Tema: Poucne price

Ljubav i vreme?


Bilo jednom jedno ostrvo na kojem su živela sva osećanja i ljudske vrednosti:

Dobra Volja, Tuga, Znanje… i među ostalima i Ljubav. Jednog su dana shvatili da će njihovo ostrvo potonuti, te su pripremili svoje brodove kako bi ga napustili.

Jedino je Ljubav želela ostati do posljednjeg trenutka.

Kada je ostrvo bilo tren do potonuća Ljubav je odlučila potražiti pomoć.

Bogatstvo je prolazilo u blizini i Ljubav je upitala:

“Bogatstvo, možeš li me povesti sa sobom?”

“Ne mogu, mnogo je zlata i srebra na mom brodu, nemam mesta.”

Ljubav tada odluči pitati Ponos koji je prolazio na veličanstvenom brodu.

“Ponose, preklinjem te, možeš li me povesti sa sobom?”

“Ne mogu ti pomoći, Ljubavi” odgovori Ponos, “ovde je sve tako savršeno, mogla bi mi uništiti brod. “

Tada je Ljubav zamolila Tugu, koja je prolazila kraj ostrva:

“Tugo, molim te povedi me sa sobom.”

“Oh, Ljubavi”, odgovori Tuga, “tako sam tužna, da ne mogu.”

Kada je Dobra Volja prolazila kraj otoka, toliko je bila zadovoljna da nije niti čula Ljubav kako je doziva.

Tada Ljubav začuje neki glas:

“Dođi Ljubavi, ja ću te povesti sa sobom.”

Bio je to starac u malenom čamcu.

Kada su stigli do kopna Ljubav se iskrca, a starac ode.

Ljubav je bila toliko sretna da je zaboravila pitati starca za ime.

Ljubav shvati koliko mu duguje, te upita Znanje:

“Znanje, ti sigurno znaš ko me je spasio?”

“To je bilo Vreme”, odgovorilo je Znanje.

“Vreme?” upitala je Ljubav, “pa zašto bi me Vreme spasilo?“

Znanje puno mudrosti odgovori:

“Zato što je samo Vreme sposobno proceniti koliko je Ljubav važna u životu.”

Čajevi za svekrvu

Jednom davno, djevojka zvana Li –Li se udala i otisla da zivi kod svog supruga i njegove majke.
Za veoma kratko vrijeme Li-Li je shvatila da nikako nece uspjeti da se slozi sa svojom svekrvom.

Njihovo ponasanje je bilo toliko razlicito, da se Li-Li jako ljutila zbog mnogih svekrvinih navika, na sto je svekrva pak odgovarala kritikom.
Prolazili su dani, prolazile su sedmice…

Li-Li i njena svekrva nikako nisu prestajale da se raspravljaju i svadjaju. Medjutim, cinjenica da je Li-Li, shodno staroj kineskoj tradiciji, duzna pokoravati se svekrvi i ispunjavati njene prohtjeve, dodatno je otezavala situaciju.
Zbog svih tih svadja i nesreca u kuci muz je jako patio.

Na kraju Li-Li vise nije imala snage da izdrzi losu narav i ponasanje svoje svekrve, pa je odlucila da sto prije nesto poduzme.

Li-Li je otisla kod ocevog dobrog prijatelja, gospodina Huanga koji prodaje cajeve . Ispricala mu je o cijeloj situaciji i pitala da li bi on imao da joj proda neki otrov, kako bi ona mogla rijesiti problem.
Gospodin Huang se malo zamislio i na kraju rekao: “Li-Li , pomoci cu ti da rijesis svoj problem, ali moras me dobro poslusati i ispuniti ono sto ti budem rekao.” Li-Li rece : “Da, gospodine Huang , ucinit cu sta god mi kazete ”

Gospodin Huang ode u straznju sobicu i vrati se nakon par minuta sa paketom cajeva.

