Tema: Citati poznatih

“Opasno je naginjati se nad tuđom prazninom, a u pustoj želji da se u njoj, kao na dnu bunara ogleda svoje vlastito lice; jer i to je taština.
Taština nad taštinama.”

Danilo Kis

Vazda sam maštao, odviše snivao,
Života ni mladosti nisam uživao,
Pa sva moja mladost pjesme su te.

Dragutin Domjanic

Car voli Baru, kad u njoj ima za svakoga a sve je Njegovo.

Duško Trifunović

Moja poezija izraz je mog života. Ostanem li, ostat ću po njoj.


Dragutin Tadijanović

“Najteža stvar u životu je znati koje mostove treba prijeći, a koje treba srušiti.”

David Russell

“Prezirati ljudski sud nije teško, prezirati vlastiti sud nemoguće je.”

Aleksandar Sergejevič Puškin

Nikola Tesla Citati


Nije mi žao što su krali moje ideje, već što nisu imali svoje.



Vaša mržnja pretvorena u električnu energiju mogla bi osvetljavati gradove i gradove.

29 poslednjih dana u mesecu je najteže.


Ako budem imao sreće da ostvarim barem neke od svojih ideja, to će biti dobročinstvo za celo čovečanstvo. Ako se te moje nade ispune, najslađa misao biće mi ta da je to delo jednog Srbina.


Mislim da nema nijednog dubljeg ispunjenja koje može obuzeti ljudsko srce kao osećaj izumitelja kada vidi da se njegove ideje ostvaruju. Takvi osećaji navedu čoveka da zaboravi na hranu, spavanje, prijatelje, ljubav, sve.


Napredak i razvoj čoveka od neizmerne su važnosti za čovečanstvo i bitno zavise od invencije.


Praktični uspeh ideje, bez obzira na inherentne mogućnosti, zavisi od stava savremenika.


Naše vrline i naši promašaji su neodvojivi kao sila i materija. Kada se odvoje, nema više čoveka.


Svi smo mi jedno. Ljudi su međusobno povezani nevidljivim silama.


Čovek je rođen da radi, da trpi i da se bori. Ko tako ne čini, mora propasti.


Čovek mora vežbati u umerenost i nadzor svojih čula i sklonosti u bilo kojem pogledu, da bi tako održao sebe mladim u telu i razumu. Suzdržavanje mi nije uvek bilo po ukusu, ali su moja iskustva velika nagrada.


Od svih “sila trenja”, ona koja najviše usporava ljudski napredak je neznanje – ono što Buda naziva “najvećim zlom u svetu”.


Ako ne znate kako, promatrajte pojave prirode, ona će vam dati jasne odgovore i inspiraciju.


Nedovoljno zapažanje samo je oblik neznanja i uzrok mnogim nastranim ispadima i trijumfu ludih ideja.

Aristotel – Citati


Aristotel (384. p.ne. – 322. p.n.e.) je bio najsvestraniji i najučeniji filozof stare Grčke i smatra se jednom od njenih najuticajnijih ličnosti.




Duhovitost je drskost koja je stekla obrazovanje.


Hrabrost je vrlina na osnovu koje ljudi u opasnosti čine plemenita dela.


Nada je san budnih.


Zajedničke opasnosti ujedinjuju i najgore neprijatelje.


Kada bi na Zemlji vladala ljubav, svi zakoni bi bili suvišni.


Koreni učenja su gorki, ali plodovi su slatki.


Energija uma je bit života.


Ono smo što neprekidno radimo. Zato je moć kontrole našeg delovanja moć kontrole našeg karaktera, a moć kontrole našeg karaktera je moć kontrole našeg života.


Ono smo što stalno iznova činimo. Izvrsnost, dakle, nije jedan postupak, nego navika.


Među uređenjima koja nisu dobra, najpodnošljivija je demokratija.


Dosada i dokolica su majka filozofije.


Slava pripada onima koji su sami sebi dovoljni.

Patrijarh Pavle – Citati



Ne branimo se od tuđeg zla, zlom u sebi.


Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da mi ne postanemo neljudi.


Kad se čovek rodi, ceo svet se raduje, a samo on plače. Ali treba da živi tako da, kad umre, ceo svet plače, a samo on se raduje.


Čovek ne može da bira vreme u kojem će se roditi i živeti; od njega ne zavisi ni od kojih roditelja, ni od kog naroda će se roditi, ali od njega zavisi kako će on postupati u datom vremenu: da li kao čovek ili kao nečovek, bez obzira na to u kom narodu i od kojih roditelja.


Kada je sujeta prisutna onda dolazi do gordosti, svađe. Nije nesreća što mi imamo suprotna gledišta, jer se stvar mora sagledati sa više strana. Ali često kod nas dolazi do onog što nije razlika u mišljenju. Toga se moramo osloboditi. Ako budemo tolerantniji, onda ćemo moći da shvatimo i to gledište drugoga. Ne da ga usvojimo ako nije dobro, ali da ga shvatimo da ne dođe do mržnje i ovog što nas cepa i deli.


Nama je bolje da nestanemo kao ljudi, nego da opstanemo, biološki da preživimo kao zločinci i neljudi.


Obavezni smo i u najtežoj situaciji da postupamo kao ljudi i nema tog interesa, ni nacionalnog ni pojedinačnog, koji bi nam mogao biti izgovor da budemo neljudi.


