Tema: Vrsta i kvalitet prostirke uticu na zdravlje zivine

Vrsta i kvalitet prostirke uticu na zdravlje zivine


Način izgradnje živinarskih objekata, držanja i ishrane neobično su važni za zdravlje životinja i očuvanje životne sredine. Smeštajem živine u zatvorene prostore nestalo je blagotvorno delovanje koje je pružalo slobodno kretanje, svež vazduh, sunčevo svetlo i klimatske promene. Pred svakom proizvodnom kategorijom postavljeni su sve veći proizvodni zahtevi, uz smanjenje troškova.

Često se zaboravlja da u uslovima stajskog držanja životinje primaju kvalitetno nove i drugačije nadražaje od onih koje su dobijale u prirodi. Na takve nadražaje živina reaguje ponekad nepredvidivo. To je složen i buran biološki odnos između sredine i živog organizma. Organizam živine je pod neposrednim delovanjem različitih uticaja okoline (prostor, populacija, temperatura, vlaga, štetni gasovi, itd), a istovremeno deluje na okolinu menjajući je, tako da čine nerazdvojivu celinu - biosferu. Odnosi koji se pri tome formiraju ne mogu pojedinačno - statički da se razmatraju (temperatura bez vlage, vlaga bez provetravanja, amonijak bez ugljen-dioksida, itd), već moraju da se posmatraju kao dinamički odnosi povezani u jednu celinu.

U objektima za živinu potrebno je da se obezbede što prirodniji i udobniji uslovi za normalno odvijanje fizioloških procesa, da bi jedinke bile u dobroj zdravstvenoj i proizvodnoj kondiciji. "Udobnost" za živinu ni u jednom slučaju ne može da se poistoveti s udobnošću za ljude. Udobnost za živinu može indirektno da se procenjuje po proizvodnim rezultatima i zdravstvenom stanju.

Kada je uspostavljena stabilna ravnoteža između organizma i okolnog ambijenta, tada se fiziološki procesi odvijaju normalno. U protivnom, dolazi do njihovog poremećaja i pojave patološkog stanja. Tako nastale bolesti nazivaju se stajske bolesti.

Vrsta i kvalitet prostirke uticu na zdravlje zivine


Optimalna vlažnost i temperatura

U savremenoj živinarskoj proizvodnji koriste se uglavnom linijski hibridi vrlo dobre genetske osnove, koja omogućava vrhunsku proizvodnju. Dešava se, međutim, da i pored ishrane kvalitetnim, potpunim krmnim smešama ti hibridi ne postižu očekivane proizvodne rezultate. Uzroci su različiti, a to su najčešće nezadovoljavajući uslovi držanja, posebno mikroklima. Na mikroklimu živinarskog objekta utiču promene temperature i vlažnosti vazduha, prisustvo gasova, prašine, mikroorganizama, kao i živina. Treba istaći da se živina oslobađa telesne toplote dahtanjem, pri čemu se odaje i vodena para. Izmet sadrži oko 75 odsto vlage koja vlaži prostirku i iz nje isparava. Neispravne ili loše podešene pojilice takođe kvase prostirku i doprinose povećanju vlažnosti. Važan izvor vlage je i spoljašnji vazduh koji se dovodi ventilacijom, kao i kondenzacija na loše izolovanim površinama objekta.

Najpovoljnija vlažnost vazduha u objektu je oko 75 odsto. Previsoka pojačava negativan uticaj visokih i niskih temperatura, perje se lepi i gubi izolacione sposobnosti, a proizvodni rezultati se pogoršavaju. Prostirka postaje vlažna i blatnjava, što pogoduje razvoju mikroorganizama. Previše suv vazduh, vlažnosti ispod 40 odsto, dovodi do dehidracije živine, kanibalizma i loših proizvodnih rezultata. Ako je prostirka presuva, ispod 20 odsto vlažnosti, nastaju velike količine prašine i pojačano se stvara amonijak.

Štetan uticaj amonijaka i ugljen-dioksida

Stalni pratilac živinarske proizvodnje je amonijak (NH3). Nastaje razgradnjom organskih materija koje sadrže azot, kao što su izmet i mokraća nagomilani na prostirci. Gas je bezbojan, oštrog mirisa i lakši od vazduha i zato se diže prema krovu. Negativno utiče pre svega na respiratorni sistem živine, zavisno od koncentracije i dužine delovanja. Amonijak dovodi do smanjenja lučenja sluzi i poremećaja funkcije trepljastog epitela, čija je posledica smanjenje funkcije sluzokože kao zaštite od prodora štetnih agenasa i pad otpornosti organizma prema infekcijama.

Ako je živina izložena delovanju amonijaka u koncentraciji 20 ppm duže od šest nedelja, pojavljuju se makroskopska i mikroskopska oštećenja respiratornog sistema praćena edemom pluća i krvarenjima. Kada je koncentracija 200 ppm, pomenuta patološka stanja pojavljuju se veoma brzo, skoro odmah nakon izlaganja.