Rekao je: “Mozes koristiti otrov koji brzo djeluje da bi se oslobodila svoje svekrve, medjutim, to moze izazvati sumnje kod ljudi. Zbog toga sam ti dao dosta caja koji ce polako trovati njen organizam. Svakog drugog dana pripremi ukusno jelo i stavi pomalo ovih trava u njen obrok. Ipak, moras paziti da neko ne posumnja na tebe kad ona umre, moras biti veoma oprezna i promjeniti ponasanje prema njoj, budi ljubazna. Nemoj se svadjati, postuj ono sto kaze i odnosi se prema njoj kao da je kraljica”

Li-Li je bila jako sretna. Zahvalila je gospodinu Huangu i pozurila kuci da sto prije zapocne sa njenom zaverom ubistva svekrve. Prolazile su sedmice, prolazili su mjeseci… Li-Li je svaki drugi dan servirala specijalno zacinjeno jelo svojoj svekrvi. Sjecala se sta joj je gospodin Huang rekao kako da izbjegne sumnju u ljudi, tako da je kontrolisala svoju narav, bila je poslusna prema svojoj svekrvi i ophodila se prema njoj kao prema svojoj majci.

Nakon sest mjeseci cijela kucna atmosfera je bila izmjenjena.

Li-Li je naucila kako da kontrolise svoju narav toliko dobro da se cak nikad vise nije ljutila ili bila nervozna. Nije imala cak ni jedan razlog za to od svoje svekrve tokom posljednjih sest mjeseci. Svekrva je djelovala puno njeznije, pa se obostrano slaganje zaista primjecivalo.

Njeno ponasanje prema Li-Li se promijenilo, pocela je da voli svoju snahu kao svoju rodjenu kcerku.
Bez prestanka je pricala svojoj rodbini i prijateljicama kako je Li-Li najbolja snaha koju bi ikad pozeljela.
Li-Li i njena svekrva su se sada mnogo bolje ophodile jedna prema drugoj, bas kao majka i kcerka.

Muz joj je bio jako sretan vidjevsi sta se dogadja u poslednje vrijeme.

Jednoga dana, Li-Li je ponovo otisla kod gospodina Huanga i ponovo ga zamolila za pomoc : „Dragi gospodine Huang, molim vas pomozite mi da sprijecim otrov da ubije moju svekrvu! Ona je postala divna zena i volim je kao svoju majku. Ne zelim da umre od otrova koji sam joj davala!”

Gospodin Huang se nasmjesi i zavrti glavom „ Li-Li , nemoj nista brinuti . Nikada ti nisam dao nikakav otrov. Cajevi su bili puni vitamina da poboljsaju njeno zdravlje. Jedini otrov je bio otrov u tvojim mislima i ponasanju prema njoj, ali ni toga vise nema, jer je tvoja ljubav prema njoj sve izmijenila.”

Jeste li ikada razmisljali da onako kako tretirate sebe, tako ce vas tretirati i drugi?

U Kini kazu: Osoba koja voli druge je osoba koju i drugi vole.

Priča o psiću i vrednostima

Vlasnik trgovine je na vrata obesio natpis:
‘ŠTENCI NA PRODAJU.’Taj je natpis mamio decu.

Jedan je dečak došao do prodavca i upitao ga: ‘Koliko koštaju psići?’

Vlasnik mu je odgovorio da su između 30 i 50 dolara. Dečak je izvadio kovanice iz džepa i rekao: ‘Imam samo 2,5 dolara, smem li ih pogledati?’

Vlasnik se nasmejao i zazviždao. Iz pseće kućice dotrčala je Lady i njezinih pet štenaca, ali jedan od njih je zaostajao. Dečak je odmah spazio štenca koji je zaostajao, pa je upitao: ‘Što je s tim psićem?’

‘Taj je drugačiji od ostalih, rodio se s manom, tako da nikada neće moći trčati kao drugi psići.’ Na to je dečak odmah rekao: ‘Upravo tog želim kupiti.’ ’Ali taj štenac ima manu, ne možeš ga kupiti. Ako želiš baš njega, poklonit ću ti ga.’

Razočaran dečak pogleda prodavca u oči i reče: ‘Ne želim da mi ga poklonite, želim ga kupiti. Odmah ću vam dati 2,5 dolara i svaki mjesec 50 centa, dok ga ne otplatim.’ Na to prodavač odgovori: ‘Taj štenac ne košta ništa jer ne može trčati i skakati kao ostali psići.’

