Tema: Lame i njihov uzgoj

Lame i njihov uzgoj


Lame su dobroćudne i inteligentne, višestruko upotrebljive domaće životinje koje je, verovatno, najlakše čuvati. One nude različite mogućnosti veleposednicima, vlasnicima zemljišta farmerima i, ne računajući uzgajanje radi dalje prodaje, nude jedinstvene poslovne mogućnosti kao što je treking – pešačenje određenim pravcima, koje postaje sve popularnije.


Lame se mogu podeliti u četiri tipa, a u dve grupe – "klasične" i "za vunu". "Klasične" leme se mogu podeliti u dve podgrupe: sakratkom dlakom (Ccara) i srednje dugom dlakom (Curaca), iako se ponekad lame srednje duge dlake nazivaju i Ccara.

Ccara i Curaca imaju kratku i srednje dugu dlaku, osim na glavi i naročito ispod kolena, gde im je dlaka veoma kratka. One, kad odrastu često izgube dugu dlaku sa vrata koji ostaje pokriven gustom ali kratkom i nežno mekom vunom.

"Vunene" lame se mogu podeliti dugodlake lame (Tapada) koje imaju dugu dlaku duž čitavog tela osim na glavi i ispod kolena, i dugodlake lame (Launda) koje imaju puno resaste vune i na glavi i na nogama sve do članaka...

Terminologija kao što je Ccara, Tapada i sl. varira od etničkog narečja Južne Amerike. Navedeni termini, na primer, su Kuen Cuan termini koji se koriste u većem delu perua. Na jeziku Ajmara, koji se koristi u Boliviji i Južnom Peruu, dugodlake lame se nazivaju "Tampuli".

U Velikoj Britaniji se najčešće vida Ccara tip lame koji se često pogrešno naziva klasičnim. Pre skorašnjih uvoza iz J.Amerike većina lama u Evropi (i S.Americi) poticale su od Ccara lama uveženih iz Perua krajem 19-tog i početkom 20-og veka. I zbog toga što su to bile jedine poznate lame u Evropi, smatrale su se tipičnim - lama fenotipom, ili "klasičnim lamama". U stvarnosti blizu 70% svetske populacije lama živi u Boliviji, od čega su oko 80% srednje ili dugodlake lame. Čak i u Peruu ima svega oko 50% takozvanih "klasičnih" ili lama kratke dlake.

U V.B. Tapada, a naročito Launda lame su još uvek retkost, ali one su specifičnost Rouzlenda, gde imamo divne primerke dugodlakih.

Lame se mogu opisati kao veličine ponija, iako znatno niže građe, težine oko 120-150 kg. U J. Americi prosečna lama je visoka oko 95-100 cm, ali ako uzmete mladunče lame (kria, lane) iz Južne Amerike i odgajite ga u Srbiji najverovatnije će biti više za dodatnih 5-10 cm zahvaljujući bogatijoj i kvalitetnijoj ishrani.

Lame i njihov uzgoj


LAME

* Nisu samo bele, kako većina ljudi misli, već ih ima u raznim varijetetima od bele do crne boje, u mnogo nijansi između braon i sive. Kaže se da postoji oko 35 prirodnih nijansi vune lama i naš je hobi u Rouzlendu da ih imamo sve!

* lmaju relativno meke papke koji se nekad moraju podseći, mada se najčešće prirodno troše.

* Mogu da se strižu (šišaju) svake godine ili, što je češće, svake druge godine. I, što je vrlo važno, ne moraju se šišati uopšte ako vam vuna nije potrebna, pošto ona prestaje da raste kad dostigne odredenu dužinu.

* lmaju veoma nežnu, mekanu dlaku koja se zove alpaka, ako je debljina dlake manja od 28 mikrona. Često se može prodati po veoma dobroj ceni.

* Nežne su, inteligentne i lako se obučavaju ...

* Veoma su otporne, jer su hiljadama godina gajene u klimi gde pre svitanja temperatura može biti oko 0°C, dok u podne može iznositi preko 38°C.

* Ne moraju se izvoditi u šetnju, niti im je potreban poseban smeštaj noću ili

preko zime (mada je poželjno poljsko sklonište ili staja)

* Lako se jagnje i retko je potrebna ljudska intervencija.

* Jedu manje od ovaca ili bilo koje druge stoke, srazmerno njihovoj težini.

Nije im neophodno godišnje ubijanje parazita na koži potapanjem u odgovarajući rastvor, kao kod ovaca.

