Apetit krmace, razlog za brigu

[Vesna]

Apetit krmace, razlog za brigu


Genetičke korelacije između rezultata nerastova u performans testu i reproduktivnih osobina njihovog potomstva ukazuju da je apetit nasledan i da limitira proizvodne rezultate krmača. Uz to, antagonizam između produktivnih i reproduktivnih osobina se povećava sa smanjenjem dnevne konzumacije hrane.


Pravac selekcije i genetičko poboljšanje sadržaja mesa za poslednjih 10–15 godina indirektno su doveli do smanjenja apetita tovljenika. Podaci ukazuju da se apetit, od zalučenja do klanja, smanjuje za oko 1% svake tri godine.

Slična situacija je i sa apetitom krmača. Uporedo sa genetičkim poboljšanjem tovnih osobina svinja, odagajivači su menjali i osobine krmače. Rezultat je povećanje prinosa mleka, a posledice su povećanje uzdržnih potreba (pre svega u energiji), smanjenje telesnih rezervi masti i smanjenje apetita.

O količini hrane koju krmača konzumira mora da se vodi posebna briga, jer na farmi zatvorenog tipa troškovi hrane za krmaču iznose oko 13–14% ukupnih proizvodnih troškova, odnosno čak 30% ako farma proizvodi i prodaje prasad za tov. Uz to, zbog povećanja veličine legla koje se očekuje u budućnosti, količina hrane koju krmača treba da konzumira sve je veća.

SPOSOBNOST NAZIMICA

Noviji podaci ukazuju da su savremene nazimice sposobne da oprase i odgoje 11 prasadi. Teškoće nastaju kada zbog slabog apetita tokom laktacije gube u težini i debljini leđne slanine. Procenjuje se da je prvopraskinji dovoljno da dnevno konzumira 5 kg hrane kada doji 11 prasadi, što nije dovoljno ako doji 14 prasadi. U Holandiji se preporučuje da se u odgajivačkim programima ženskih linija, kao selekcijski kriterijum, uključi apetit krmače.

Poznato je da količina konzumirane hrane tokom poslednje nedelje suprasnosti ima značajan uticaj na broj zalučene prasadi, masu legla kod zalučenja i intenzitet porasta prasadi. Ali, o kapacitetu konzumacije treba voditi računa znatno ranije. Na osnovu ispitivanja na velikom uzorku u Holandiji, ustanovljeno je da su nazimice koje su u performans testu konzumirale više hrane, tokom prve laktacije takođe ostvarivale dobru konzumaciju. Ovim može da se objasni zašto se životinje sa slabijim apetitom teže prevode u drugo prasenje, odnosno zašto imaju kraći eksploatacioni vek.

Genetičke korelacije između rezultata nerastova u performans testu i reproduktivnih osobina njihovog potomstva ukazuju da je apetit nasledan i da limitira proizvodne rezultate krmača. Uz to, antagonizam između produktivnih i reproduktivnih osobina se povećava sa smanjenjem dnevne konzumacije hrane.

Sve je očiglednije da se mora voditi računa i o sadržaju telesne masti, odnosno o debljini leđne slanine u situaciji kada krmača ne konzumira dovoljne količine hrane. Težina krmače sama po sebi je manje indikativna pošto se najčešće gubitak težine u laktaciji može sprečiti sa dnevnom konzumacijom 5 kg dobro izbalansirane smeše. Suprotno, postoje rezultati o gubitku telesnih masti, iskazani kroz debljinu leđne slanine, čak i pri konzumaciji od 8 kg kvalitetne smeše dnevno. Pri laktaciji od 28 dana, svaki kilogram dodatno konzumirane hrane dnevno može krmači da smanji gubitak telesne mase tokom laktacije za 10 kg, a debljinu leđne slanine za 1,4 mm. Štaviše, svaki kilogram ekstra konzumirane hrane dnevno u laktaciji daje kilogram mleka više. To obezbeđuje oko 250 g prirasta legla, što znači veću težinu prasadi kod zalučenja.

Naravno da odgajivači žele što težu prasad kod zalučenja pošto takva prasad pre napušta odgajivalište. Ali, ni debljina leđne slanine krmače nije manje bitna. Krmače sa minimalnim gubitkom telesne masti (i proteina) tokom laktacije, po zalučenju brže ulaze u estrus i imaju veća legla u sledećem prasenju. Krmače koje konzumiraju manje hrane mobilišu svoje masne rezerve da bi izbalansirale svoje potrebe, a posledica je slabija reproduktivna performansa.

Za sve probleme ne može da se krivi samo genetički napredak ostvaren poslednjih 10–15 godina. Ambijentalna temperatura ima značajan uticaj. Pošto je svinjarstvo najrasprostranjenije u toplom klimatu, krmače u takvim uslovima reaguju na visoku ambijentalnu temperaturu smanjenjem konzumacije u cilju smanjenja produkcije toplote. Analiza 13 radova publikovanih u 2001. godini ukazuje da se svakim stepenom temperature iznad komforne zone krmače, konzumacija smanjuje u proseku za 3,53%, a količina proizvedenog mleka za 2,37%. Iz ovog proizilazi da treba pokušati sve da se održi optimalna temperatura u prasilištu.

[Vesna]

Apetit krmace, razlog za brigu


SAVETI

Od ostalih mogućnosti za povećanje apetita krmača dojilja, sugeriše se izbegavanje prekomerne ishrane tokom suprasnosti, jer visok nivo ishrane u tom stadijumu (tačnije visok nivo unosa energije) smanjuje apetit krmače nakon partusa. Ova veza je poznata odavno, ali je evidentno da se problem potencira sa genetičkim promenama savremenih svinja, kako čistih rasa, tako i njihovih meleza. Za praksu je veoma korisno saznanje da se povećanjem nivoa ishrane u poslednje četiri nedelje suprasnosti može puno postići, pošto tako pripremljene krmače lakše konzumiraju povećane obroke u laktaciji.

Zlatno pravilo je da se na svaki način mora izbeći preobilna ishrana krmača u prva dva meseca suprasnosti. Sledeće pravilo je da temperatura u prasilištu, preciznije u boksu za prasenje, treba da bude 18–20°C. Nakon partusa, krmače treba hraniti više puta tokom dana kako bi na kraju prve nedelje laktacije stigle do ishrane po volji. Uz sve to, hrana mora da je kvalitetna i sveža, uz mogućnost da krmača konzumira vodu po volji.

Sve nabrojano su standardni saveti. Međutim, ovi menadžerski postupci ne mogu da kompenzuju genetički izazvanu tendenciju slabijeg apetita krmača. Kako je to danas kritičan momenat u proizvodnji svinja, genetičarima mora da bude urgentni zadatak da poboljšaju apetit krmača jer bez njega može da se realizuje dobit postignuta povećanjem veličine legla.