Tema: Vitamin A - neophodan u ishrani domacih zivotinja

Vitamin A - neophodan u ishrani domacih zivotinja


Jedan od prvih znakova nedostataka vitamina A je noćno slepilo i nesposobnost vida pri slaboj svetlosti (tzv.kokošije slepilo). Najviše vitamina A sadrži riblje ulje, mleko (naročito leti), salata i šargarepa. Od krmnog bilja najviše ga sadrže lucerka i detelina. Naročito je važno vreme kosidbe i način sušenja sena. Ako se biljke pokose u vreme cvetanja i osuše tako da sačuvaju zelenu boju i lišće, onda sadrže dovoljno vitamina A.


Niz bolesti životinja je izazvan zbog nedostatka vitamina, a mogle su se sprečiti i izlečiti tek kada je bio utvrđen nedostatak vitamina u stočnoj hrani. Životinje dobijaju vitamine kroz hranu, ili ih stvaraju u probavnom sistemu pod uticajem mikroorganizama.

Nedostatak vitamina naziva se avitaminoza. Vitamin A je jedan od vrlo važnih vitamina, a zovu ga još i antikseroftalmički vitamin. Bitan je za mladunce, za njihov rast i reprodukciju. Važan je za proizvodnju mleka, ali i za samoodržavanje starijih već odraslih životinja, koje manje trpe nedostatak vitamina A, jer imaju rezerve u jetri. Vitamin A nastaje i u jetri, iz tzv. biljnog fermenta karotina. Njegov nedostatak u organizmu ogleda se naročito u sporom rastu mladih životinja i mršavljenju. Mnogo vitamina A poseduje zeleno bilje dok cveta. A to daje posebnu važnost paši i zelenoj hrani.

NA NEDOSTATAK VITAMINA A OSETLjIVE SU SVE ŽIVOTINjE. ZAŠTO?

Jedna od najvažnijih funkcija vitamina A je održavanje površinskih tkiva sluzokože tela u zdravom stanju, tako da sluzokoža može odoleti infekcijama. Bez vitamina A tkiva oslabe, pa bakterije mogu napasti organizam.

Nedostatak vitamina A može da prouzrokuje oštećenje nervnog sistema, što se ogleda u nedostatku koordinacije pokreta nogu, pa se javljaju grčevi, hod je nesiguran i može doći do paralize. Jedan od prvih znakova nedostatka vitamina A je noćno slepilo i nesposobnost vida pri slaboj svetlosti (tzv. kokošije slepilo). Veliki nedostatak vitamina A može izazvati trajno slepilo, a nedostatak vitamina A duže vreme može uticati na plodnost mužjaka, jer uzrokuje degeneraciju ćelija koje proizvode spermu.

Nedostatak vitamina A usporava uspeš nu reprodukciju. Ženke ne mogu zaneti, mladunci se obično rađaju mrtvi ili od slabosti uginjavaju. Krave često imaju pobačaj ili se rađaju mrtva telad. Polni nagon posle telenja izostaje. Javlja se proliv, infekcija, naročito disajnih puteva.

Vitamin A - neophodan u ishrani domacih zivotinja


KAROTIN – PROVITAMIN VITAMINA A

Vitamin A u poljoprivrednim proizvodima se nalazi u obliku karotina, u obliku žuto zelenih spojeva koje životinje mogu u svom telu prertvoriti u vitamin A. Provitamin karotin dobio je ime po šargarepi –mrkvi (dakus karota), koja je njime vrlo bogata. Najviše karotina poseduje jetra. Ima ga puno i u ulju proizvedenom od riblje jetre, kao što je jetra bakalara, tune, morskog psa i dr. Karotin se gubi sušenjem sena, naročito ako se obavlja na stari način, na zemlji. U gnjilom i trulom senu karotin može potpuno da se izgubi, a biljke treba sušiti tako, da se sačuva što više karotina. Gubici karotina su manji kada se zelena masa veštački suši ili dehidrira.

KAROTIN I VITAMIN A U HRANIVIMA

Karotinom su naročito bogate zelene biljke. Stoka na dobroj paši ima dovoljno vitamina A. Zeleno lišće sadrži više vitamina A, odnosno provitamina karotina nego stabljika, a starenjem se količina u biljci smanjuje. Ako su oštećene sočne biljke, fermentacijom gube vitamin A, ali ga, ipak, više ostaje nego u lošem senu. Seno lucerke je ponekad bogatije karotinom od sena crvene deteline ili soje. Seno lepirnjača uopšteno sadrži više karotina od livadskog sena. Zeleni kukuruz bogat je karotinom, a sa starošću sadržaj karotina se smanjuje. Što je kukuruz više žut, smatra se da sadržava više karotina, to važi i za tikve. Osim kukuruza, druge žitarice praktično i ne sadrže vitamin A. Prekrupljeni kukuruz sadrži više karotina nego cela zrna. Sazreli grašak zelenih sorti po količini karotina jednak je žutom kukuruzu. Među namirnicama za ljude punomasno mleko, maslac i svi drugi mlečni proizvodi koji sadrže mlečnu mast najvažniji su izvor vitamina A. Zato je punomasno mleko mnogo vrednije za telad nego obrano mleko koje sad rži samo 25. deo one količine vitamina A koje sadrži punomasno neobrano mleko. Meso, osim ulja iz ribljih jetara, nije bogato karotinom, izuzev jetara bakalara, tune i morskog psa. Žumance jajeta od pravilno hranjene živine bogato je vitaminom A, a jetra živine jeodličan izvor vitamina A.