* Relativno su otporne na većinu bolesti evropskih životinja. lako potiču iz Južne Amerike, ne pate od nekih neoubčajenih i "egzotičnih" problema specifičnih za lame u tom području.

* Veoma su otporne na slinavku i šap i mnogi veruju da se ne mogu zaraziti prirodnim putem.

* Trava predstavlja osnovnu ishranu lama, mada će one rado malo zagristi i živicu ili izdanke drveća. One nisu kao koze, šta više, neće se propnuti da ogole drvo.

* Sveža voda treba da im bude uvek dostupna.

* Seno im se može dati kao dodatak ishrani, naročito a ima nedovoljno trave, ili ako je, pak, ona jako bujna.

* Mala kolićina "koncentrata" kao što je mešavina za koze ili ponije, može im se dati kao poslastica li u postupku "dresure" (pripitomljavanja). Treba izbegavati prekomerni ishranu.

* Lamu ne treba držati pojjedinačno. Ako se ne drže u paru ili grupi, druge životinje, kao što su ovce, mogu im biti dobro društvo.

* Standardna ograda za stoku može biti adekvatna u mnogim situacijama; mada više ograde mogu biti bolje rešenje, pogotovu ako planirate da držite više uzgojnih stada, ili ako se graničite sa nekim prometnim drumom. Treba izbegavati bodljikavu žiću.

Lame i njihov uzgoj



ČESTO POSTAVLJANA PITANJA

Da ti su lame dobri kućni ljubimci?

Da, pod uslovom da imate dovoljno ispaše za njih. One su ne ni, očaravajuci, zabavni i nezahtevni "poljski Ijubimci". Bilo da šetaju sa vama, nose teret, vuku kolica, ili "samo pasu i ukrašavaju vaše dvorište". Prirodno, lamama koje imaju odgovarajuće "kućno vaspitanje" dozvoljene su i kratke kućne posete.

Šta lame jedu?

Uglavnom travu, a ako je potrebno, može im se dati i seno. Gruba mešavina, kakva se daje ponijima ili kozama može im se dati kao poslastica ili dodatak. Takođe vole povrće, i možete im davati šargarepu, ljuspu jabuke, lišće kupusa, i sl.

Kakve su lame sa decom?

Lame se generalno dobro slažu s ljudima i izveštaji govore da se izuzetno dobro slažu s decom i starijim osobama. U Sjedinjenim Državama one se koriste i u terapeutske svrhe, čak i u krugu bolnice su im dozvoljene posete.

Kako se ponašaju prema drugim životinjama - psima, konjima, itd.?

Lame će srećno živeti sa konjima, magarcima, u stvari sa svim domaćim životinjama, činiće odlično društvo usamljenam poniju ili konju. One spremno prihvataju pse, pod uslovom da psi nisu agresivni prema njima. Na jednoj farmi u Evropi nemački ovčar je imao običaj da se igra jurke sa lamama; menjali bi se u ulozi onoga koji juri, a zatim bi lama ili pas legli da ga onaj drugi onjuši.

Da li ih je lako razmnožavati?

Lame se uvek jagnje same, bez potrebe da im iko pomaže. Period nošenja je 11/12 meseci, i ženke obično dobiju jedno mladunče, "kria". Polnu zrelost postižu sa 18 meseci,a mužjaci sa oko 24 meseca.

Koliko dugo žive lame?

Obično žive oko 15 godina, mada mnoge dožive dvadesetu.

Da li su lame otporne na bolesti?

Hiljade godina pripitomljavanja u Andima, gde po pravilu preživfjavaju samo najjači i najotporniji, rezultiralo je uzgojem koji je lame učinio veoma otpornim na bolesti.

Da li ih je skupo držati?

Ne! U odnosu na svoju težinu, one jedu manje od ovaca, retko im je potreban veterinar, i "meke" su po pitanju ograda, skloništa i tla.

Koliko je prostora tj. zemljišta potrebno lamama?

Preporučuje se minimum od 30-tak ari, a 40 ari može izdržavati 3-4 lame.

Kakvo im je sklonište i kakva ograda potrebna?

Striktno govoreći, sklonište im nije neophodno, ali mesto gde se one mogu skloniti po sopstvenoj želji itekako je dobrodošlo radi kontrole uzgoja i slično. U većini slučajeva standardna ograda za stoku je dovoljna.

Kako treba tretirati papke lama?

Papke je možda ponekad, mada retko, potrebno skratiti, u zavisnosti od vrste tla po kome se kreću i od individualnih karakteristika same lame.

Koliko treba da budu stare lame koje kupujemo?