Bog nas je stvorio ljudima i traži od nas da to i budemo. Nema takvih vremena u kojima to ne bi mogli biti i ne bi bili dužni da to budemo.


Čovek je, pored uma, obdaren i srcem, osećanjem i voljom kao snagom koja može da ostvari ono što um i srce nađu da treba. A osim toja, obdaren je još i slobodom. Čovek može onako kako Bog hoće a može i suprotno. Jer, što kaže naš filozof Koža Knežević, „čovek je biće kome može i Bog da se obraduje, a od koga može i đavo da se postidi“. Vidite koliki je to ogroman razmak! Gde ćemo se naći, zavisi od nas.


Vreme je jedno trajanje koje ima prošlost, sadašnjost i budućnost. Ali prošlosti kao vremena nema. Ima ostataka od prošlosti. Budućnosti takođe nema, ona će biti. A šta ima? Ima samo sadašnjost. Ta kategorija vremena ne odnosi se na Boga. Na Njega se odnosi večnost. A večnost je stalna sadašnjost. Nema ni prošlosti ni budućnosti.


Kada bi se svi držali ljubavi, ova zemlja bi bila raj. Ali kad bi se svi držali bar onog što je malo manje od ljubavi – jer, ljubav je veza savršenstva – kada bi se makar držali principa „što želite sebi, to činite drugima; što ne želite sebi, to ne činite drugima“, onda bi zemlja, ako ne bi postala baš raj, bila blizu raja.

Jovan Dučić – Pesma Hristu


Ti ćeš ostati samac na jezeru na kojem si propovedao ubogim ribarima da je sreća u sirotinji a spas u ljubavi. Nestaće hrišćana na zemlji. Tvoje se ime neće više izgovarati po crkvama niti će te ko za sto moliti. Od istoka do zapada pevaće horovi novom sinu nebeskom koji ce doneti drugu istinu za druge ljude.

Ali ti ceš ostati i kad hrišćani budu nestali sa zemlje. I kada izraste trnje na putevima svih tvojih mučenika, ti ćeš jedini živeti, plavokosi i ljupki mladicu, jer si prvi ukazivao na puteve srca kao na puteve božje.

Ostaćeš, ali videvši da je evanđelje bilo nedovoljno. Jer nije Bog za ljude u postignutoj istini nego u večitom traženju. Tebe će svi napustiti jer si verovao da si ga našao. Bog je strasan samo u slutnji i neizmeran samo u očekivanju.

I kada te se svi ljudi budu odrekli, i kada te još jednom budi svi ismejali, ostaće još pesnici da ti se dive. I večita Magdalena brisaće i dalje svojim kosama tvoje krvave noge. Jer će ostati u pameti samo ono što je ostalo u ljudskom srcu.




Ti si svojom istinom samo ograničio nešto što je neograničeno; i govorio što je neizrecivo. Ali si svojim ranama pokazao ono što je božansko u čoveku. I zato, iako nisi otkrio Boga, ti si ga posvedočio.

(1930)




O plesu

Ples nije za ceo svet, jer je ples ili umetnost ili je nakarada. Jer ritam je Bogom dan i urođen kao i sluh, a zato mogu igrati samo oni kojima je ritam već u krvi. Ples je pre svega stvar temperamenta. Većma poznate karakter jednog čoveka po tome kako igra, nego po tome kako misli i govori. Igrom se opiju duhovi većma nego li muzikom, jer je pokret viši i od zvuka, a opojniji i od stihova.

Čovek peva i kad je žalostan, ali igra samo kad je radostan. Nikad čovek ne zaigra u tuzi, kao što, naprotiv, u tuzi zasvira ili zapeva; jer nesreća oduzme telu njegov pokret, a pokretu njegov ritam.

U srpskom narodu se najgore igra u oblastima gde su ispevane naše najbolje i nenadmašne epske pesme. U teškoj prošlosti tuđe tiranije nije odista bilo mesta radosti ni ekspanziji koje inace predstavlja ples u svom istorijskom razvijanju.

Svakako, kolo nije poniklo u predelima naše epske pesme. Naša epska oblast zna samo za ratničke igre koje su se paralelno razvijale sa tom epskom pesmom.



Španski su plesovi jedino igranje koje je rođeno u strasti i u besu krvi. Španska igračica je u stanju da izrazi u svom baletu celu lestvicu ljudskih osecanja i strasti: ljubav, zavist, prohtev, naivnost, ljubomoru, nežnost, blaženstvo, predanost, podanost, osvetu, obest, mržnju, sećanje, bol, nostalgiju, zaborav, apatiju. Španci igraju dok se drugi narodi samo klate i teturaju.

Jedino crnci bolje igraju od Španaca, a ovo stoga što su crnci uvek deca, i umeju da se zaborave kako bi se zatim celi predali pokretu. Oni su i najvećma prirodni, jer su još bliski prirodi; i daleko od kulture, od koje dolazi sva zbrka i sva zbunjenost.

Muzika je prilično stvar spola, kao i ples; svi muzikalni ljudi, a naročito žene, spolno su veoma uzbudljivi, a cesto i perverzni; jer muzika potresa nervni sistem i raspaljuje maštu.

Kod žene se po samom pokretu može poznati da li ima urođene čednosti, ili je moralno pokvarena, kao da li je gospodstvenog ili je neotmenog duha. Ima finih žena koje nose glavu kao najlepše ptice, kao što ima ljudi koji nose glavu kao vepar.