Pticiji grip posast 21. veka

[Vesna]

Pticiji grip posast 21. veka


Avijarna influenca je visoko zarazno oboljenje domaće živine (pilići, ćurke, patke...) i svih vrsta kaveznih i drugih ptica. Bolest je infektivna, veoma brzo se širi, a procenat mortaliteta i morbiditeta živine je izuzetno visok. Avijarna influenca se ispoljava u respiratornoj, digestivnoj i/ili nervnoj formi.


Ovo oboljenje ranije poznato kao živinska kuga, pod nazivom grip živine, prouzrokuje bilo koji virus iz grupe A influenca virusa (AIV). Ovi virusi pripadaju familiji Ortomiksovirusa, koji su po izvesnim antigenim svojstvima srodni nekim sojevima virusa atipične kokošije kuge. Odgovorni su za nastajanje bolesti kod ptica, ljudi, svinja i konja.

Karaktristike i otpornost virusa

Karakteristika ovih virusa je da veoma brzo menjaju svoju strukturu a samim tim i patogenost, što otežava dijagnostifikovanje ove bolestiu laboratorijskim uslovima, a povećava rizik od pojave zaraze.

Virusi avijarne influence su osetljivi na veći broj deterdženata i dezinfekcionih sredstava. Deterdženti (anjonski, katjonski i neutralni) i sredstva koja rastvaraju masti razaraju virusni omotač i znatno umanjuju njegovu infektivnost, a formalin, UV i gama zraci ga inaktivišu. Pri tom antigena struktura ostaje ista.

Spoljašnja sredina ima uticaja na opstanak virusa van domaćina. Virusi koji uzrokuju influencu (A, B i C) gube svoju infektivnost na temperaturama višim od 50°C. Na temperaturi ispod 0°C ne mogu da prežive. U zaraženoj prostirci na temperaturi 4°C mogu opstati do 105 dana, a u fecesu prirodno inficiranih divljih pataka virus je infektivan 30 dana. U nehlorisanoj vodi na temperaturi 0°C virus ostaje aktivan 30 dana.

Virus parazitira u pilećem mesu, ali se uništava odgovarajućom termičkom obradom.

Prenošenje virusa

Slobodne (divlje) ptice predstavljaju najveći rezervoar virusa influence A u prirodi, gde se posebno ističu populacije ptica koje žive u vodenoj sredini (barske i morske ptice). Ptice širom naše planete su zaražene ovim virusom, ali od njega ne oboljevaju, već su samo prenosioci zaraze. Tokom migracije ptica dolazi do širenja ovog virusa u razne krajeve, koji mogu biti vrlo udaljeni od stalnih staništa ovih ptica.

Osim divljih ptica, i čovek može da bude vektor prenošenja.

Najčešći put infekcije je aerogeni ili peroralni, zatim preko fecesa zaraženih ptica, ređe direktno kontaminiranom vodom i hranom.

Inkubacioni period

Inkubacioni period za različite subtipove virusa influence A kod živine iznosi od nekoliko časova do tri dana kod pojedinačnih ptica, a u jatu do 14 dana. Inkubacioni period zavisi od tipa virusa, doze virusa, načina infekcije, vrste živine i sposobnosti da se uoče početni klinički znaci.

Morbiditet i mortalitet

Smrtnost pre svega zavisi od virulentnosti virusa, vrste ptice, starosti, uslova držanja i ishrane. Visoko virulentni sojevi mogu da izazovu smrtnost i do 100%. Umereno patogeni sojevi izazivaju smrtnost od 10 do 20%. Sekundarne infekcije povećavaju procenat mortaliteta i otežavaju postavljanju dijagnoze.

[Vesna]

Pticiji grip posast 21. veka


Klinička slika

Influenca A ptica očituje se veoma različitim kliničkim znacima, a oni variraju u zavisnosti od patogenosti samog virusa, starosti i vrste ptice, prisustva drugih bolesti (konkurentnih infekcija), zoohigijenskih uslova, spoljašnje sredine i brojnih drugih činilaca.

Najčšće se javljaju početni opšti simptomi u vidu depresije i smanjene aktivnosti živine paćeni inapetencom, nakostrešenošću perja, visokom febrom, dehidratacijom, smanjenjem broja jaja do potpunog prestanka nosivosti (kod nosilja). Izraženi su respiratorni simptomi u vidu kijanja, seroznog iscedka iz nosa, otežanog disanja, uz čujno krkljanje. Ovakvo stanje je uvek praćeno pojavom konjuktivitisa, uz obilno suzenje. Kasnije se serozni iscedak pretvara u mukozni, osuši i začepi nosne otvore, te je vidljivo disanje sa otvorenim kljunom. Ptice se sakupljaju oko ventilacionih otvora, javlja se glad za vazduhom do ugušenja. Edemi glave i lica, cijanoza kreste i podbradnjaka su prateća pojava. Dijareja se može pojaviti kod manjeg broja jedinki. Mogu se pojaviti i difuzne hemoralgije na nogama.

Tortikolis, pareze, paralize, ekscitacija, konvulzije i dezorjentisanost se javljaju kratko vreme pre uginuća. Česti su slučajevi kome. Do uginuća dolazi za 24-48 časova, a ponekad se uginuća prolongiraju i do 7 dana.

Svaki od ovih znakova može se javiti u različitim kombinacijama i različitom stepenu ispoljenosti.

Bolest se ne leči

U slučaju avijarne influence primenjuje se "stemping aut" metoda i neškodljivo uklanjanje leševa. O profilaksi se veoma mnogo govori i piše. Zaključak je da je osnova profilakse edukacija ljudi koji se bave živinarstvoma, upoznavanje sa osnovnim karakteristikama virusa i same bolesti. Stroge biozaštitne mere i poštovanje principa kojih se mora pridržavati tokom karantina živine preduslov su dobre profilakse.

Prirodno stečeni imunitet kod jedinki koje prebole avijarnu influencu traje nekoliko godina. Imunitet stečen vakcinacijom traje samo godinu dana, ali samo na serotip od kojeg je vakcina napravljena.

U cilju imunoprofilakse koristila se inaktivisana uljna vakcina. Na tržištu se danas nalazi vakcina koja sadrži soj H5N2 (meksički soj). Međutim, zbog visoke varijabilnosti ovog virusa vakcinacija ne daje odgovarajuću zaštitu. Jer, da bi bila efikasna, vakcina bi morala da se pravi od autogenog virusa. U Evropi je danas vakcinacija protiv avijarne influence zabranjena, dok je na drugim kontinentima zakonski dozvoljena, ali se izuzetno retko primenjuje.

Lečenje živine i pojedinačnih ptica se ne sprovodi. Jata u kojima je ustanovljena bolest uništavaju se, a objekti i oprema se detaljno dezinfikuju, uz propisan odmor objekta i sve mere koje se koriste u eradikaciji avijarne influence. Uništavanje jata treba sprovesti što pre i na što bezbedniji način po okolinu.