Tema: Stocarstvo i klimatske promene

Stocarstvo i klimatske promene


EU je pokrenula projekat AnimalChange projekt (Integracija ublažavanja i opcije prilagođavanja za održivo stočarastvo u uslovima klimatskih promena). On ima za zadatak da koristi klimatske, ekonomske, energetske i poljoprivredne parametre da bi se odredile karakteristike sistema stočarske proizvodnje u 21 veku.


Prema projekcijama FAO, potražnja za hranom će se do 2050. godine povećati za oko 70% u skladu sa porastom stanovništva pre svega u zemljama u razvoju. Potražnja za proizvodima animalnog porekla će se još brže povećavati, uzimajući u obzir promene u ishrani pojedinih populacija. Dakle, proizvodnja mesa bi se mogla udvostručiti (na 470 miliona tona u 2050. godini sa 229 miliona tona, koliko se konzumiralo tokom 2000-ih), a proizvodnja i potrošnja mleka bi mogla porasti sa 580 na 1043 miliona tona.

Paralelno s tim, klimatske promene utiču na proizvodnju hrane i njenu sigurnost (češće pojave ekstremnih klimatskih uslova, nastajanje novih patogena i bolesti, itd.) Međutim, sama stočarska proizvodnja prema FAO izveštaju iz 2007. godine, je odgovorna za nastajanje 18% gasova staklene bašte (u daljnjem tekstu: GSB) ugljen-dioksida (CO2), metana (CH4), azot-suboksida (N2O) itd. koji se smatraju najvećim krivcem globalnih klimatskih promena na Zemlji. Stočarska proizvodnja, direktno ili indirektno odgovorna je za 37% emisije metana, 65% azotnih oksida, a 9% emisije ugljen-dioksida.

Pojedini klimatolozi i predstavnici različitih međunarodnih organizacija zbog toga preporučuju smanjenje konzumiranja mesa. Ipak, trendovi potoršnje pokazuju da njihovi saveti nemaju veliki odaziv, posebno u razvijenim zemljama, gde se ono najviše konzumira. U nekim nerazvijenim zemljama meso u obroku je na neki način praznik, pa je sasvim neosnovano za očekivati da se smanjenje potrošnje mesa zahteva od ovih zemalja.

Kao što smo naveli, stočarska proizvodnja uveliko utiče na klimatske promjene, koje su uglavnom u vezi za rastom prosečnih godišnjih temperatura, što je evidentno i u našim područjima. Međutim, klimatske promene u značajnoj mjeri utiču na dobrobit i zdravlje životinja, koje koristimo u proizvodne svrhe. Već par decenija se posebno izučava uticaj visokih letnih toplota na proizvodnju i zdravlje krava muzara. Pogotovo kad govorimo u štalskim sistemima držanja, gde su životinje tokom cele godine u objektima, ili sa relativno malim ispustima i hrane se najčešće konzerviranim hranivima.

S obzirom da će porast u proizvodnji mesa biti najizraženiji u zemljama u razvoju (neke Afričke zemlje) te u zemljama u tranziciji (npr. Brazil), biće potrebno taj rast pratiti određenom strategijom kako bi se smanjila emisija gasova staklene bašte, a bez uzrokovanja ekonomske, socijalne i ekološke štete.

U ovom kontekstu Evropa je pokrenula projekat AnimalChange projekt (Integracija ublažavanja i opcije prilagođavanja za održivo stočarastvo u uslovima klimatskih promena). Projekat je pokrenuo francuski Nacionalni Institut za Istraživanja u Poljoprivredi – INRA u saradnji sa 25 partnera. On je osmišljen tako da da uvid u buduće pravce stočarske proizvodnje i sistema stočaranja u Evropi, Severnoj Africi, Podsahraskoj Africi i Južnoj Americi. Projekat je oficijalno započeo 22. marta 2011, na seminaru u Nici.

AnimalChange projekt ima za zadatak da koristi klimatske, ekonomske, energetske i poljoprivredne parametre da bi se odredile karakteristike sistema stočarske proizvodnje u 21 veku. Partneri projekta će da razviju serije scenarija, bio-fizičkih i socio-ekonomskih modela koji će biti uvezani u eksperimente. Ovi će prema tome dati mogućnost istraživanja bufućih scenarija stočarenja u odnosu na klimatske promjene i koncetraciju CO2 u atmosferi.

Ako uvažimo mišljenja naučnika po pitanju uzroka klimatskih promena kao relevantna, a to da su pre svega da su klimatske promene posledica povećanja emisije GSB, sa kojim stočarska proizvodnja učestvuje sa 18%, onda je ista i sama sebi prijetnja.

Stocarstvo i klimatske promene


Akke van der Zijpp, profesor Sistema stočarske proizvodnje, sa Univerziteta u Veheningenu u Holandiji daje nekoliko objašnjenja zašto je to tako i gde su moguća rešenja. Prema njoj, glavni uzrok nastanka GSB jeste loše iskorištavanje zemljišta, krčenje šuma i preterano ispasanje. Ove tri stvari su odgovorne za više od jedne trećine GSB produkovanih stokom. Npr. u Burkini Faso, degradacija zemljišta, je rezultat slobodnog lutanja (paše) stoke. Tamo zemlja postaje neproduktivna sa malo organske materije. U pilot projektima, dokazano je da ograđivanje, kontrolisana ispaša, upravljanje vodom (adekvatno upravljanje vodom iz sistema za navodnjavanje, čuvanje kišnice, namensko i pozitivno iskorištavanje svih vidova dostupne vode – odnosi se uglavnom na područja sa nedostakom vode), te nađubravanje može udvostručiti proizodnju žitarica i goveda. Nažalost, šire prilagođavanje ovakoj praksi ide veoma polako.

Naredni važan izvor GSB jeste stajnjak, koji prema FAO nosi drugu trećinu GSB. Redukcija GSB poreklom iz stajnjaka je moguća ukoliko male farme pravovremeno pokupe stajnjak, obrade na odgovarajući način i ubace u biljnu proizvodnju pre same sadnje. Na primer, fermentacija stajnjaka u biogas smanjuje korištenje ogrevnog drveta, krčenje šuma i omogućuje rešavanje problema skladištenja stajnjaka. Međutim, za male farme ovo je skup proces, pa bi osnova mogla biti udruženja farmera u cilju smanjenja troškova instalacije postrojenja za proizvodnju biogasa.

Četvrtina gasova dolazi od samih životinja, uglavnom od krava, ovaca i koza, zbog mikroflore u njihovom stomaku. Akke predlaže mogućnost promene u izboru životinja, pa predlaže živinu i svinje. Međutim, pitanje je koliko su ljudi spremni da se odreknu navika ishrane.

Sedam procenata GSB u proizvodnji hrane dolazi iz đubrenja i krčenja šuma. Odgovor je opet bolje iskorištavanje zemljišta. Na kraju jedan procenat GSB dolazi od transporta u stočarstvu.

Na naučnicima ostaje da nađu rešenje, a na nama da se ponašamo u skladu sa predloženim merama, tj. da ih usvojimo ukoliko poljoprivredna i politika zaštite okoline utvrdi da je to neophodno. Svakako da treba da obratimo pažnju na prirodu i da mislimo o budućim generacijama, da ne ostanemo samo svoji.