Preporuke za gornju dopuštenu granicu su veoma različite ali se može dozvoliti, na osnovu iskustva, da koncentracija amonijaka u objektu bude 40-50 ppm. Čovek može da oseti amonijak kada je koncentracija od 5 do 10 ppm.

Ugljen-dioksid (CO2) je gas bez boje i mirisa i teži je od vazduha. Nastaje kao otpadni produkt metabolizma. Kokoška mase 2,5 kilograma izluči oko 1,8 litara ugljen-dioksida za jedan čas. Ljudi i životinje su prilično otporni na njegovo prisustvo u vazduhu, tako da mogu da prežive i koncentracije od 10.000 do 20.000 ppm. Živina koja duže boravi u objektima s povišenom koncentracijom ugljen-dioksida je apatična i pospana. Uzimanje hrane i opšta otpornost su smanjeni, što dovodi do pada produktivnosti. Tehnološki preporučena gornja granica koncentracije ugljen-dioksida u vazduhu je 3.000 ppm.

Ugljen-monoksid (CO) je gas bez boje i mirisa, teži od vazduha, a nastaje nepotpunim sagorevanjem pri otvorenom plamenu. Ovaj gas je veoma otrovan i vezuje se u plućima za hemoglobin, onemogućavajući preuzimanje kiseonika, zbog čega nastaje gušenje. Dozvoljena koncentracija je od 40 do 100 ppm.

Sumpor-vodonik (H2S) je bezbojan gas karakterističnog mirisa, lakši od vazduha, koji nastaje pri razgradnji organske materije, odnosno belančevina sa sumporom. Deluje kao otrov na centralni nervni sistem. Dopuštena koncentracija je 20 ppm.

Prostirka kao izolator

Pri podnom sistemu držanja živine obavezno je korišćenje prostirke ili stelje, čiji je osnovni zadatak da kao izolator sprečava negativnu radijaciju hladnog poda. Osim toga, dobra i kvalitetna prostirka upija vlagu ili je emituje u vazduh, održavajući dobre ambijentalne uslove u objektu. Ovakva prostirka omogućava živini osećaj udobnosti i čistoće, povoljno utičući na održavanje tonusa muskulature mladih jedinki. Prostirka mora da bude i dovoljno gruba, da bi se sprečilo njeno zgrudnjavanje.

U prostirci se odigravaju biohemijski procesi pri kojima se oslobađa toplota. Zapaženo je da ona može da bude i do 10 stepeni toplija od vazduha u objektu. To doprinosi uštedi energije, a živina se oseća prijatnije. Prostirka mora da bude slobodna od gljivica i štetnih primesa, a podrazumeva se i da je lako dostupna i jeftina.

Ove pozitivne odlike prostirka može da izgubi ako nije dobro formirana i održavana tokom čitavog procesa proizvodnje. Mnoge greške mogu da dovedu do toga da prostirka utiče na smanjenu produktivnost i loše ekonomske rezultate.

Nepravilno i slabo zagrevanje, neusklađena ili loša ventilacija, prenaseljenost, neprilagođene ili neispravne hranilice ili pojilice, nebriga ili nesavestan odnos radnika, neznanje ili namerno zanemarivanje tehnoloških normativa itd. samo su neke od grešaka s kojima se odgajivači sve više susreću.

Vlažna i blatnjava prostirka gubi svoja termo-izolaciona svojstva i postaje dobra podloga za očuvanje i razvoj mnogih mikroorganizama (virusa, bakterija, gljivica i parazita).

Stres je uobičajena pojava u takvim situacijama i dovodi do pada prirodne otpornosti i lošeg imunog odgovora živine, pa mikroorganizmi iz prostirke i vazduha postaju patogeni i utiču na pojavu bolesti. Svako lečenje je skupo, a pogotovo kada je vrlo velika mogućnost stalne infekcije i reinfekcije iz loše održavane prostirke. Primenjene vakcine u takvim situacijama često nisu dovoljna zaštita.

Prostirka pomešana sa živinskim izmetom, rasturenom hranom, perjem, zatrpanim leševima i dr. predstavlja živinsko đubre koje ima svoju upotrebnu vrednost, ali stvara i zoohigijenske probleme. Postoji velika mogućnost da živinsko đubre bude nosilac infektivnog i invazionog materijala, te da ugrožava zdravlje živine, drugih ptica, životinja i ljudi.

Životinjsko đubre se iz proizvodnih objekata dovozi do mesta za odlaganje (deponija), gde se fermentacijom, koja traje mesecima, obavlja biotermička dezinfekcija. Tako prerađeno živinsko đubre može da se koristi kao kvalitetno organsko đubrivo.