Tema: Porodicna farma u svinjarstvu

Porodicna farma u svinjarstvu


Za razliku od seoskog domaćinstva koje svinje proizvode za sopstvene potrebe i eventualnu prodaju viška proizvoda, porodična farma je trajno orijentisana na robnu proizvodnju koja porodici obezbeđuje egzistenciju. Uslov za opstanak na tržištu je konkurentna i što je moguće jeftinija proizvodnja. Finansijski rezultat zavisi od proizvodnosti životinja (veličina legla, dnevni prirast, utrošak hrane u tovu itd), produktivnosti rada (broj grla koje opslužuje jedan radnik), utroška energije za grejanje i hlađenje objekata, a posebno od troškova izgradnje (cena površine smeštajnog prostora po proizvedenom tovljeniku telesne mase 110-120 kg).

Da bi se navedena pitanja rešila, mora se razraditi tehnološki postupak koji obuhvata sve poslove, postupke i primenjena tehnička i građevinska rešenja počev od lokacije farme, načina držanja i smeštaja svinja, pa preko razmnožavanja, odgoja prasadi, ishrane u tovu do isporuke i transporta svinja. Pojam tehnologije obuhvata i sve postupke oko održavanja higijene i zdravstvene zaštite svinja, ali i zaštite čovekove okoline (izđubravanje i tretman stajnjaka), postupke u vezi obezbeđenja uslova da se životinje osećaju udobno (welfare) kao i poslove i rešenja koja obezbeđuju čoveku-farmeru bezbedne i optimalne uslove za rad. Nije realno očekivati da farmer može da reši sve što se danas zahteva u proizvodnji svinja koje bi po kvalitetu i proizvodnoj ceni bile konkurentne na tržištu, već za taj posao treba da obezbedi stručnu pomoc. Kod izgradnje nove farme, kao i za veću adaptaciju postojeće, potrebno je izvršiti obimne pripreme i konsultacije:

1. Uraditi projektni zadatak odnosno idejno rešenje.

2. Izradu glavnog projekta poveriti specijalizovanoj projektantskoj firmi. Uslov za poveravanje posla nikako ne sme da bude ponuđena cena, već uvid u referentne farme projektanta.

3. Obezbediti pozitivnu recenziju glavnog projekta kompetentnih stručnjaka.

4. Tražiti više ponuda za izgradnju farme i odabrati izvođača na osnovu njegovih referenci.

5. Obezbediti nadzorni organ kako bi se izbegli svi mogući propusti pri izgradnji farme.

6. Po završetku izgradnje obezbediti tim kompetetnih stručnjaka za tehnički prijem farme. Da bi se projektni zadatak uspešno pripremio treba doneti niz odluka a najvažnije su:

Izbor tipa farme

Farma može biti otvorenog tipa, što znači da farmer kupuje sav, ili veći deo priplodnog podmlatka, ili dokupljuje tovljenike. Prednost je što se gradi manje objekata pa su manji troškovi, a nedostak je zdravstveni rizik zbog unošenja grla sa strane, često sa pijace.

Isti je slučaj i sa farmama koje se bave tovom kupljene prasadi. Zbog toga se, mada je investicija veća, preporučuje izgradnja farme zatvorenog tipa koja drži sve kategorije svinja. Prednost je što su sopstvena prasad boljeg kvaliteta (selekcijski rad), a njihova cena je stabilnija jer nije izložena stihiji tržišta. U poslednje vreme pojavljuju se novi tipovi porodičnih farmi. Primer je farma za pripremni tov, čija je funkcija da prasad prikupljenu od više farmera, pripreme za isporuku u centralno, veće tovilište, što smanjuje rizik od pojave bolesti, a tovljenici postižu bolje rezultate. Još interesantnija je organizacija sa centralnim smeštajem krmača na velikom pogonu (omogućena bolja selekcija i kvalitetan pripust) i prašenje krmača u manjim "satelitskim" prasilištima (obezbeđena veća prisutnost i pažnja tokom prašenja i odgoja prasadi). Posebno je bitno da se na takvoj farmi između dva turnusa može napraviti pauza, što je dobro i sa zdravstvenog aspekta (odležavanje objekta), ali i kvaliteta rada (porodica i zaposleni radnici mogu da koriste odmor odnosno pauzu u radu).

Porodicna farma u svinjarstvu


Izbor lokacije

Pored već, manje-više, poznatih uslova da se farma gradi na oceditom zemljištu, s blagim nagibom i bez visokih podzemnih voda, uz dobre prilazne puteve i u blizini električnih vodova, da je zaštićena drvoredom od jakih vetrova, posebno treba obratiti pažnju na pravce duvanja vetrova (ruža vetra) i mesto za lagerovanje čvrstog ili tečnog stajnjaka. Bitan je i uslov da prostor oko farme omogućava dogradnju i proširenje farme. Planiranje smeštajnog prostora.Izgradnja savremene farme s potrebnom opremom zahteva veliko ulaganje. Zbog toga treba nastojati da se smeštajni prostor što bolje koristi. Smanjenje smeštajnog prostora po grlu može se postići:

– Primenom odgovarajuće tehnologije (skraćenje dojnog perioda, odgajanjem prasadi u velikim grupama, individualnim držanjem krmača, tovom svinja u dve faze: predtov i tov, korišćenjem rešetkastog poda u tovilištu i dr);

– Visinom proizvodnje (veći broj živorođene prasadi po leglu i manji gubici omogućavaju držanje manjeg broja krmača, veci prirast u tovu skraćuje vreme korišćenja boksa i dr);

– Redovnim prasenjem krmača (u slučaju većeg porađanja u jednom periodu krmače se ne prase, a u sledećem se prasi veći broj, što zahteva više rezervnih boksova);

– Odgovarajućim rasporedom boksova (izbegavanjem nepotrebnih hodnika smanjuje se ukupna, bruto površina smeštajnog prostora po grlu).