Vitamin A - neophodan u ishrani domacih zivotinja


SIMPTOMI I NEDOSTATAK VITAMINA A

Bez obzira na velike nejasnoće u pogledu delotvornosti tog vitamina, danas se smatra da podstiče rast novih ćelija. Time se objašnjava zašto njegov nedostatak u organizmu sprečava razvoj novih ćelija, a tako i rast mladih životinja. Dalji znak nedostatka vitamina A (avitaminoze) je orožnjavanje disajnih puteva probavnog kanala, koji zbog toga postaje neotporan i lakše dolazi do upale nosnih šupljina, bronhija i pluća. Zbog iste pojave orožnjvanja na sluznici polnih organa, može doći do rasplodne nesposobnosti muških i jalovosti ženki životinja. Kod mužjaka dolazi do atrofije testisa, a kod ženki životinja nije normalan tok estrusa. Ako su životinje gravidne, lakše dolazi do pobačaja ili rađanja slabih mladunaca i zaostajanje posteljice. Takva su stanja najčešća krajem zime, kada hrana sadrži najmanje vitamina, a njegova se rezerva u organizmu potroši.

Kod mladunaca je sluznica probavnog kanala vrlo osetljiva i lako dolazi do proliva, a pored toga se pojavljuju nervne tegobe, nesigurnost u hodu i grčevi. Ako se kod nedostatka vitmaina A stoci daje mnogo belančevina, proces orožnjavanja se još više pogoršava. Kako je pojava orožnjavanja najpre utvrđena na oku (rožnjača oka), vitamin A nazvan je antikseroftamološki vitamin. Na nedostatak vitamina A osetljive su sve vrste domaćih životinja. Zato što je vitamin A vrlo važan za uzgoj domaćih životinja, pomenućemo ukratko znakove A-avitaminoze kod mladunaca pojedinih životinja.

Kod ždrebadi primećuju se znakovi opšteg stanja, ubrzano disanje i puls, a temperatura se kreće između 39,5°C i 42°C. Apetit, međutim, postoji i ždrebe redovno sisa.

Ždrebe obično ima jak proliv i kašlje. Oči su mu poluotvorene ili čak zatvorene i suze, a očni kapci hiperpomični. Iz nosa curi serozan ili sluzno-gnojni iscedak, a vratni limfni čvorovi nešto su povećani. Iako su znakovi A-avitaminoze dosta teški, ipak, ako se ždrebetu daju vitamini kao riblje ulje ili vitaminozna hrana kobili (sveža lucerka), životinje se mogu izlečiti u srazmerno kratkom vremenu, gotovo za nekoliko dana.

Kod teladi imamo dosta gubitaka zbog nestašice vitamina A. Ako steona krava ne dobija vitaminoznu hranu, njeno tele se rađa sa manjom telesnom težinom, bez životne snage i zanimanja za okolinu. Telad se zbog slabosti ne mogu kretati i po nekoliko dana posle porođaja i najčešće leže. Ponekad tele ugineu prvih nekoliko dana, posle porođaja. Ako se razvije A-avitaminoza posle porođaja, tele zaostaje u rastu i ne dobija dovoljno na težini. Pored toga javlja se proliv, upala disajnih puteva i bronhopneumonija. Očni kapci su upaljeni, koža neelastična i ponekad atrofiraju mišići. Otpornost životinja je smanjena, mogu se na takva stanja nadovezati i ostale bolesti, na primer kolibaciloza i paratifus.

Kod prasića se A-avitaminoza javlja obično kao posledica nestašice vitamina A u hrani suprasnih i dojnih krmača. Prasići mogu da se izlegu mrtvi, slepi i sa različitim anomalijama. Ako i ostanu živi, lako će oboleti posle nekoliko dana, ili nedelja, posle porođaja. Takvi prasići slabo napreduju, oboljevaju im oči i pored toga su slabokrvni. Pojavljuje se i bronhopneumonija, katar želuca i ekcemi kože. Takvo stanje prouzrokuje neotpornost organizma i omogućuje pojavu gripa, enzootske pneumonije ili paratifusa.

A-avitaminoza kod prasića može biti posledica loše ishrane posle odbijanja. Prasići se hrane posijama, brašnom, različitim sačmama i slično, a bez dodataka zelene vitaminozne hrane ili vitaminskih preparata, lako obole od A-avitaminoze. Uz nedovoljnu hranu koja oskudeva u vitaminima, redovno nedostaje u hrani i mineralne materije. Tome se još pridružuje nehigijensko držanje, pa sve to pogoduje razvoju A-avitaminoze.

Kod živine A-avitaminoza se najviše javlja kod mladih pilića i kokica koje tek pronesu. Životinje gube apetit, omršave i teško se kreću; iz nosa curi serozno-sluzavi iscedak i teško dišu. Na sluznici usta i je zika stvaraju se siraste naslage, koje se mogu otkinuti a ne krvare, za razliku od difterije gde naslage krvare. Kresta i podgušne resice su blede.

Kod živine se vrlo često javlja kseroftalmija. Kao i kod ostalih životinja, javlja se i kod živine proliv i upala disajnih puteva. Kao posledica smanjene otpornosti organizma, mogu se pojaviti različite zarazne bolesti.

Najviše vitamina A sadrži riblje ulje, mleko (naročito leti), salata i šargarepa. Od krmnog bilja najviše ga sadrže lucerka i detelina. Naročito je važno vreme kosidbe i način sušenja sena. Ako se biljke pokose u vreme cvetanja i osuše tako da sačuvaju zelenu boju i lišće, onda sadrže dovoljno vitamina A. Ostarelo i dugo sušene, pa još i pokisle biljke sadrže vrlo malo vitamina A. Gotovo nimalo tog vitamina ne sadrže slama, mekinje, zob, krmna smeša, ječam i ljuske od krompira.