Spomen kompleks Kadinjača

Spomen kompleks „Kadinjača“ kod Užica svedoči o novembarskim danima 1941. godine kada su
pripadnici Radničkog bataljona Užičkog partizanskog odreda, kojim je komandovao Andrija
Đurović, pružili žestok otpor daleko nadmoćnijem neprijatelju koji je u tom periodu sprovodio
ofanzivu na oslobođenu teritoriju „Užičke republike“. Borci Radničkog bataljona hrabro su
stradali u bici na Kadinjači 29. novembra 1941. godine. Neprijateljske snage su probile
poslednju odbranu slobodnog Užica, ali heroizam tih junaka ostao je upamćen u vremenima
koja su usledila.

Opis

Sam kompleks predstavlja složenu arhitektonsko-muzeološku celinu koji čini niz segmenata
građenih u periodu između 1952. i 1979. godine. U prvoj fazi, godine 1952. na Kadinjači
je podignut spomenik piramidalnog oblika pod kojim se nalazi kosturnica u kojoj počivaju
posmrtni ostaci pripadnika Radničkog bataljona stradalih tokom bitke na Kadinjači.
Znatno proširenje i obogađenje kompleks je doživeo 1979. godine kada je, po projektu
čiji su autori vajar Miodrag Živković i arhitekta Aleksandar Đokić, okončano njegovo
uređenje čime je on dobio svoj današnji izgled. Čitav memorijalni kompleks svečano je
otvorio predsednik Republike Josip Broz Tito 23. septembra 1979. godine.

Kompleks se sastoji od tri celine:

amfiteatar Užičke republike
aleja Radničkog bataljona
visoravan slobode
Poseban segment kompleksa čini muzejska postavka sa preko tri stotine autentičnih predmeta
i dokumenata mahom u vezi sa pripadnicima Radničkog bataljona. U pitanju su lični dokumenti,
fotografije, arhivska građa, oružje i drugi trodimenzionalni eksponati.

Na Memorijalnom spomeniku su zapisani stihovi užičkog pesnika Slavka Vukosavljevića:

Rođena zemljo jesi li znala?
Tu je pogino bataljon ceo...
Crvena krv je procvetala
kroz snežni pokrov hladan i beo.
Noću je i to zavejo vetar.
Ipak na jugu... vojska korača...
Pao je četrnaesti kilometar,
al` nikad neće Kadinjaca"

Vikipedija