Način planiranja prikazuje se na primeru farme za proizvodnju 200 tovljenika godišnje sa savremenom tehnologijom što podrazumeva: individulano držanje krmača, dojni period 28 dana, odgoj prasadi u kavezima, tov u dve faze – predtov od 22 do 60 i završni tov od 60 do 100 kg i sa proizvodnim pokazateljima: 16 tovljenika po krmači godišnje, 19% gubitaka (15% prasad na sisi i po 2% u odgoju prasadi i tovu), 9,5 živorođene prasadi po leglu, dnevni prirast u tovu 560 g.

Napomena: Za planiranje se koriste pokazatelji koji su niži od uobičajenih koji se danas postižu u proizvodnji na savremenoj porodičnoj na savremenoj porodičnoj farmi, jer se tako sigurnije obezbeđuje planiran obim proizvodnje. Tako npr. S planom od 10,5 živorođene prasadi po leglu broj potrebnih krmača je manji, pa ako dođe do podbačaja u proizvodnji farma će ostati bez prasadi, odnosno neće moci da isporuči planiran broj tovljenika.

Porodicna farma u svinjarstvu


a. Planiranje broja svinja po kategorijama

Broj krmača = 200 tovljenika : 16 tovljenika po krmači godišnje =12,5 krmača.

Usvaja se držanje 13 krmača.

Broj oprašene prasadi = 200 tovljenika + 19% gubitaka = 238 prasadi.

Usvaja se proizvodnja 240 živorođenih prasadi.

Broj prašenja = 240 prasadi : 9,5 živo rođene prasadi po leglu = 25,3 prašenja.

Usvaja se 26 prašenja.

Broj zalučene prasadi = 240 oprasene 15% gubitaka = 204 zalučene prasadi.

b. Planiranje broja boksova i mesta

Broj boksova za prasenje = 26 planirana prašenja × 40 dana korišćenje boksa (28 dana dojenja a ostatak za pripremu krmače za prašenje i pranje boksa po zalučenju) : 365 (dana u godini)= 2,8 krmače u prasilištu svaki dan.

Radi sigurnosti usvaja se izgradnja 4boksa za prašenje.

Broj mesta za suprasne krmače = 26 planiranih suprasnosti x 110 dana korišćenja mesta : 365 = 7,8

Radi sigurnosti planira se izgradnja 9 mesta.

Broj mesta u kavezima = 204 planirana zalučena praseta × 60 dana korišćenja : 365 = 33,5

Usvaja se nabavka 4 kaveza sa po 10 mesta, ukupno 40 mesta.

Broj mesta u tovilištu = 200 planiranih tovljenika × 140 dana korišćenja boksa : 365 = 76,7 tovljenika u tovilištu svakog dana.

Usvaja se izgradnja 80 mesta. Grade se 2 boksa za predtov s po 20 grla u boksu i 4 boksa s po 10 grla u boksu.

NAPOMENA: Pri planiranju broja mesta i boksova za male farme treba obezbediti više rezervnih boksova zbog povađanja i neravnomernog prašenja krmača.

c. Planiranje izgleda i veličine objekata

Farma za godišnju proizvodnju 200 tovljenika, prikazana u primeru, može da se izgradi kao jedan objekat izdeljen na odeljenja: prasilište, odgajivalište, krmačarnik i tovilište. Ukupna dužina je 12 a širina 6 metara. U slučaju da se želi da se odvoji tovilište dužina svakog objekta je 24 m. Materijal za gradnju objekata (primer) – Zidovi objekata su od blokova, betonska serklaža, ukupna visina 2,25 m. Krov je pokriven limom, sa izolacijom od 5 cm trske koja se radi zaštite pokriva valovitom plastikom. Na podužnim zidovima ugrađuju se metalni prozori. Po potrebi se ugrađuje ventilacija. Dodatni izvor toplote za prasad u prasilištu je topli pod grejan vodom. Ishrana svinja je suvom smešom iz valova. Tečni stajnjak se uklanja kanalom ispod rešetkastog dela boksa koji se završava septičkom jamom. Napajanje svinja je nipl cuclom. Brzina protoka vode je oko 0,7 l/min.

Ostala oprema (primer) – Japaner ili samoistovarna kolica za distribuciju hrane, pumpa za pranje i dezinfekciju sa visokim pritiskom, stočna vaga, cisterna za osoku, traktor srednje snage, utovarna rampa, veterinarska oprema, oprema za obeležavanje svinja i drugo.

Infrastruktura (primer) – Ograda oko farme, interne saobraćajnice, bunar sa hidroforom, električna instalacija sa osvetljenjem dvorišta, ozelenjavanje površina, prostorija za presvlačenje radnika, manja kancelarija koja je i veterinarski punkt i objekat za uginule

životinja. Na kolskom ulazu postavlja se dezobarijera, dužine 8 m, dubine 0,25 m. Na pešačkom ulazu dezobarijera je dubine 2–3 cm.