Uspesno oplemenjivanje koza


Ukrštanjem alpskih koza s burskim, francuska rasa postaje mesnatija a povećava se i mlečnost, što se može proceniti već po prvoj laktaciji meleza druge generacije.


Burska koza je poreklom s juga Afrike, gde su ih u prošlosti gajili nomadi. Posle oplemenjivanja, postale su vodeća rasa u svetu za proizvodnju mesa. Mogu da se gaje u čistoj krvi ili sistemu takozvanog industrijskog ukrštanja s drugim rasama, radi dobijanja hibridnog potomstva koje po mestatosti nadmašuje oba roditelja. Veoma su plodne, otporne na bolesti, skromnih zahteva i dobro se prilagođavaju različitim klimatskim uslovima. Koze su teške 90-100, a jarčevi 110-135 kilograma.

„Prvi put sam ih video u Mađarskoj – objašnjava odgaivač. – Tamo su sve traženije, ne samo za proizvodnju mesa, nego i popravljanja proizvodnih osobina manje produktivnih rasa. Zbog toga sam ih i uvezao, a eksperiment oplemenjivanja svog šarolikog stada započeo sam s alpskim kozama, jer nisam bio zadovoljan ni mlečnošću, ni mesnatošću“.

Dobri rezultati su se pokazali već u prvoj generaciji, jer su mešanci bili teži u odnosu na čistokrvne alpine za 50-67%, što je variralo u zavisnosti od pola i starosnog uzrasta prilikom merenja.

Kovač, inače, vodi preciznu evidenciju ukrštanja i prirasta, zbog čega meri meleze svakih 10 dana. Koze dostižu maksimalnu težinu s navršenih 100 dana, pa se upoređivanjem podataka iz tog perioda dobija najbolji uvid u napredovanje. Melezi iz njegovog stada su u tom uzrastu teški 35-36, alpine 18-20, a burske koze 40-50 kilograma.

Po izgledu, polovina mešanaca prve generacije liči na burske, a polovina na alpske koze. U narednom ukrštanju odgaivač vodi dve genetske linije, tako da meleze slične alpskim ukršta s čistokrvnim jarčevima alpina, a u drugoj liniji s čistokrvnim burskim jarčevima. Pri tome dobija drugu generaciju meleza (F2). Prvu generaciju čini 75% jarića sličnih alpskim kozama i 25% burskim, dok je u drugoj odnos obrnut. Na isti način će ih ukrštati idalje, sve dok liniju oplemenjenih alpina potpuno ne očisti od primeraka koji liče na burske koze.

„Ovim postupkom znatno se popravlja i mlečnost, što se može proceniti već po prvoj laktaciji meleza druge generacije – ukazuje odgaivač kako se na savremen način određuje ukupna mlečnost grla.“ Tačnije, na osnovu količine mleke koje koze tada daju, matematičkim putem unapred se utvrđuju precizni podaci o količini u narednim laktacijama.

Mešanci druge generacije davali su 700 litara mleka tokom prve laktacije. Pomnoženo sa indeksom 1,45 dobija se 1015 litara, koliko će biti u drugoj laktaciji. Da bi se izračunala vrednost za treću laktaciju, količina mleka dobijena u drugoj pomnoži se sa indeksom 1,15 što iznosi 1167,25 litara.