljačka vojska. Takva vojska je branilačka vojska. Ona ne ratuje za pobedu i slavu, nego za svoju kuću i decu. Njivu i tor. Za svoje ime i svoj grob.


Sloboda je kad me nije strah da volim i poštujem ono što po svojoj pameti i duši volim i poštujem. I da ne volim i ne poštujem ono što neću. (Sava Marić)


Jao, Srbijo. Sva će ti poštena deca izginuti, a kad nastupi mir, samo će lopovi zemljom da gaze. (Tola Dačić)


Dve vojske nišane jedna na drugu preko glava žena, dece i staraca.


Ako jedan narod nema velike knjige o sebi, to je dokaz da nema ni šta da pamti.


A čovek nema pameti da pojmi da su mu beznačajni protivnici najopasniji neprijatelji.


Ne stradamo mi od vetra i vode, zime i zemljotresa. Sada stradamo od sebe! (Radić)


Ovde u Valjevu, u nekom pomirenju, sa sve manjom međusobnom mržnjom, borave srpska i austrougarska vojska. Na jednoj vatri greju se pobednici i poraženi. Ujedinjuje ih zima, beda, isti strah. I slobodni i zarobljeni, nemoćni su pred vašima. Da li se to gase razlike, mržnje, ideje, svi uzroci rata?


Na ovom svetu je malo ljudi spremnih da čine dobro i da za dobrotu i ljubav uzvrate zahvalnošću.


Kaže se rat rasturi pobeđenu drzavu. Nikad rat ne rasturi vlast i ono što njoj služi. Rat rasturi kuću, postelju i trpezu.


Veliki će se i u ovome ratu sporazumeti jedino na štetu malih.


Grabeći nam najpre dobre, lepe i pametne, smrt životu daje veličinu.


Možda će se i nama Srbima čudo spasenja jednom dogoditi! (Putnik)


Balkan je kusur u podeli sveta. Kozom nekog balkanskog naroda uvek će se plaćati sitni računi među velikima. A srpskom kozom pre svih drugih.


Da li je iko na ovome svetu voleo baš onoga koga želi i treba da voli. Ono istinsko, da li se dogodi nekom?


Vi ste narod koji se nije ostvario u prostoru, vi postojite u vremenu. U duhu. (Ogist Bop)


Neprijatelj je osvojio srpsku teritoriju; ali nije osvojio naše biće. Mi sa sobom nosimo svoje knjige i svetinje, nosimo svoj duh. (Mišić)


……Jer bolest je u temelju ljudskog postanja. Raj iz koga smo prognani, to je, valjda, bilo zdravlje i nebol. Evina jabuka je otkinuta sa drveta Bolnosti. S te su voćke – saznanje i sloboda. Čovek je počeo da radi i gradi da bi zaštitio telo od boli….. Ali, Bolesni su tvoritelji i podstrekači skoro svih retkih i plemenitih vrlina…….

Petar Petrovic Njegoš – Citati



U dobru je lako dobar biti,
na muci se poznaju junaci!



Ćud je ženska smiješna rabota!

Ne zna žena ko je kakve vjere;

stotinu će promijenit vjerah

da učini što joj srce žudi.



Strah životu kalja obraz često.

Ko na brdo, ak i malo, stoji

više vidi no onaj pod brdom.



Oči zbore što im veli srce.



Teško zemlji kuda prođe vojska.





Tvrd je orah voćka čudnovata,

ne slomi ga, al zube polomi!



Svak je rođen da po jednom umre,

čast i bruka žive dovijeka.




Vuk na ovcu svoje pravo ima

ka tiranin na slaba čovjeka;

al tirjanstvu stati nogom za vrat,

dovesti ga k poznaniju prava,

to je ljudska dužnost najsvetlija!



Samoobmana je ubitačna i za ljude i za narode.


Što ljudi hoće, to i vreme trpi.



Budale su s očima slepe

koje vide, a zaludu vide.



Iza tuče vedrije je nebo,

Iza tuge bistrija je duša,

Iza plača velje pojača.



Kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom.



Bez muke se pesma ne ispoja,

bez muke se sablja ne sakova!



Junaštvo je car zla svakojega,

a i piće najslađe duševno,

kojijem se pjane pokoljenja.

Blago tome ko dovijek živi,

imao se rašta i roditi!



Vječna zublja vječne pomrčine

nit dogori niti svjetlost gubi.

Ni u što se tako čvrsto ne vjeruje kao u ono što se najmanje zna.
Michel de Montaigne


Ako na slonovom kavezu pročitaš natpis: “Bivol”, nemoj vjerovati svojim očima.
Kozma Prutkov


Ako meni odgovara da u nešto vjerujem, to još nije dokaz da to nešto doista i postoji.
Voltaire


Ono što ljudi obično u molitvi traže od Boga jest: da dva i dva ne budu četiri.
N.N.

Ljudi teže za vjerovanjima koja odgovaraju njihovim strastima.
Bertrand Russell


Bog misli u genijima, sniva u pjesnicima i spava u ostalim ljudima.
Peter Altenberg

Ono u što vjeruju svi, u kratko vrijeme i posvuda, najvjerojatnije je krivo.
Paul Valéry

Bog je jedino biće kojem, da bi vladalo, nije čak potrebno ni da postoji.
Charles Baudelaire


Mnogi vjeruju samo u ono što je naštampano.


Bogu se obraćamo samo onda kada hoćemo postići nešto nemoguće. Za nešto moguće, dovoljni su nam i ljudi.
Albert Camus


Bog je u srcima onih koji ga traže.
Narodna


Vjerujem da Bog ima isto toliko imena koliko i živih ljudi.
Mohandas Karamchand Gandhi


Što si bliže crkvi, to si dalje od Boga.
John Heywood