Dečak pogleda prema tlu, podigne levu nogavicu, pokaže svoju protezu i kaže: ‘Ni ja ne mogu trčati i skakati kao druga deca i baš zato želim toga psića, kojeg ću samo ja moći razumeti.’

Prodavac se zamisli i sa suzama u očima reče: ‘Dragi dečače, želeo bih da svi moji psići dobiju tako dobre gospodare kao što si ti.



U životu nije važno kakav si, nego da te neko ceni i da te prihvata takvog kakav jesi!

San – Razgovor sa Bogom

Sanjao sam da razgovaram sa Bogom.
- Dakle , ti bi razgovarao samnom? – rece Bog.
- Ako imas vremena – rekoh

Bog se nasmesi.
- Moje vreme je vecnost. Sta si me hteo pitati?
- Sta te najvise iznenadjuje kod ljudi?

Bog odgovori:
- Sto im je detinjstvo dosadno. Zure da odrastu, a zatim bi ponovo zeleli da budu
deca.
- Sto trose zdravlje da bi stekli novac, a zatim trose novac da bi vratili zdravlje.
- Sto razmisljaju tesno o buducnosti, zaboravljajuci sadasnjost, na taj nacin ne
zive ni u sadasnjosti, ni u buducnosti.
- Sto zive kao da nikada nece umreti, a onda umru, kao da nikada nisu ziveli.

Bog me uze za ruku. Ostadosmo u tisini.
Onda upitah:
- Kao roditelj, koje bi zivotne puouke zeleo da tvoja deca nauce?



Osmehujuci se Bog odgovori:
- Da nauce da nikoga ne mogu prisiliti da ih voli. Mogu samo voleti.
- Da nauce da nije najvrednije ono sto imaju, nego ko su u svom zivotu.
- Da nauce kako se nije dobro uporedjivati sa drugima …
- Da nauce kako nije bogat onaj covek koji najvise ima nego onaj kome
najmanje treba.
- Da nauce kako je dovoljno samo nekoliko sekundi da se duboko povredi voljeno bice,
a zatim su potrebne godine da se izleci.
- Da nauce da oprastati, tako da sami oprastaju.
- Da shvate kako postoje osobe koje ih nezno vole, ali to ne znaju reci, ni pokazati.
- Da nauce da se novcem ne moze kupiti sve.
- Da nauce da dve osobe mogu posmatrati istu stvar, a videti je razlicito.
- Da nauce da je pravi prijatelj onaj koji zna sve o njima … ali ipak ih voli.
- Da nauce kako nije uvek dovoljno da im drugi oproste. Moraju i sami sebi oprastati.

- Ljudi ce zaboraviti sta si rekao.
- Ljudi ce zaboraviti sta si ucinio.
- Ali nikada nece zaboraviti kakva si osecanja u njima probudio.

Sokrat – O tračevima i prijateljima

Jednog dana potrazi Sokrata neki covek i rece:
”Znas li sta sam sve cuo o tvome prijatelju?”

”Trenutak.” odgovori Sokrat. ”Pre nego mi ispricas voleo bih da prodjes jedan
brzi test. Da li si to sto mi zelis reci prosejao kroz tri sita?”

”Tri sita?”

”Da.” odgovori Sokrat.

”Pre nego ispricas neke stvari o drugome, dobro je da uzmes malo vremena i prosejes ono sto zelis reci. To nazivam test od tri sita!

Prvo je sito Istine. Jesi li proverio da li je istina ono sto mi zelis ispricati?”
”Ne, pa i nisam. Nisam video, samo sam cuo kako pricaju.”

”Dobro! Ne znas da li je to istina”

Probajmo ponovo: pokusajmo prosejati drugacije, sad cemo uzeti sito Dobrote.
Ono sto mi zelis ispricati o prijatelju, je li nesto dobro?”

”Ne, bas suprotno! Cuo sam kako se tvoj prijatelj lose poneo.”

”Dakle,” nastavi Sokrat, ”zelis mi ispricati lose stvari o prijatelju, a nisi
siguran jesu li istinite. To i nije bas ohrabrujuce!
Jos uvek mozes proci test, jer je ostalo jos sito Koristi.
Je li korisno da mi ispricas sve sto je moj prijatelj uradio?”