Da bi bili sigurni da će se lame dobro socijalizovati, one ne bi trebalo da napuštaju stado pre nego što napune najmanje 10 meseci ako ih kupujemo pojedinačno, ili 7-8 meseci ako ih kupujemo sa još nekoliko lama iz stada.

Da li se lame uzgajaju zbog mesa?

Lame se u Evropi ne gaje zbog mesa, u komercjalne svrhe. Atrakcija za nas je što se lame gaje komercijalno zbog njihovih "živih" kvaliteta, čak i bez potrebe da se razmatra tržište mesa.

Koje su boje lame?

Od bele do crne sa bezbroj nijansi između braon i sive; jednobojne; melirane, tačkaste...Velika raznolikost prirodnih nijansi je jedna od velikih izazova tkaljama

Pletiljama.

Lame i njihov uzgoj


Koliko ćesto je potrebno šišati lame?

Lame uopšte nije potrebno šišati ukoliko ne planirate da koristite vunu. Povremeno timarenje ili trimovanje će dlaku učiniti lepom i privlačnom. No, ukoliko želite da koristite njihovu luksuznu vunu, to se može činiti svake druge godine, ili ako ste u mogućnosti, jednom godišnje. Ako se ne šiša, vuna jednostavno prestne rasti!

Lame su, izgleda, fine, ali rekli su mi da one pljuju. Da li je to tačno?

Ako mislite da će lame koje kupite pljuvati na Vas i Vašu porodicu, prijatelje i posetioce, onda je odgovor skoro sasvim sigurno NE - osim ukoliko nemate neku retko nestašnu zivotinju. Isto kao što psi mogu da ujedu, maćke da ogrebu, konji da udaraju i lame mogu da pljuju. Ogromna većina lama će to učrniti ljudima samoako se prema njima rđavo onose, ili ako se nalaze u nekoj za njih izrazito stresnoj sttuaciji. Lame koriste pljuvanje između sebe da bi održale unutrašni red i sistem nadređenosti, kao i da bi obeležile svoj prostor. Ova karakteristika je zaista prenaglašena, i moguće ju je naći u nekim zoološkim vrtovima i parkovima gde se ljudi prema njima jako loše odnose, ili su zlostavljane dok su bile jako mlade. Ona je obično nerelevantna kod odgaivača koji imaju svakodnevni kontakt sa svojim lamama.

Kako se veterinari snalaze sa lamama?

Lame ne boluju ni od kakvih neo bičnih bolesti svojstvenih samolamama, ili različitih od onih od kojih boluju i ostale domaće životinje kojese mogu naci u Srbiji. Većina veterinara "za krupnu staku" ili onih koji rade na farmama će biti srećni da brinu o Vašim lamama, i u današnje vreme sve je više veterinara koji su

imali neko iskustvo sa lamama. I lame se mogu razboleti kao, kao i druge životinje. One su najčešće otpornije i žilavije od drugih životinja.

Kako se čuvaju lame u Južnoj Americi, Sad, Evropi?

U Južnoj Americi lame se čuvaju kao životinje za nošenje tereta već nekoliko hiljada godina. Na njihova leđa lutajuća plemena bi natovarila sve što poseduju na ovome svetu dok bi putovala od naselja do naselja. l lame su bile te koje bi nosile robu na pijacu, za prodaju - često odeću i prekrivače, napravljene od lamine dlake.

Do dolaska železnice, lame su bile jedino sredstvo za iznošenje srebra i drugih ruda iz bolivijskih i peruanskih rudnika.

Čak i danas, lame ispunjavaju svoju važnu ulogu u transportu u životu na Andima.

U Sjedinjenim Državama takva putovanja u društvu lama postaju sve popularnija aktivnost, već više od jedne i po decenije. Neke staze koje su već bile zatvorene za konje i tovarne mule u nacionalnim parkovima su ponovo otvorene za lame, zato što one ne nanose štetu tokom putovanja. Lame ne utiču na okolinu kroz koju se kreću jer jedu daleko manje vegetacije i jer su daleko lakše na nogama.

Ovde u Evropi, lame se koriste za manje surov, ali izazovniji posao u kome se može veoma uživati, za lagano putovanje brdima i planinama.

Da li je OK držati samo jed lamu?

Lame su životinje stada i mi verujemoda srećno stado počinje sa dve ili tri jedinke. Međutim, ukoliko ćemo lame držati zajedno sa ostalom stokom, on ili ona će se obično združiti s njima i u tom slučaju to nije problem. O tome treba da popričate sa prodavcem.