”Korisno? Pa i ne, ne vjerujem da bi ti to moglo koristiti.”

”Dakle,” zakljuci Sokrat, ”ono sto mi zelis ispricati nije Istina, ni Dobro, ni Korisno, pa zasto bi mi onda pricao.
Ne zelim nista znati od onoga sto si mi hteo ispricati, i tebi će biti bolje da sve to zaboravis.”

“Medju prijateljima treba voleti ne samo one koje rastuze vase nesrece, nego i one koje nam ne zavide na sreci”

Kratak recept za lepotu – Poruka damama

Često proglašavana najlepšom ženom sveta, Odri Hepbern, imala je jedinstven recept za lepotu koji najbolje oslikava njen stav prema životu, slavi i lepoti:

Za privlačne usne – uvek izgovarajte reči pune ljubaznosti
Za lepe oči – tražite dobrotu u ljudima
Za vitku figuru – Delite svoju hranu sa gladnima
Za lepu kosu – Dozvolite da je bar jednom dnevno pomiluje dečja ruka
Za uspravno držanje – Hodajte svesni da nikad niste sami

Preporuke o vaspitanju dece

Deca koju stalno kritikuju nauče da osuđuju.
Deca koja stalno osećaju neprijateljstvo nauče da se biju.
Deca koja stalno osećaju strah nauče da se plaše.
Deca koja stalno osećaju sažaljenje nauče da osećaju samosažaljenje.
Deca koja stalno nailaze na podsmeh nauče da budu stidljiva.
Deca koja stalno osećaju ljubomoru nauče šta je zavist.
Deca koja stalno osećaju sram stiču osećaj krivice.
Deca koja su okružena trpeljivošću nauče da budu strpljiva.
Deca koja stalno dobijaju podstrek stiču samopouzdanje.
Deca koja stalno doživljavaju pohvalu umeju da poštuju.
Deca koja stalno doživljavaju odobravanje nauče da vole sebe.
Deca koja stalno osećaju da su prihvaćena nauče da otkrivaju ljubav u svemu.
Deca kojoj se stalno odaje priznanje umeju da pronađu cilj.
Deca koja vide da se sve deli znaju da budu darežljiva.
Deca koju stalno okružuju poštenje i pravednost nauče šta je pravda.
Deca koja stalno osećaju sigurnost stiču poverenje u sebe.
Deca koja stalno osećaju prijateljstvo shvataju da je svet lijepo mesto u kome žive.
Deca koja stalno osećaju spokojstvo stiču duševni mir.

Šta vaša deca stalno doživljavaju?

Doroti L. Nolt

Priča o užetu i očekivanjima…

Ovo je priča o planinaru koji se želeo popeti na najvišu planinu. U tu je pustolovinu krenuo nakon dugih godina priprema. No kako je svu slavu želeo za sebe, odlučio se popeti na planinu sam.

Počeo se penjati. Vreme je odmicalo i postalo je kasno. Umesto da pripremi logor za noć, nastavio se penjati sve dok se nije smračilo.

Gusta je noć obavila planinske vrhove. Oko čoveka sve je bilo crno. Nebo i mesec prekrili su teški oblaci i ništa se nije videlo.

I dok se tako penjao, tek nekoliko koraka od vrha, okliznuo se i počeo padati velikom brzinom. Mogao je videti samo crne tačke i osećati silu teže koja ga strašno vuče dole.
U tim trenucima užasnoga straha pred očima su mu se odigravali svi lepi i ružni trenuci njegovog života.

Telo mu je visilo u vazduhu… samo ga je uže držalo. U tom je trenutku mogao samo uzviknuti: Bože, pomozi mi!!!

Misleći o tome kako je blizu smrti, iznenada je osetio kako ga snažno povlači uže kojim je bio vezan.


Iznenada se s neba začu duboki glas:

«Šta želiš da učinim?»

Spasi me, Bože!

“Stvarno veruješ da te ja mogu spasiti?”

Naravno da verujem!

”ONDA PREREŽI UŽE KOJIM SI VEZAN… ”

Nastupio je trenutak tišine. Čovek odluči držati se užeta svom snagom.

Spasilačka ekipa priča kako su idućeg dana planinara našli mrtvog i smrznutog. Njegovo je telo visilo o užetu za koje se grčevito držao…

SAMO TRI METRA OD ZEMLjE…



”Reko sam ti da pustiš uže!… da si ga pustio, pao bi u sneg, kotrljao se ugruvao se i još bi živeo…

Bog je u svakom od nas

Nekada davno sva ljudska bića bila su bogovi, ali su tako zloupotrebili to svoje božanstvo da je vrhovni bog Brama odlučio da im ga oduzme i sakrije ga tamo gdje ga nikad neće naći. Ali, pitanje je bilo gde sakriti njihovo božanstvo. Zato je Brama sazvao savet bogova da bi mu oni pomogli da odluči.

“Hajde da ga zakopamo duboko u zemlju”, rekoše bogovi. Brama odgovori:
“Ne, to ne valja jer ljudi će kopati zemlju i naći će ga.”

Onda bogovi predložiše: “Da ga potopimo u najdublji ocean?” Brama se nije složio: “Ne, ni tamo”, reče, “jer će oni naučiti da zarone u ocean i naći će ga.”

Bogovi će na to: “A da ga odnesemo na vrh najviše planine i tamo sakrijemo.”
Ali, Brama je i ovoga puta odgovorio: “Ne, ni to nije dobro jer će se vremenom popeti na svaku planinu i opet će preuzeti svoje božanstvo.”

Onda bogovi odustaše i rekoše: “Ne znamo gdje da ga sakrijemo pošto, izgleda ni na zemlji ni u moru nema mjesta do kog ljudska bića neće stići.”

Brama je dugo razmišljao, a onda je rekao: “Evo šta ćemo.
Sakrićemo njihovo božanstvo u najdublji dio njihovog sopstvenog bića jer ljudi se nikad neće sjetiti da ga tu traže.”
Svi su se bogovi složili da je to savršeno skrovište, te tako učiniše.

I od tog vremena ljudi su prošli zemlju uzduž i popreko, kopali, ronili, peli se i istraživali tražeći nešto što je već bilo u njima.

Živite u harmoniji sa svojim najvišim vrednostima

Postoje četiri primarna osećanja koja vam pomažu da živite svoje snove. Ona isplivaju na površinu kada uhvatite korak sa vašom unutrašnjom mudrošću i kada održavate harmoniju sa vašim najvišim vrednostima.

Ona su:

1. Zahvalnost.
Zahvalnost je sklonište za srce koje dopušta vašem autentičnom ‘ja’ da zrači na ljude oko vas.
To je stanje kada cenite sebe u celosti, druge ljude i ceo svet.
Kada se osećate zahvalnim za ono što imate, dobićete još više toga što volite, kao i moć da promenite svoj život.

2.Bezuslovna ljubav.
Bezuslovna ljubav znači imati otvoreno srce.
Osećate se zadovoljni sa svojim životom, i sa Univerzumom takvim kakav jeste.
To je: sigurno u sebe, sadašnje, i strpljivo stanje srca i duše.

3.Inspiracija.
Inspiracija znači živeti prema svojim najvišim vrednostima.
Kada ste fokusirani na ostvarivanje onoga što vam je važno, skoro je nemoguće da živite život bez značenja i svrhe.
Ljudi prirodno vole da budu u vašem društvu kada ste vi inspirisani i volite ono što radite.

4.Entuzijazam.
Svako voli da koristi usluge , ili da bude u društvu onoga ko je entuzijastičan u vezi onoga što radi.
Entuzijazam je magični osećaj koji će vam dati neverovatan uticaj u vašim socijalnim krugovima, poslovnom okruženju, porodici i ostalim oblastima života.

Kada prigrlite ova osećanja, vaše telo i um će biti u harmoniji, a vi ćete povećati vašu sposobnost da privlačite i/ili da kreirate vaš željeni ishod.
Svaka ćelija u vašem telu će ispratiti stanje sigurnosti, prisutnosti, inspiracije i zahvalnosti, koje je uvek tu.
Zapamtite, osećate da ‘možete’ onda kada ste u harmoniji sa vašim najvišim vrednostima,
a verujete da ‘ne možete’ onda kada to niste.